Connect with us

Domaće

Evropska domaćinstva plaćaju gas po ceni od 12,28 evra za 100 kWh, rast od 7,5 odsto

Cena električne energije porasla na 28,96 evra, dok porezi najviše utiču na krajnji iznos u pojedinim državama

Published

13 seconds ago

on

pexels-photo-7352058

Cena električne energije porasla na 28,96 evra, dok porezi najviše utiču na krajnji iznos u pojedinim državama

Prosečna cena prirodnog gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji porasla je na 12,28 evra za 100 kilovat-sati u drugoj polovini 2025. godine, što predstavlja povećanje od 7,5 odsto u odnosu na prvih šest meseci kada je iznosila 11,43 evra, pokazuju podaci Evrostata. Ovaj rast ukazuje na povratak sezonskih oscilacija na tržištu nakon poremećaja izazvanih energetskom krizom iz 2022. godine.

Najskuplji gas za domaćinstva zabeležen je u Švedskoj sa cenom od 20,92 evra za 100 kilovat-sati, potom u Holandiji sa 17,19 evra i Italiji sa 14,81 evro. Najniže cene su u Mađarskoj (3,40 evra), Hrvatskoj (5,43 evra) i Rumuniji (5,66 evra) za istu količinu energije. Visina poreza značajno utiče na krajnju cenu, a najviši porezi su u Holandiji, Danskoj i Švedskoj, dok su najniži u Hrvatskoj, Grčkoj i Belgiji. Kada se cene prilagode kupovnoj moći, najskuplji gas plaćaju domaćinstva u Švedskoj, Portugalu i Italiji.

Sličan, ali blaži trend rasta zabeležen je kod električne energije. Prosečna cena struje za domaćinstva u EU u drugoj polovini 2025. godine iznosila je 28,96 evra za 100 kilovat-sati, što je blago povećanje u odnosu na 28,79 evra iz prvih šest meseci. Za razliku od gasa, rast cena električne energije uglavnom je posledica većih poreza i dažbina, koje su povećane i nominalno i kao udeo u ukupnom računu.

Najvišu cenu električne energije plaćaju domaćinstva u Irskoj (40,42 evra za 100 kWh), Nemačkoj (38,69 evra) i Belgiji (34,99 evra). Najniže cene su u Mađarskoj (10,82 evra), na Malti (12,82 evra) i u Bugarskoj (13,55 evra). Najveći godišnji rast cena struje registrovan je u Rumuniji, gde je električna energija poskupela za 58,6 odsto. Austrija i Irska takođe beleže značajna povećanja, dok su padovi zabeleženi na Kipru (14,7 odsto), kao i u Francuskoj i Danskoj.

Podaci Evrostata pokazuju da porezi i dažbine imaju ključnu ulogu u formiranju krajnjih cena energenata, a razlike među državama članicama EU su i dalje velike.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Bitkoin premašio 81.000 dolara, rast od 6,7 odsto u sedmici

Najveća kriptovaluta oporavila se sa godišnjeg minimuma od 60.062 dolara, dok je Strategy najavio moguću prodaju rezervi

Published

20 minutes ago

on

May 6, 2026

By

Najveća kriptovaluta oporavila se sa godišnjeg minimuma od 60.062 dolara, dok je Strategy najavio moguću prodaju rezervi

Bitkoin je u utorak tokom azijskog trgovanja premašio vrednost od 81.000 dolara, beležeći sedmični rast od 6,7 odsto, prema tržišnim podacima kompanije CoinDesk. Oporavak sa minimuma od 60.062 dolara, zabeleženog 6. februara 2026. godine, usledio je nakon što je na vrhuncu 6. oktobra 2025. bitkoin dostigao rekordnih 126.198 dolara. Pad od više od 52 odsto u manje od četiri meseca bio je posledica trgovinskih ratova, institucionalnih prodaja i geopolitičke nesigurnosti.

Rast bitkoina u poslednjim nedeljama podstaknut je popuštanjem geopolitičkih tenzija u Iranu i talasom optimizma u sektoru veštačke inteligencije. Nove informacije iz kompanije Strategy, najvećeg korporativnog vlasnika bitkoina, dodatno su uticale na tržište. Izvršni predsednik Majkl Sejlor izjavio je da bi Strategy mogao da proda deo svojih bitkoin rezervi radi isplate dividendi: „Verovatno ćemo prodati nešto bitkoina kako bismo isplatili dividendu – samo da bismo cepili tržište i poslali poruku da smo to učinili.“ Strategy trenutno drži 818.334 BTC-a po prosečnoj nabavnoj ceni od 75.537 dolara, saopšteno je na konferenciji za analitičare povodom rezultata za prvi kvartal 2026. godine.

Kompanija je u istom periodu zabeležila neto gubitak od 12,54 milijardi dolara, kao posledicu značajnog pada cene bitkoina sa rekordnog nivoa iz oktobra prethodne godine. Strategy ima oko 1,5 milijardi dolara godišnjih obaveza po osnovu dividendi i duga, a rezerve u američkim dolarima dovoljne su za pokrivanje tih obaveza tokom narednih 18 meseci po trenutnim kursevima.

Ostale vodeće kriptovalute pratile su uzlazni trend. Solana je porasla tri odsto na 87,35 dolara, dok je dogecoin zabeležio rast od četiri odsto i dostigao vrednost od 0,1158 dolara, produžavajući nedeljni dobitak na 14,5 odsto. Ether je zabeležio pad od 0,3 odsto u prethodnih 24 sata, ali je na nedeljnom nivou u plusu 3,9 odsto, trgujući se na 2.376 dolara. Prilivi u spot ETH ETF fondove prošle nedelje su postali negativni, čime je prekinut tronedeljni niz neto prihoda.

Na globalnim tržištima, berzanski indeksi Volstrita zatvoreni su na rekordnim vrednostima nakon signala o napretku u pregovorima SAD-a i Irana. Cena brent nafte pala je za 1,7 odsto na oko 108 dolara po barelu, dok je dolar oslabio prema svim valutama G-10. Azijske berze su takođe zabeležile rekorde: indeks MSCI Asia Pacific porastao je 1,8 odsto, južnokorejski Kospi skočio je više od šest odsto na rekordnu vrednost, a Samsung Electronics dostigao je tržišnu kapitalizaciju od bilion dolara. Rast sektora veštačke inteligencije dodatno je podstaknut snažnim rezultatima kompanija Advanced Micro Devices i Super Micro Computer, dok su terminski ugovori na Nasdaq 100 porasli za 0,6 odsto.

Pročitaj još

Domaće

Srbija na 116. mestu po korupciji među 182 zemlje, privredni rast u padu

Domaće investicije zapostavljene, izvoz mora činiti 60 odsto BDP-a za održiv rast

Published

25 minutes ago

on

May 6, 2026

By

Domaće investicije zapostavljene, izvoz mora činiti 60 odsto BDP-a za održiv rast

Prema oceni ekonomiste Danila Šukovića, Srbija se nalazi na 116. mestu po korupciji među 182 zemlje, što građani skupo plaćaju. On ističe da je korupcija prisutna u svim segmentima društva, uključujući institucije, pravosuđe, policiju i medije, a Srbija je, prema definiciji Svetske banke, zarobljena država gde institucije ne rade u interesu građana, već pojedinaca iz politike ili kriminala.

Šuković navodi da nabavke i ugovori koje sklapa država nisu transparentni, već se često realizuju mimo zakonskih procedura, što doprinosi raširenosti korupcije. Kao rešenje vidi smenu vlasti i angažovanje svih društvenih mehanizama u borbi protiv korupcije. On ističe da su svi zakoni jednako obavezujući, ali da njihova primena nije dosledna, posebno kada su u pitanju najviši državni funkcioneri.

Govoreći o ekonomskoj situaciji, Šuković naglašava da je privredni rast u Srbiji u opadanju više od godinu dana, što je rezultat kombinacije unutrašnjih slabosti, društvene krize, kao i spoljašnjih faktora poput globalne nestabilnosti, ratova i krize u energetici. Po njegovim rečima, ključ za dugoročan ekonomski uspeh leži u podsticanju domaćeg privatnog sektora, dok preveliko oslanjanje na strane investicije, koje često dolaze zbog subvencija, može imati negativne posledice.

“Srbija mora da izvozi 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi bila uspešna, a zanemarivanje domaćih investicija i izvozne privrede dovodi do nestabilnog rasta, posebno za male zemlje”, ocenjuje Šuković. On ističe da je politika fiksnog deviznog kursa nanelа štetu domaćim izvoznicima, jer je inflacija u Srbiji viša nego u Evropskoj uniji, što uzrokuje gubitke za izvozna preduzeća.

Šuković napominje da prihodi u državnom budžetu ne pokrivaju rashode i da se deficit ranije pokrivao doznakama iz inostranstva i stranim investicijama, a sada prihodima iz IT sektora. Međutim, upozorava da se efekat stranih investicija može brzo urušiti i da bi pitanje kursa dinara moglo postati aktuelno, jer odnos između dinara i evra mora da odražava realnu efikasnost privrede. U slučaju poremećaja, kao što je pad deviznog priliva iz turizma, devizni tokovi neće biti dovoljni za pokrivanje trgovinskog deficita.

Pročitaj još

Domaće

S&P Global Energy upozorava na produženu energetsku krizu do 2027. zbog blokade Ormuskog moreuza

Cena nafte brent dostigla 110 dolara, prosečna cena benzina u SAD porasla na 4,51 dolar po galonu

Published

40 minutes ago

on

May 6, 2026

By

Cena nafte brent dostigla 110 dolara, prosečna cena benzina u SAD porasla na 4,51 dolar po galonu

Kompanija S&P Global Energy u najnovijem izveštaju navodi da bi trenutna energetska kriza, izazvana blokadom Ormuskog moreuza, mogla da traje do kraja 2026. i početka 2027. godine. Prema procenama, čak i nakon otvaranja ovog strateškog pravca, potrebno je najmanje sedam meseci za potpuno obnavljanje proizvodnje, pod uslovom da ne dođe do trajnih oštećenja infrastrukture i da lanci snabdevanja funkcionišu neometano.

Izveštaj S&P Global Energy naglašava da bi oporavak mogao da potraje duže ukoliko dođe do šteta na lukama, naftovodima i terminalima na Bliskom istoku. “Što duže moreuz ostane zatvoren, veća je verovatnoća da se kriza snabdevanja produži do kraja 2026. i početka 2027. godine”, navodi se u izveštaju. Iran je počeo blokadu brodova u Ormuskom moreuzu nakon vazdušnih udara Sjedinjenih Američkih Država i Izraela 28. februara, dok su SAD 13. aprila uvele blokadu brodova koji dolaze iz ili idu ka iranskim lukama.

Tržište energenata beleži snažne posledice ovih dešavanja. Cena nafte brent juče je iznosila 110 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI dostigla oko 102 dolara po barelu. Prosečna cena benzina u SAD porasla je na 4,51 dolar po galonu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, prema podacima kompanije GasBuddy. Cena benzina je porasla za 21 cent po galonu u odnosu na prethodnu nedelju, a od početka sukoba krajem februara skuplja je za više od 1,5 dolara po galonu.

Glavni analitičar kompanije GasBuddy, Patrik Dehan, izjavio je da bi cene mogle i dalje da rastu zbog niskih zaliha i neizvesnosti na tržištu. “Zalihe benzina u SAD su već na višegodišnjim sezonskim minimumima, što znači da će se cene suočiti sa još većim pritiskom na rast”, rekao je Dehan.

U odgovoru na nastalu situaciju, Centralna komanda SAD pokrenula je operaciju za obezbeđivanje bezbednog prolaza komercijalnih brodova kroz Ormuški moreuz. Američki ministar odbrane Pit Hegset upozorio je da Iran mora da omogući slobodan prolaz brodovima, ukazujući na moguće posledice ukoliko se napadi nastave. Energetska kriza tako nastavlja da utiče na globalno tržište, a očekuje se da će se posledice osećati i tokom 2027. godine.

Pročitaj još

U Trendu