Sastanak Rubija i pape zakazan u Vatikanu, tema razgovora međunarodna pitanja i podrška žrtvama sukoba

Američki državni sekretar Marko Rubio stigao je danas u Rim, gde će biti primljen u dvorištu San Damaso pre planirane audijencije kod pape Lava u Vatikanu, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Očekuje se da će razgovor Rubija i pape trajati oko 30 minuta, a nakon toga Rubio će se sastati i sa državnim sekretarom Vatikana Pjetrom Parolinom.

Papa Lav se uoči susreta obratio vernicima, ponavljajući da Crkva stoji uz žrtve rata i ima obavezu da jasno osudi nasilje i zaštiti dostojanstvo ljudskog života. U svom govoru istakao je da Crkva tumači istoriju kroz Jevanđelje i zauzima se za siromašne, eksploatisane i sve koji trpe posledice sukoba, naglašavajući važnost moralnog stava u savremenim krizama.

Kako je saopšteno, tokom sastanaka biće razmatrana brojna međunarodna pitanja, sa posebnim osvrtom na situaciju u Latinskoj Americi, Kubi, Libanu i Gazi. Državni sekretar Vatikana Pjetro Parolin naglasio je da Sjedinjene Američke Države ostaju ključan partner Svete stolice u rešavanju globalnih izazova.

Papa Lav je poslednjih nedelja više puta isticao potrebu za mirom, kritikujući političke pristupe koje smatra isključivim, dok je Parolin ukazao na izazove savremene evropske politike i ulogu Crkve u današnjem društvu. Američki predsednik Donald Tramp ponovio je da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje, ocenivši da bi takav razvoj događaja predstavljao ozbiljnu pretnju globalnoj bezbednosti.

Analitičari upozoravaju na povećanu nestabilnost tržišta, cene Brenta dostigle 102 dolara po barelu

Cene nafte ponovo su zabeležile rast na svetskom tržištu usled pojačanih tenzija na Bliskom istoku, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Referentna severnomorska nafta Brent kreće se između 100 i 102 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta na nivou od 94 do 95 dolara, prema poslednjim dostupnim podacima.

U proteklim danima, tržište je beležilo značajne oscilacije, pri čemu je cena Brenta u jednom trenutku skočila iznad 114 dolara po barelu. Nakon toga usledio je nagli pad, usled spekulacija o mogućem smirivanju sukoba i potencijalnom dogovoru između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Analitičari ističu da je energetsko tržište izuzetno osetljivo na svaku političku ili vojnu informaciju iz regiona Persijskog zaliva, posebno zbog bojazni da bi moglo doći do ugrožavanja transporta nafte kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja jedan od ključnih energetskih koridora u svetu.

Dodatne izazove predstavljaju i odluke OPEK+ zemalja u vezi sa proizvodnjom, kao i nesigurnost povodom globalne ekonomske situacije, inflacije i potrošnje energenata. Trgovci energentima reaguju na svaku novu informaciju, što doprinosi svakodnevnim promenama cena.

Povećanje cena nafte već ima uticaj na troškove transporta, industrije i goriva širom sveta. Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak nestabilnosti mogao dodatno da poveća inflaciju i uspori ekonomski oporavak na globalnom nivou.

Medicinski tim iz Brisela izveo prvu uspešnu transplantaciju zamrznutog testisnog tkiva, rezultati objavljeni pre stručne recenzije

Medicinski tim Univerzitetske bolnice i Slobodnog univerziteta u Briselu saopštio je da su prvi put kod odraslog muškarca, koji je u detinjstvu ostao bez održive sperme usled terapije, uspešno povratili proizvodnju sperme transplantacijom njegovog zamrznutog testisnog tkiva. Zahvat je obavljen tokom 2025. godine, a rezultati su predstavljeni godinu dana kasnije, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Pacijent, čiji identitet nije otkriven, rođen je sa anemijom srpastih ćelija i u detinjstvu je podvrgnut terapiji koja je dovela do gubitka plodnosti. Pre lečenja, 2008. godine, deo njegovog testisa je zamrznut za buduću upotrebu. Kada se 2022. godine obratio klinici sa željom da postane roditelj, ustanovljeno je da nema održive sperme, pa je odlučeno da se izvrši transplantacija zamrznutog tkiva.

U okviru kliničkog ispitivanja, tokom 2025. godine, pacijent je podvrgnut operaciji u kojoj su četiri transplantata smeštena unutar testisa, a četiri u skrotum. Godinu dana nakon zahvata, neki od transplantata počeli su da proizvode zrelu i pokretnu spermu, ali ona nije bila prisutna u ejakulatu, jer presađeni delovi nisu bili povezani sa semenovodom.

Stručnjaci ističu da bi za ostvarivanje očinstva bila potrebna dodatna laboratorijska procedura spajanja spermatozoida i jajne ćelije. Ovaj slučaj otvara mogućnost očuvanja plodnosti kod dečaka koji prolaze kroz gonadotoksične terapije, što je ranije bilo moguće samo kod odraslih muškaraca putem banke sperme.

Studiju slučaja objavljenu 12.3.2026. godine treba da pregledaju nezavisni stručnjaci, a pedijatrijski endokrinolog Rod Mičel ocenjuje da rezultati potvrđuju potencijal matičnih ćelija iz testisnog tkiva koje je bilo zamrznuto decenijama. “Ako zamrznete tkivo i održite ćelije u životu, onda bi one trebalo da imaju taj potencijal. Naučno i biološki, to ima smisla. U stvarnosti, to je i dalje neverovatno”, izjavio je Mičel.

Krioprezervacija testisnog tkiva kod dečaka postala je praksa u nekoliko bolnica širom sveta, a do sada je više od 3.000 uzoraka deponovano za buduća istraživanja i mogućnost obnove plodnosti. Ovaj slučaj predstavlja važan korak u potvrđivanju održivosti te metode.