Connect with us

Domaće

Cene goriva u EU porasle 20,7 odsto u maju, dizel skuplji 29 odsto

Najveći godišnji rast zabeležen u Bugarskoj od 33,9 odsto, dok je u Mađarskoj rast iznosio 3,5 odsto

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Ekaterina belinskaya

Najveći godišnji rast zabeležen u Bugarskoj od 33,9 odsto, dok je u Mađarskoj rast iznosio 3,5 odsto

Prema podacima evropske statističke službe Evrostat, cene goriva i maziva za lični prevoz u Evropskoj uniji porasle su u maju za 20,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći godišnji rast registrovan je u Bugarskoj – 33,9 odsto, zatim u Luksemburgu sa 32,2 odsto, Litvaniji sa 30,8 odsto i Rumuniji sa 30,4 odsto. Najmanje povećanje cena goriva zabeleženo je u Mađarskoj, gde je rast iznosio 3,5 odsto, dok je u Poljskoj zabeležen rast od 12,7 odsto, a u Francuskoj su cene goriva porasle 29,2 odsto.

Podaci Evrostata pokazuju da je dizel gorivo u Evropskoj uniji tokom maja bilo skuplje za 29 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dok su cene benzina porasle za 16,2 odsto. Na mesečnom nivou, cene dizela su u maju pale za 5,8 odsto u odnosu na april, dok je benzin poskupeo za 0,8 odsto.

Rumunija je bila jedina članica EU u kojoj je dizel na mesečnom nivou poskupeo, i to za 1,6 odsto. Najveća pojeftinjenja dizela zabeležena su u Nemačkoj, Grčkoj, Estoniji i Irskoj. Kada je reč o benzinu, cene su između aprila i maja porasle u 23 zemlje članice, pri čemu je najveći rast registrovan u Italiji, gde je benzin poskupeo 6,9 odsto.

Evrostat navodi da su cene goriva u većini zemalja Evropske unije do februara 2026. godine bile u opadajućem trendu, ali je tokom proleća usledio značajan rast na godišnjem nivou.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Mastercard realizovao prve agentske AI transakcije sa tri banke u Srbiji

Tržište agentske trgovine raste 66 odsto godišnje, vrednost može dostići 1,7 biliona dolara do 2030.

Published

1 second ago

on

June 23, 2026

By

Tržište agentske trgovine raste 66 odsto godišnje, vrednost može dostići 1,7 biliona dolara do 2030.

Kompanija Mastercard je u saradnji sa AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom uspešno realizovala prve stvarne agentske transakcije u Srbiji, koristeći AI agente uz tehnologiju Mastercard Agent Pay. Ove transakcije, sprovedene u realnom okruženju tokom juna 2026. godine, predstavljaju značajan korak u razvoju agentic commerce modela, omogućavajući korisnicima da bezbedno i sa potpunom kontrolom dozvole veštačkoj inteligenciji da kupuje u njihovo ime.

Transakcije su izvedene uz korišćenje tokena za AI agente, što omogućava zaštitu osetljivih podataka i snažnu proveru identiteta tokom celog procesa. Proces kupovine odvija se u tri jasno definisana koraka: korisnik daje nalog AI agentu, potvrđuje saglasnost, a plaćanje se završava biometrijskom verifikacijom, kao što su otisak prsta ili prepoznavanje lica. Plaćanje je omogućila platforma PayOS, koja funkcioniše kao digitalni novčanik AI agenta, povezujući agenta, podatke za plaćanje i trgovca.

Kao primer praktične upotrebe, korisnik može zatražiti od AI asistenta da pronađe određeni proizvod, poput dečjeg bicikla. AI agent upoređuje ponude, predlaže najpovoljniju opciju, a korisnik potvrđuje izbor i odobrava transakciju. Time je u svakom trenutku moguće pratiti i proveriti svaki korak procesa kupovine.

Prema izveštaju Mastercard Signals, tržište agentske trgovine beleži godišnji rast od 66 odsto i procenjuje se da može porasti sa 136 milijardi dolara u 2025. na 1,7 biliona dolara do 2030. godine. Skoro polovina ispitanih korisnika navodi da bi dozvolila AI agentu da kupuje u njihovo ime u okviru zadatog budžeta, dok je među roditeljima taj procenat veći od 60 odsto. Ključni zahtevi potrošača su poverenje, jasnoća pravila i transparentnost procesa, što tehnologija Mastercard Agent Pay obezbeđuje kroz detaljnu kontrolu i transparentnost svake transakcije.

Jelena Sretenović, direktorka Mastercard za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, istakla je: „Veštačka inteligencija ima potencijal da pojednostavi način na koji ljudi obavljaju svakodnevne zadatke, ali poverenje i bezbednost moraju biti na prvom mestu. Mastercard Agent Pay je osmišljen tako da transakcije koje pokreće AI budu transparentne, autentifikovane i uvek pod kontrolom korisnika. Saradnjom sa partnerima poput AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom zajedno postavljamo temelje za pouzdanu trgovinu vođenu veštačkom inteligencijom.”

Srbija se sa ovim inovativnim projektom pridružila zemljama koje agentsku trgovinu prevode iz koncepta u svakodnevnu praksu, u trenutku kada ovaj segment tržišta beleži ubrzan razvoj.

Pročitaj još

Domaće

SAD produžile licencu NIS-u i MOL-u do 1. jula, Saks ocenjuje sankcije nezakonitim

Američka kancelarija OFAC omogućila nastavak rada NIS-u do 1. jula, dok Džefri Saks ističe da sankcije nemaju osnovu u međunarodnom pravu

Published

17 seconds ago

on

June 23, 2026

By

Američka kancelarija OFAC omogućila nastavak rada NIS-u do 1. jula, dok Džefri Saks ističe da sankcije nemaju osnovu u međunarodnom pravu

Naftna industrija Srbije (NIS), kompanija sa većinskim ruskim vlasništvom, dobila je produženje operativne licence od strane Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) do 1. jula, omogućivši nastavak prerade sirove nafte i redovne poslovne aktivnosti. Pored toga, mađarskoj kompaniji MOL produžena je licenca za pregovore o kupovini ruskog udela u NIS-u takođe do 1. jula, dok su prethodne licence važile do 16. juna.

Džefri Saks, ekonomista i profesor sa Kolumbija univerziteta, izjavio je da su američke sankcije protiv NIS-a nezakonite i jednostrane, naglašavajući da Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da određuju Srbiji sa kim će sarađivati. „Ja smatram da su američke sankcije naprosto nezakonite. Zakonite sankcije znače da su se u Savetu bezbednosti UN složili oko paketa sankcija. Ali rekao bih da jedna zemlja ne može ili ne bi trebalo da maltretira druge zemlje. SAD ne bi trebalo da budu u poziciji da kažu Srbiji da ne može da sarađuje sa Rusijom. To je suludo“, rekao je Saks.

Saks je istakao da SAD, koristeći ulogu dolara u međunarodnom finansijskom sistemu, vrše pritisak na druge države, uključujući blokadu banaka i otežavanje ekonomskih aktivnosti zemljama koje pokušavaju da zaobiđu sankcije. “SAD imaju izvesnu praktičnu moć nad drugim zemljama da sprovode ono što je inače nezakonito sa međunarodne tačke gledišta”, naveo je Saks.

Povodom navoda da američka administracija smatra kako bi izlazak ruskog kapitala iz vlasničke strukture NIS-a mogao biti rešenje, Saks je naglasio da nijedna država ne treba da diktira uslove sporazuma između drugih zemalja. “Ponoviću još jednom – ne verujem u jednostrane sankcije SAD. Kad god mogu, govorim svojoj zemlji da je kontraproduktivno za SAD da pokušavaju da naređuju ostatku sveta. To nisu američka posla. Amerika treba da se bavi svojim poslovima, a ne odnosima između Srbije i Rusije, i tačka”, poručio je.

Na pitanje da li Srbija ima izbora u aktuelnoj situaciji, Saks je odgovorio da ima i da bi trebalo da insistira na poštovanju međunarodnog prava kroz institucije Ujedinjenih nacija. “Važno je da preko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ili Saveta bezbednosti i u praktičnom smislu kaže svakoj zemlji da se ponaša u skladu sa međunarodnim pravilima i da ne naređuje drugim zemljama. To je osnovni princip multipolarnog sveta. Zbog njega bismo bili bezbedniji, a sasvim sigurno i razvijeniji”, rekao je.

Saks je dodao da trgovina između država treba da bude obostrano korisna i ne sme se koristiti kao sredstvo političkog pritiska. “Kao ekonomista, znam da je trgovina između Srbije i Rusije, ili trgovina između Srbije i Kine, obostrano korisna aktivnost. Ali u mojoj zemlji, nažalost, trgovački portfelj su preuzeli vojni stratezi, a ne ekonomisti. Tako se odjednom trgovina posmatra kao oružje, kao neka vrsta pretnje, kao neka vrsta poluge, ne kao korisna razmena, već kao nešto što se nameće drugoj zemlji”, zaključio je Saks.

Pročitaj još

Domaće

Srbija Kargo otpušta 424 radnika do kraja juna zbog pada prometa i prihoda

Državna kompanija smanjuje broj zaposlenih na 1.250 zbog lošeg poslovanja, pad tržišnog udela i prihoda na 8,2 milijarde dinara

Published

5 minutes ago

on

June 23, 2026

By

Državna kompanija smanjuje broj zaposlenih na 1.250 zbog lošeg poslovanja, pad tržišnog udela i prihoda na 8,2 milijarde dinara

Državna kompanija Srbija Kargo planira da do kraja juna 2026. godine otpusti 424 radnika, čime će broj zaposlenih biti sveden na 1.250, saopšteno je u predlogu programa rešavanja viška zaposlenih koji je upućen železničkim sindikatima i nadležnoj republičkoj organizaciji za zapošljavanje. Ova mera je deo širih napora za optimizaciju poslovanja i racionalizaciju troškova u uslovima kontinuiranog pada prometa i loših finansijskih rezultata.

Prema dokumentu, na dan 21. maja 2026. godine u kompaniji je sistematizovano 2.340 radnih mesta, od čega je popunjeno 1.827. Plan za 2026. godinu predviđa smanjenje broja radnih mesta za 935 i broja zaposlenih za 424, uz ukidanje radnih mesta za koja više ne postoji potreba. Ove promene biće sprovedene uz konsultacije sa sindikatima i republičkom organizacijom za zapošljavanje, a krajnji rok za otkaze može biti produžen u zavisnosti od pristiglih mišljenja i predloga mera.

Glavni razlog za ovakvu odluku, navodi se u obrazloženju, je loše poslovanje kompanije. Srbija Kargo beleži neprofitabilno poslovanje u kontinuitetu, a bruto marža nije dovoljna da pokrije visoke operativne i druge troškove. Kompanija ističe i ubrzano slabljenje tržišne pozicije, sa relativnim padom od preko 50 odsto u poslednjih sedam godina. Analize pokazuju i najniži pokazatelj prevezene količine robe po zaposlenom u poređenju sa konkurentima na tržištu, što ukazuje na značajnu neefikasnost.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupni obim železničkog teretnog transporta u Srbiji u prvoj polovini 2025. godine iznosio je oko 4,64 miliona tona (pad od 12,5% u odnosu na isti period 2024), dok je obim rada iznosio oko 1,117 milijardi ton-kilometara (pad od 11,8%). Privatni operateri, kojih ima petnaestak sa licencom, beleže rast tržišnog udela i napadaju državnih 50%, dok se prihodi značajno razlikuju. Srbija Kargo je 2025. godine ostvario ukupne poslovne prihode od oko 8,2 milijarde dinara (približno 70 miliona evra), dok je ukupno tržište železničkog teretnog transporta procenjeno na oko 209 miliona evra.

Za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja radnika koji ostaju bez posla, izdvojeno je ukupno 809,5 miliona dinara za otpremnine, od čega je 600 miliona dinara obezbeđeno zaključkom Vlade Srbije krajem 2025. godine, a preostali deo kroz program subvencija za 2026. godinu. Zaposlenima koji budu proglašeni viškom pripada otpremnina u visini od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Srbija Kargo navodi da je kriterijum za rešavanje viška zaposlenih prestanak potrebe za obavljanjem poslova zbog ukidanja radnih mesta, bez dodatnog ocenjivanja. Kompanija ističe da bez kontinuirane finansijske pomoći države nije u mogućnosti da izmiruje obaveze prema dobavljačima, što dodatno ugrožava likvidnost i finansijsku stabilnost preduzeća.

Pročitaj još

U Trendu