Analiza 231 milion jedinstvenih lozinki pokazuje da 68,2% može biti razbijeno za jedan dan, a 36 puta je porasla upotreba reči ‘Skibidi’

Kompanija Kaspersky sprovela je analizu 231 milion jedinstvenih lozinki iz velikih curenja podataka između 2023. i 2026. godine i otkrila da 53% kompromitovanih lozinki završava cifrom, dok 17% počinje cifrom. Istraživanje povodom Svetskog dana lozinki pokazuje i da čak 68,2% savremenih lozinki može biti razbijeno u roku od jednog dana, dok 60,2% svih analiziranih lozinki može biti kompromitovano za oko sat vremena.

Među kompromitovanim lozinkama koje sadrže samo jedan simbol, znak ‘@’ se pojavljuje u 10% slučajeva, dok je tačka (.) zastupljena u 3% lozinki. Kada je reč o numeričkim nizovima, skoro 12% kompromitovanih lozinki sadrži niz koji liči na datum iz perioda između 1950. i 2030. godine. Pored toga, 3% analiziranih lozinki uključuje sekvence sa tastature kao što su ‘qwerty’ ili ‘ytrewq’, ali su najčešće numeričke sekvence tipa ‘1234’.

Analiza pokazuje da čak 68% lozinki može biti razbijeno za manje od jednog dana, dok lozinke do osam karaktera često bivaju kompromitovane brute-force napadima za manje od jednog dana. Zahvaljujući naprednim AI algoritmima, više od 20% lozinki dužine 15 karaktera može biti razbijeno za manje od jednog minuta, a napadi se često sprovode korišćenjem jedne RTX 5090 grafičke kartice i MD5 algoritma. U praksi, napadači mogu koristiti desetine ili stotine grafičkih procesora, što ubrzava proces kompromitacije.

Stručnjaci kompanije Kaspersky naglašavaju da često korišćeni simboli, brojevi ili datumi na početku ili kraju lozinke značajno olakšavaju brute-force napade. Preporučuje se upotreba manje uobičajenih karaktera i izbegavanje predvidivih numeričkih ili tastaturnih sekvenci. Alexey Antonov, rukovodilac Data Science tima u Kaspersky-ju, objašnjava: ‘Bruteforce funkcioniše tako što sistematski isprobava sve moguće kombinacije karaktera dok ne pronađe tačnu lozinku. Kada napadači već znaju koje karaktere korisnici najčešće biraju, vreme potrebno za pogađanje lozinke drastično se smanjuje. Da biste izbegli izbor predvidivih simbola, prepustite generisanje lozinki namenskim generatorima koji proizvode nasumične kombinacije slova, brojeva i simbola sa jednakom verovatnoćom.’

Istraživanje je pokazalo i da su u analiziranim lozinkama pozitivne reči znatno češće nego negativne. Među najčešćima su ‘love’, ‘magic’, ‘friend’, ‘team’, ‘angel’, ‘star’ i ‘eden’, dok se ređe pojavljuju reči poput ‘hell’, ‘devil’, ‘nightmare’ i ‘scar’. Upotreba reči ‘Skibidi’ porasla je čak 36 puta od 2023. do 2026. godine, prateći trendove na internetu.

Stručnjaci savetuju korisnicima da ne koriste samo jednu reč, čak ni uz dodatak broja ili simbola, već da kreiraju lozinke kao fraze koje kombinuju više nepovezanih reči, brojeve, simbole i namerne pravopisne greške. Takođe, preporučuje se omogućavanje dvofaktorske autentifikacije (2FA) gde god je to moguće. Duže lozinke jesu otpornije, ali razvoj AI alata znači da ni dužina više nije dovoljna zaštita ako lozinka prati predvidive obrasce.

Osam od deset najvećih prodaja fudbalskih klubova u Evropi realizovano u poslednjih pet godina, vrednost Čelzija dostigla 4,25 milijardi funti

Fudbalski klub NK Osijek, hrvatski prvoligaš sa modernim stadionom, zvanično traži novog vlasnika nakon političkih promena u Mađarskoj i smene dugogodišnjeg gazde Lorinca Mesaroša. Prema zvaničnom saopštenju kluba, nova predsednica Aleksandra Veg (29) preuzela je upravljanje u februaru 2026. godine, uz najavu strukturnih reformi, dok mediji navode da je njen glavni zadatak upravo prodaja kluba.

Dosadašnji vlasnik, Lorinc Mesaroš, najbogatiji Mađar i blizak saradnik bivšeg premijera Viktora Orbana, preuzeo je kontrolu nad Osijekom 2016. godine. Nakon što je Viktor Orban izgubio vlast u aprilu 2026. posle 16 godina, investicije iz Mađarske u klub su znatno smanjene, a nova uprava uz podršku legendarnog Davora Šukera intenzivno radi na pronalasku investitora. “Mađari više nisu voljni ulagati u klub, bar ne u meri u kojoj su to dosad činili”, navodi regionalni medij, dok Davor Šuker direktno učestvuje u procesu traženja novih vlasnika.

Ovaj slučaj deo je šireg evropskog trenda – u poslednjih pet godina čak osam od deset najvećih prodaja fudbalskih klubova desilo se u Evropi. Američki kapital postao je dominantan, a prema podacima Football Benchmarka, između januara i oktobra 2025. zabeleženo je 76 akvizicija evropskih klubova, sa učešćem stranih kupaca u 72 odsto transakcija. Više od polovine svih investicija dolazi iz SAD-a, dok je u 2023. godini taj udeo narastao na dve trećine.

Jedna od najznačajnijih transakcija dogodila se u maju 2022. kada je Čelzi FC prodat za oko 4,25 milijardi funti konzorcijumu predvođenom Todom Boliem, uz finansijsku podršku fonda Clearlake Capital. Njukasl Junajted je u oktobru 2021. prešao u ruke Saudijskog Javnog investicionog fonda (PIF), koji je do jula 2024. povećao udeo u vlasništvu na 85 odsto, dok je ukupna vrednost transakcije bila oko 300 miliona funti. Mančester Junajted je u decembru 2023. dobio novog akcionara – Džim Retklif iz kompanije INEOS kupio je 25 odsto za oko 1,3 milijarde funti, a vrednost kluba procenjena je na 5,4 milijarde dolara.

U Italiji, AC Milan je u junu 2022. prodat fondu RedBird Capital Partners za oko 1,2 milijarde evra, dok je Inter Milan u maju 2024. preuzela američka kompanija Oaktree Capital Management, pošto prethodni vlasnici nisu vratili kredit od 395 miliona evra. AS Roma je bila prva evropska akvizicija Friedkin Grupe 2020. godine, za procenjenih 700 miliona dolara. Everton je u decembru 2024. promenio vlasnika, kada je Friedkin Group preuzela 98,8 odsto udela, uz ukupan trošak preuzimanja i restrukturiranja nešto manji od milijardu funti.

Izvan “velike petorke”, Rendžers FC je prodao većinski udeo za blizu 90 miliona evra konzorcijumu u kojem su američki investitori, dok su u Španiji i Italiji novi vlasnici klubova takođe iz privatnih i investicionih fondova iz SAD-a.

Za razliku od ovog trenda, u Srbiji gotovo svi prvoligaški klubovi i dalje funkcionišu kao udruženja građana, bez zakonskog okvira za privatizaciju. UEFA je postavila rok do 2035. godine za rešavanje ovog pitanja, dok Crvena zvezda i Partizan ostaju finansirani iz državnog budžeta.

Cena električne energije porasla na 28,96 evra, dok porezi najviše utiču na krajnji iznos u pojedinim državama

Prosečna cena prirodnog gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji porasla je na 12,28 evra za 100 kilovat-sati u drugoj polovini 2025. godine, što predstavlja povećanje od 7,5 odsto u odnosu na prvih šest meseci kada je iznosila 11,43 evra, pokazuju podaci Evrostata. Ovaj rast ukazuje na povratak sezonskih oscilacija na tržištu nakon poremećaja izazvanih energetskom krizom iz 2022. godine.

Najskuplji gas za domaćinstva zabeležen je u Švedskoj sa cenom od 20,92 evra za 100 kilovat-sati, potom u Holandiji sa 17,19 evra i Italiji sa 14,81 evro. Najniže cene su u Mađarskoj (3,40 evra), Hrvatskoj (5,43 evra) i Rumuniji (5,66 evra) za istu količinu energije. Visina poreza značajno utiče na krajnju cenu, a najviši porezi su u Holandiji, Danskoj i Švedskoj, dok su najniži u Hrvatskoj, Grčkoj i Belgiji. Kada se cene prilagode kupovnoj moći, najskuplji gas plaćaju domaćinstva u Švedskoj, Portugalu i Italiji.

Sličan, ali blaži trend rasta zabeležen je kod električne energije. Prosečna cena struje za domaćinstva u EU u drugoj polovini 2025. godine iznosila je 28,96 evra za 100 kilovat-sati, što je blago povećanje u odnosu na 28,79 evra iz prvih šest meseci. Za razliku od gasa, rast cena električne energije uglavnom je posledica većih poreza i dažbina, koje su povećane i nominalno i kao udeo u ukupnom računu.

Najvišu cenu električne energije plaćaju domaćinstva u Irskoj (40,42 evra za 100 kWh), Nemačkoj (38,69 evra) i Belgiji (34,99 evra). Najniže cene su u Mađarskoj (10,82 evra), na Malti (12,82 evra) i u Bugarskoj (13,55 evra). Najveći godišnji rast cena struje registrovan je u Rumuniji, gde je električna energija poskupela za 58,6 odsto. Austrija i Irska takođe beleže značajna povećanja, dok su padovi zabeleženi na Kipru (14,7 odsto), kao i u Francuskoj i Danskoj.

Podaci Evrostata pokazuju da porezi i dažbine imaju ključnu ulogu u formiranju krajnjih cena energenata, a razlike među državama članicama EU su i dalje velike.