Slatka paprika i stono grožđe udvostručili nivo pesticida, a 39.433 uzorka provereno širom EU tržišta

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) saopštila je da je tokom 2024. godine 3,6 odsto od ukupno 39.433 uzorka uvozne hrane odbijeno na graničnim kontrolama zbog prekoračenja dozvoljenog nivoa pesticida, dok je kod proizvoda iz EU taj procenat znatno manji. Najveći porast broja uzoraka sa prekoračenim granicama pesticida zabeležen je kod slatke paprike, čiji se broj neispravnih uzoraka gotovo udvostručio u odnosu na 2018. godinu, navodi EFSA. Sličan trend primećen je i kod stonog grožđa i devičanskog maslinovog ulja, dok su kokošja jaja, koja su pre tri godine bila bez nepravilnosti, sada takođe registrovala prekoračenja.

Iako je 99 odsto hrane testirane u Evropi prošlo godišnju proveru ostataka pesticida, uvozna roba označena kao visokorizična znatno češće biva odbijena na granicama EU. Među proizvodima sa najviše neuspešnih kontrola su kumin iz Indije, nar i paradajz iz Turske, te zeleni čaj iz Kine i Vijetnama.

Prema EFSA, najveći deo problema kod hrane proizvedene u Evropi povezuje se sa etefonom, sredstvom za dozrevanje koje nije odobreno za korišćenje na slatkoj paprici i bananama, ali se i dalje pojavljuje u ovim kulturama. Insekticid flonikamid i herbicid glufosinat, koji su odobreni u EU, odgovorni su za većinu ostalih prekoračenja, jer su pronađeni u količinama iznad dozvoljenih granica.

Evropska komisija je prošle godine najavila pooštravanje graničnih kontrola i formirala posebnu radnu grupu za kontrolu uvoza kao odgovor na pritužbe evropskih proizvođača zbog, kako navode, nelojalne konkurencije iz uvoza. EFSA napominje da prekoračenja ne znače automatski da hrana nije bezbedna za konzumaciju, jer su zakonske granice postavljene ispod nivoa koji se smatra štetnim za zdravlje potrošača.

Američka kompanija diversifikuje snabdevanje, pregovori o korišćenju fabrika u Teksasu, Arizoni i Ohaju

Apple, američka tehnološka kompanija, razmatra mogućnost saradnje sa Intelom i Samsung Electronics u vezi sa proizvodnjom procesora u Sjedinjenim Američkim Državama, navode izvori iz industrije. Predstavnici Apple-a su nedavno posetili fabriku Samsunga u izgradnji u Teksasu gde će se proizvoditi napredni čipovi, dok su sa Intelom vođeni preliminarni razgovori o korišćenju njihovih pogona u Arizoni ili Ohaju.

Kako je objavljeno, Apple na ovaj način pokušava da diversifikuje izvore snabdevanja procesorima, pošto trenutno gotovo u potpunosti zavisi od tajvanske kompanije TSMC. Prema izveštaju, kompanija ima određene rezerve prema procesorima koji nisu proizvedeni u TSMC-u, ističući da “Intel i Samsung ne mogu na stabilnoj osnovi da obezbede kvalitet i obim proizvodnje koji su TSMC učinili vodećim proizvođačem čipova i jednim od najvažnijih partnera kompanije Apple”.

Ipak, sve veća zabrinutost vlada zbog mogućih prekida u snabdevanju usled trajnog deficita čipova i aktuelne geopolitičke situacije. Pregovori koji su u toku između Apple-a i potencijalnih partnera za sada su u preliminarnoj fazi i nisu izdati nikakvi zvanični nalozi za proizvodnju.

Ovaj potez deo je strategije Apple-a da obezbedi stabilan lanac snabdevanja i smanji zavisnost od jednog proizvođača, posebno u svetlu globalnih izazova u industriji poluprovodnika.

Potrošačka štednja pala na 3,6 odsto, cene energenata porasle 12,5 odsto u martu

Američka ekonomija se suočava sa ozbiljnim rizicima nakon što je poznati ekonomista Geri Šiling upozorio da je recesija u Sjedinjenim Državama gotovo neizbežna do kraja tekuće godine, a da bi vrednost berze mogla da padne do 30 odsto. Šiling, koji je poznat po tačnom predviđanju krize iz 2008, ističe da su akcije na istorijski visokim nivoima, dok je potrošačka štednja pala na 3,6 odsto – najniži nivo od 2022. godine.

Prema analizi Gerija Šilinga, pad portfolija od trećine znači da vrednost ulaganja od 200.000 dolara može pasti na 140.000 dolara, a povratak na prethodni nivo mogao bi da traje godinama. Šiling naglašava da potrošačka potrošnja, koja čini oko dve trećine američke ekonomije, pokazuje ozbiljne znake slabosti. Uz to, tržište nekretnina je opisano kao „zamrznuto“, sa minimalnim brojem transakcija, dok su kapitalne investicije kompanija porasle svega 3,9 odsto na kraju prošle godine, što je znatno ispod 24 odsto koliko je iznosio rast u istom periodu prethodne godine u sektoru veštačke inteligencije.

Dodatno, potrošači su pod pritiskom zbog rasta cena. Cene energenata su u martu ove godine porasle za 12,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što je delimično posledica rasta cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku. Šiling navodi da se posledice inflacije i iscrpljivanja pandemijskih ušteđevina osećaju u svim segmentima domaćinstava, dok je lična stopa štednje Amerikanaca na minimumu.

Geri Šiling je istakao: „To je zaista na veoma tankom ledu u smislu prihoda, u smislu spremnosti ljudi da troše.“ On je u razgovoru za američke poslovne medije naglasio da ni investitori ni potrošači nisu spremni za scenario u kojem bi vrednost portfolija mogla preko noći da padne za trećinu. Njegovo upozorenje je potkrepljeno podacima o rekordno visokim vrednostima akcija, merama poput Šilerovog CAPE odnosa i Bafetovog indikatora koji ukazuju na precenjenost tržišta, kao i usporavanjem poslovnih ulaganja van sektora veštačke inteligencije.

Šiling zaključuje da, iako tačan trenutak početka recesije nije moguće predvideti, sistemske slabosti postaju sve očiglednije, a potrošači sve slabije mogu da apsorbuju nove ekonomske šokove. Zamrznuto tržište nekretnina, pad lične štednje i rast cena energenata predstavljaju ključne rizike za američku privredu u narednim mesecima.