Domaće investicije zapostavljene, izvoz mora činiti 60 odsto BDP-a za održiv rast

Prema oceni ekonomiste Danila Šukovića, Srbija se nalazi na 116. mestu po korupciji među 182 zemlje, što građani skupo plaćaju. On ističe da je korupcija prisutna u svim segmentima društva, uključujući institucije, pravosuđe, policiju i medije, a Srbija je, prema definiciji Svetske banke, zarobljena država gde institucije ne rade u interesu građana, već pojedinaca iz politike ili kriminala.

Šuković navodi da nabavke i ugovori koje sklapa država nisu transparentni, već se često realizuju mimo zakonskih procedura, što doprinosi raširenosti korupcije. Kao rešenje vidi smenu vlasti i angažovanje svih društvenih mehanizama u borbi protiv korupcije. On ističe da su svi zakoni jednako obavezujući, ali da njihova primena nije dosledna, posebno kada su u pitanju najviši državni funkcioneri.

Govoreći o ekonomskoj situaciji, Šuković naglašava da je privredni rast u Srbiji u opadanju više od godinu dana, što je rezultat kombinacije unutrašnjih slabosti, društvene krize, kao i spoljašnjih faktora poput globalne nestabilnosti, ratova i krize u energetici. Po njegovim rečima, ključ za dugoročan ekonomski uspeh leži u podsticanju domaćeg privatnog sektora, dok preveliko oslanjanje na strane investicije, koje često dolaze zbog subvencija, može imati negativne posledice.

“Srbija mora da izvozi 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi bila uspešna, a zanemarivanje domaćih investicija i izvozne privrede dovodi do nestabilnog rasta, posebno za male zemlje”, ocenjuje Šuković. On ističe da je politika fiksnog deviznog kursa nanelа štetu domaćim izvoznicima, jer je inflacija u Srbiji viša nego u Evropskoj uniji, što uzrokuje gubitke za izvozna preduzeća.

Šuković napominje da prihodi u državnom budžetu ne pokrivaju rashode i da se deficit ranije pokrivao doznakama iz inostranstva i stranim investicijama, a sada prihodima iz IT sektora. Međutim, upozorava da se efekat stranih investicija može brzo urušiti i da bi pitanje kursa dinara moglo postati aktuelno, jer odnos između dinara i evra mora da odražava realnu efikasnost privrede. U slučaju poremećaja, kao što je pad deviznog priliva iz turizma, devizni tokovi neće biti dovoljni za pokrivanje trgovinskog deficita.

Cena nafte brent dostigla 110 dolara, prosečna cena benzina u SAD porasla na 4,51 dolar po galonu

Kompanija S&P Global Energy u najnovijem izveštaju navodi da bi trenutna energetska kriza, izazvana blokadom Ormuskog moreuza, mogla da traje do kraja 2026. i početka 2027. godine. Prema procenama, čak i nakon otvaranja ovog strateškog pravca, potrebno je najmanje sedam meseci za potpuno obnavljanje proizvodnje, pod uslovom da ne dođe do trajnih oštećenja infrastrukture i da lanci snabdevanja funkcionišu neometano.

Izveštaj S&P Global Energy naglašava da bi oporavak mogao da potraje duže ukoliko dođe do šteta na lukama, naftovodima i terminalima na Bliskom istoku. “Što duže moreuz ostane zatvoren, veća je verovatnoća da se kriza snabdevanja produži do kraja 2026. i početka 2027. godine”, navodi se u izveštaju. Iran je počeo blokadu brodova u Ormuskom moreuzu nakon vazdušnih udara Sjedinjenih Američkih Država i Izraela 28. februara, dok su SAD 13. aprila uvele blokadu brodova koji dolaze iz ili idu ka iranskim lukama.

Tržište energenata beleži snažne posledice ovih dešavanja. Cena nafte brent juče je iznosila 110 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI dostigla oko 102 dolara po barelu. Prosečna cena benzina u SAD porasla je na 4,51 dolar po galonu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, prema podacima kompanije GasBuddy. Cena benzina je porasla za 21 cent po galonu u odnosu na prethodnu nedelju, a od početka sukoba krajem februara skuplja je za više od 1,5 dolara po galonu.

Glavni analitičar kompanije GasBuddy, Patrik Dehan, izjavio je da bi cene mogle i dalje da rastu zbog niskih zaliha i neizvesnosti na tržištu. “Zalihe benzina u SAD su već na višegodišnjim sezonskim minimumima, što znači da će se cene suočiti sa još većim pritiskom na rast”, rekao je Dehan.

U odgovoru na nastalu situaciju, Centralna komanda SAD pokrenula je operaciju za obezbeđivanje bezbednog prolaza komercijalnih brodova kroz Ormuški moreuz. Američki ministar odbrane Pit Hegset upozorio je da Iran mora da omogući slobodan prolaz brodovima, ukazujući na moguće posledice ukoliko se napadi nastave. Energetska kriza tako nastavlja da utiče na globalno tržište, a očekuje se da će se posledice osećati i tokom 2027. godine.

Slatka paprika i stono grožđe udvostručili nivo pesticida, a 39.433 uzorka provereno širom EU tržišta

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) saopštila je da je tokom 2024. godine 3,6 odsto od ukupno 39.433 uzorka uvozne hrane odbijeno na graničnim kontrolama zbog prekoračenja dozvoljenog nivoa pesticida, dok je kod proizvoda iz EU taj procenat znatno manji. Najveći porast broja uzoraka sa prekoračenim granicama pesticida zabeležen je kod slatke paprike, čiji se broj neispravnih uzoraka gotovo udvostručio u odnosu na 2018. godinu, navodi EFSA. Sličan trend primećen je i kod stonog grožđa i devičanskog maslinovog ulja, dok su kokošja jaja, koja su pre tri godine bila bez nepravilnosti, sada takođe registrovala prekoračenja.

Iako je 99 odsto hrane testirane u Evropi prošlo godišnju proveru ostataka pesticida, uvozna roba označena kao visokorizična znatno češće biva odbijena na granicama EU. Među proizvodima sa najviše neuspešnih kontrola su kumin iz Indije, nar i paradajz iz Turske, te zeleni čaj iz Kine i Vijetnama.

Prema EFSA, najveći deo problema kod hrane proizvedene u Evropi povezuje se sa etefonom, sredstvom za dozrevanje koje nije odobreno za korišćenje na slatkoj paprici i bananama, ali se i dalje pojavljuje u ovim kulturama. Insekticid flonikamid i herbicid glufosinat, koji su odobreni u EU, odgovorni su za većinu ostalih prekoračenja, jer su pronađeni u količinama iznad dozvoljenih granica.

Evropska komisija je prošle godine najavila pooštravanje graničnih kontrola i formirala posebnu radnu grupu za kontrolu uvoza kao odgovor na pritužbe evropskih proizvođača zbog, kako navode, nelojalne konkurencije iz uvoza. EFSA napominje da prekoračenja ne znače automatski da hrana nije bezbedna za konzumaciju, jer su zakonske granice postavljene ispod nivoa koji se smatra štetnim za zdravlje potrošača.