Medicinski tim iz Brisela izveo prvu uspešnu transplantaciju zamrznutog testisnog tkiva, rezultati objavljeni pre stručne recenzije

Medicinski tim Univerzitetske bolnice i Slobodnog univerziteta u Briselu saopštio je da su prvi put kod odraslog muškarca, koji je u detinjstvu ostao bez održive sperme usled terapije, uspešno povratili proizvodnju sperme transplantacijom njegovog zamrznutog testisnog tkiva. Zahvat je obavljen tokom 2025. godine, a rezultati su predstavljeni godinu dana kasnije, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Pacijent, čiji identitet nije otkriven, rođen je sa anemijom srpastih ćelija i u detinjstvu je podvrgnut terapiji koja je dovela do gubitka plodnosti. Pre lečenja, 2008. godine, deo njegovog testisa je zamrznut za buduću upotrebu. Kada se 2022. godine obratio klinici sa željom da postane roditelj, ustanovljeno je da nema održive sperme, pa je odlučeno da se izvrši transplantacija zamrznutog tkiva.

U okviru kliničkog ispitivanja, tokom 2025. godine, pacijent je podvrgnut operaciji u kojoj su četiri transplantata smeštena unutar testisa, a četiri u skrotum. Godinu dana nakon zahvata, neki od transplantata počeli su da proizvode zrelu i pokretnu spermu, ali ona nije bila prisutna u ejakulatu, jer presađeni delovi nisu bili povezani sa semenovodom.

Stručnjaci ističu da bi za ostvarivanje očinstva bila potrebna dodatna laboratorijska procedura spajanja spermatozoida i jajne ćelije. Ovaj slučaj otvara mogućnost očuvanja plodnosti kod dečaka koji prolaze kroz gonadotoksične terapije, što je ranije bilo moguće samo kod odraslih muškaraca putem banke sperme.

Studiju slučaja objavljenu 12.3.2026. godine treba da pregledaju nezavisni stručnjaci, a pedijatrijski endokrinolog Rod Mičel ocenjuje da rezultati potvrđuju potencijal matičnih ćelija iz testisnog tkiva koje je bilo zamrznuto decenijama. “Ako zamrznete tkivo i održite ćelije u životu, onda bi one trebalo da imaju taj potencijal. Naučno i biološki, to ima smisla. U stvarnosti, to je i dalje neverovatno”, izjavio je Mičel.

Krioprezervacija testisnog tkiva kod dečaka postala je praksa u nekoliko bolnica širom sveta, a do sada je više od 3.000 uzoraka deponovano za buduća istraživanja i mogućnost obnove plodnosti. Ovaj slučaj predstavlja važan korak u potvrđivanju održivosti te metode.

Palestinske vlasti saopštile da je više osoba povređeno tokom vazdušnog udara u četvrti Daraž

Sin vođe Hamasa Halila al-Haje teško je ranjen u izraelskom vazdušnom napadu na grad Gazu, saopštila je palestinska grupa u sredu uveče. Prema navodima, napad se dogodio u četvrti Daraž, gde je poginuo Hamza al-Šarbasi, dok je sin Halila al-Haje, Azam, zajedno sa još nekoliko osoba, zadobio teške povrede.

Halil al-Haja je u izjavi naveo da je napad deo, kako tvrdi, nastavka izraelske agresije na palestinski narod i pokušaj vršenja pritiska na palestinske pregovarače putem “ubijanja, terora i zastrašivanja”. On je istakao da politička poruka ovakvih napada ima za cilj da pokaže da ni palestinski lideri, niti članovi njihovih porodica, nisu van domašaja izraelskih udara.

U zvaničnoj izjavi, al-Haja nije direktno potvrdio da li je njegov sin bio cilj napada, ali je rekao: “Izrael preuzima odgovornost kada operacije uspeju, a izmišlja različita opravdanja kada ne uspeju”. On je dodao da su slični atentati postali deo izraelske strategije pritiska na palestinsku stranu tokom pregovora.

Prema dostupnim informacijama, istraga o napadu je u toku, a lokalne vlasti rade na utvrđivanju svih okolnosti i broja povređenih. Javnosti nisu saopšteni dodatni detalji o zdravstvenom stanju povređenih. Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija i nastavljanja sukoba u pojasu Gaze.

Zabrana vožnje važiće na nivou cele Unije, digitalna dozvola dostupna do 2030. godine

Evropski parlament usvojio je paket novih pravila o vozačkim dozvolama koja će biti primenjena širom Evropske unije, sa ciljem povećanja bezbednosti na putevima i ujednačavanja propisa. Nova pravila predviđaju uvođenje digitalnih vozačkih dozvola, strože kazne za saobraćajne prekršaje i nižu starosnu granicu za profesionalne vozače. Prema zvaničnoj izjavi, puna primena reforme očekuje se postepeno, a ključne promene stupiće na snagu između 2028. i 2030. godine.

Jedna od najvažnijih izmena je da će zabrana vožnje izrečena u jednoj državi članici važiti u celoj Evropskoj uniji. Ova mera ima za cilj da onemogući vozačima kojima je dozvola oduzeta u jednoj zemlji da nastave da voze u drugim državama. Kazne koje ne uključuju zabranu vožnje ostaju u nadležnosti zemlje u kojoj je prekršaj počinjen, dok je plan o jedinstvenom evropskom sistemu kaznenih poena napušten.

Reforma uvodi i digitalnu vozačku dozvolu, koja će biti dostupna na mobilnim telefonima i funkcionisati slično digitalnim bankovnim karticama. Očekuje se da digitalna verzija bude u potpunosti implementirana do 2030. godine, dok će klasična dozvola u obliku kartice i dalje biti dostupna na zahtev.

Izmene se odnose i na vozače kamp vozila, koji će sa B kategorijom moći da upravljaju vozilima do 4,25 tona, uz obavezu dodatne obuke ili ispita. Starosna granica za profesionalne vozače kamiona biće snižena na 18 godina, a za vozače autobusa na 21 godinu, što bi trebalo da doprinese rešavanju nedostatka radne snage u sektoru transporta.

Svi novi vozači moraće da prođu obavezni probni period od najmanje dve godine, a sedamnaestogodišnjaci će imati mogućnost vožnje sa pratnjom u svim državama članicama. Pre polaganja ispita biće obavezan lekarski pregled ili samoprocena zdravstvenog stanja. Predlog o redovnim lekarskim pregledima za starije vozače nije usvojen, dok će vozačke dozvole važiti 15 godina.

Države članice imaju tri godine da usklade svoje zakone sa novim pravilima, nakon čega sledi dodatna godina tranzicije. Promene za profesionalne vozače očekuju se do 2028. godine, dok bi digitalna vozačka dozvola trebalo da bude dostupna do 2030. godine. Prema zvaničnicima Evropskog parlamenta, cilj ovih reformi je unapređenje bezbednosti na putevima i olakšavanje svakodnevnog života za vozače širom Unije.