Kompanija postala druga najvrednija u Aziji sa 1,03 biliona dolara, akcije nadmašile KOSPI indeks za 6,6 procentnih poena

Tehnološka kompanija Samsung Electronics premašila je tržišnu kapitalizaciju od 1.500 biliona vona (1,03 biliona dolara) u sredu tokom ranog trgovanja na berzi u Seulu. Time je Samsung postao druga po vrednosti azijska kompanija, odmah iza tajvanskog TSMC-a, navodi se u analizi tržišnih kretanja.

Akcije Samsung Electronics-a, najvećeg svetskog proizvođača memorijskih čipova, porasle su za 12 odsto do 09:52 po lokalnom vremenu. Taj rast je znatno nadmašio referentni indeks KOSPI, koji je istovremeno zabeležio rast od 5,4 odsto. Snažan uzlet akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom na američkom tržištu prethodne noći dodatno je uticao na pozitivno kretanje Samsungovih hartija od vrednosti.

Američki indeksi S&P 500 i Nasdaq Composite zabeležili su rekordne vrednosti na zatvaranju u utorak, podstaknuti rastom akcija kompanije Intel i drugih tehnoloških kompanija iz AI sektora. Investitori su reagovali na stabilizaciju situacije nakon dogovorenog primirja između SAD i Irana, kao i na pozitivne kvartalne rezultate kompanija.

Prema ekonomskim analizama, Samsung Electronics je ovim rezultatom potvrdio svoj značaj u globalnoj tehnološkoj industriji, a interesovanje investitora za akcije u AI sektoru dodatno doprinosi rastu vrednosti kompanije.

Cena evropske nafte brent smanjena za 2,61% na 106,96 dolara, DAX indeks porastao 1,55% na 24.775,23 poena

Evropski berzanski indeksi beleže rast od preko 1% nakon objave o privremenom zaustavljanju američke operacije “Projekat sloboda” u Persijskom zalivu, što je dodatno uticalo na pad cena nafte na svetskim tržištima. Prema podacima sa berzi u 10.00 sati, cena američke sirove nafte WTI smanjena je za 3,06% i iznosi 99,13 dolara, dok je evropska nafta brent pala za 2,61% na 106,96 dolara.

Američki predsednik Donald Tramp najavio je pauzu u vojnoj operaciji čiji je cilj bio omogućavanje komercijalne plovidbe kroz Ormuski moreuz, navodeći “značajan napredak” u pregovorima o mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana. Operacija, započeta pre dva dana, uključivala je angažovanje razarača sa navođenim raketama, više od stotinu kopnenih i pomorskih letelica, bespilotne platforme i oko 15.000 pripadnika američkih oružanih snaga.

Za dva dana, pod američkom pratnjom, kroz moreuz su prošla samo dva komercijalna broda, dok je nekoliko stotina brodova i dalje blokirano u Persijskom zalivu.

Na evropskim tržištima pozitivni trend podstaknut je i poslovnim rezultatima velikih kompanija. Novo Nordisk je povećao prognozu godišnje dobiti zahvaljujući snažnoj prodaji lekova za mršavljenje, BMW je prijavio bolje rezultate od očekivanih, a danska Pandora zabeležila je rast vrednosti akcija za 9%.

Cene evropskih fjučersa gasa za jun na holandskom TTF čvorištu na otvaranju iznosile su 46,865 evra za megavatsat. Indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 1,55% na 24.775,23 poena, francuski CAC 40 za 1,48% na 8.180,27 poena, FTSE 100 za 1,63% na 10.384,42 poena, dok je moskovski MOEX pao za 0,58% na 2.628,96 poena.

Na valutnom tržištu, evro vredi 1,17304 dolara. Cena zlata povećana je na 4.677,16 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice pala na 6,0933 dolara za bušel (27,216 kg).

Američki berzanski indeksi na zatvaranju u utorak zabeležili su rast: Dow Jones je porastao za 0,73% na 49.298,25 poena, S&P 500 za 0,81% na 7.259,22 poena, a Nasdaq za 1,03% na 25.326,13 poena.

Osam od deset najvećih prodaja fudbalskih klubova u Evropi realizovano u poslednjih pet godina, vrednost Čelzija dostigla 4,25 milijardi funti

Fudbalski klub NK Osijek, hrvatski prvoligaš sa modernim stadionom, zvanično traži novog vlasnika nakon političkih promena u Mađarskoj i smene dugogodišnjeg gazde Lorinca Mesaroša. Prema zvaničnom saopštenju kluba, nova predsednica Aleksandra Veg (29) preuzela je upravljanje u februaru 2026. godine, uz najavu strukturnih reformi, dok mediji navode da je njen glavni zadatak upravo prodaja kluba.

Dosadašnji vlasnik, Lorinc Mesaroš, najbogatiji Mađar i blizak saradnik bivšeg premijera Viktora Orbana, preuzeo je kontrolu nad Osijekom 2016. godine. Nakon što je Viktor Orban izgubio vlast u aprilu 2026. posle 16 godina, investicije iz Mađarske u klub su znatno smanjene, a nova uprava uz podršku legendarnog Davora Šukera intenzivno radi na pronalasku investitora. “Mađari više nisu voljni ulagati u klub, bar ne u meri u kojoj su to dosad činili”, navodi regionalni medij, dok Davor Šuker direktno učestvuje u procesu traženja novih vlasnika.

Ovaj slučaj deo je šireg evropskog trenda – u poslednjih pet godina čak osam od deset najvećih prodaja fudbalskih klubova desilo se u Evropi. Američki kapital postao je dominantan, a prema podacima Football Benchmarka, između januara i oktobra 2025. zabeleženo je 76 akvizicija evropskih klubova, sa učešćem stranih kupaca u 72 odsto transakcija. Više od polovine svih investicija dolazi iz SAD-a, dok je u 2023. godini taj udeo narastao na dve trećine.

Jedna od najznačajnijih transakcija dogodila se u maju 2022. kada je Čelzi FC prodat za oko 4,25 milijardi funti konzorcijumu predvođenom Todom Boliem, uz finansijsku podršku fonda Clearlake Capital. Njukasl Junajted je u oktobru 2021. prešao u ruke Saudijskog Javnog investicionog fonda (PIF), koji je do jula 2024. povećao udeo u vlasništvu na 85 odsto, dok je ukupna vrednost transakcije bila oko 300 miliona funti. Mančester Junajted je u decembru 2023. dobio novog akcionara – Džim Retklif iz kompanije INEOS kupio je 25 odsto za oko 1,3 milijarde funti, a vrednost kluba procenjena je na 5,4 milijarde dolara.

U Italiji, AC Milan je u junu 2022. prodat fondu RedBird Capital Partners za oko 1,2 milijarde evra, dok je Inter Milan u maju 2024. preuzela američka kompanija Oaktree Capital Management, pošto prethodni vlasnici nisu vratili kredit od 395 miliona evra. AS Roma je bila prva evropska akvizicija Friedkin Grupe 2020. godine, za procenjenih 700 miliona dolara. Everton je u decembru 2024. promenio vlasnika, kada je Friedkin Group preuzela 98,8 odsto udela, uz ukupan trošak preuzimanja i restrukturiranja nešto manji od milijardu funti.

Izvan “velike petorke”, Rendžers FC je prodao većinski udeo za blizu 90 miliona evra konzorcijumu u kojem su američki investitori, dok su u Španiji i Italiji novi vlasnici klubova takođe iz privatnih i investicionih fondova iz SAD-a.

Za razliku od ovog trenda, u Srbiji gotovo svi prvoligaški klubovi i dalje funkcionišu kao udruženja građana, bez zakonskog okvira za privatizaciju. UEFA je postavila rok do 2035. godine za rešavanje ovog pitanja, dok Crvena zvezda i Partizan ostaju finansirani iz državnog budžeta.