Na uzorku od 2.000 mladih, čak 78% propušta finansijske i profesionalne prilike zbog izbegavanja razgovora

Novo istraživanje aplikacije za samorazvoj RiseGuide, sprovedeno na uzorku od 2.000 pripadnika generacije Z i milenijalaca, pokazalo je da čak 42 odsto ispitanika ne odgovara na telefonske pozive, dok 58 odsto unapred priprema ili uvežbava razgovore pre nego što ih obave. Ovi podaci ukazuju na rastući trend izbegavanja direktne telefonske komunikacije među mlađim zaposlenima.

Prema rezultatima istraživanja, 78% onih koji izbegavaju telefonske razgovore navelo je da su zbog toga propustili finansijske ili profesionalne prilike. Ova tendencija ima konkretne ekonomske posledice, budući da propuštanje važnih poziva može direktno uticati na razvoj karijere i ostvarivanje prihoda.

U izveštaju je uveden termin „callergy“ koji označava izraženu nelagodnost i izbegavanje telefonskih poziva, dok se istovremeno beleži češće oslanjanje na poruke, mejlove i društvene mreže kao primarne kanale komunikacije. Jaimee Campanella, stručnjakinja za produktivnost u RiseGuide-u, ističe: „Poruke i mejlovi nam daju prostor da uređujemo ono što ćemo reći, dok razgovor uživo ili telefonom zahteva trenutnu reakciju.“

Ispitanici iz generacije Z navode da su im neplanirani telefonski pozivi među najstresnijim oblicima komunikacije, često stresniji od razgovora za posao ili raskida. Dodatni pritisak dolazi sa tržišta rada, gde su mladi profesionalci često primorani da prevazilaze ličnu nelagodnost zbog sticanja stabilnog zaposlenja. Jedan ispitanik iz HR sektora naveo je da se javlja na telefon samo kada je u aktivnoj fazi traženja posla, dok nepoznate brojeve ignoriše, osim u slučajevima kada očekuje poziv.

Iako je generacija Z, ali i milenijalci, sklona pisanju poruka i korišćenju digitalnih alata za komunikaciju, mnogi pokušavaju da smanje ukupno vreme provedeno na telefonu uz pomoć aplikacija za digitalni detoks. Međutim, to ne dovodi do spremnosti za spontane telefonske pozive, koji i dalje ostaju jedan od najvećih izvora stresa za ovu grupu.

Brent dostigao 77 dolara, benzin 191 dinar po litru, evro na 1,14 dolara, indeksi na berzama u padu

Cena sirove nafte na svetskim tržištima pala je na 73 dolara po barelu, što je najniži nivo u poslednja tri meseca, dok je cena brent nafte iznosila 77 dolara po barelu. U istom periodu, cena dizela na srpskim pumpama iznosi 217 dinara po litru, a benzin 191 dinar po litru.

Prema ekonomskim analizama, prethodni put kada je prosečna nedeljna cena brenta bila ispod 80 dolara, dizel se na domaćem tržištu prodavao za 200 dinara, dok je benzin koštao 181 dinar po litru. Najnoviji pad cena nafte pripisuje se napretku u američko-iranskim mirovnim pregovorima koji su smanjili zabrinutost u vezi sa snabdevanjem.

Na berzama, pad cene nafte nije uticao na rast indeksa – nemački DAX pao je za 1,03 odsto, moskovski MOEX za 0,32 odsto, francuski CAC 40 za 0,55 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,66 odsto. Na valutnim tržištima, evro je danas vredeo 1,14 dolara.

Američki Dow Jones indeks juče je zabeležio rast od 0,29%, što je rezultat pre svega skoka sektora zdravstva i industrije. S druge strane, S&P 500 pao je za 0,37%, dok je Nasdaq Composite zabeležio pad od 1,32%.

Japanski gigant prikuplja sredstva za opšte potrebe, desetogodišnje obveznice uz premiju od 90 baznih poena

Kompanija Sony najavila je povratak na američko tržište investicionih obveznica prvi put nakon 1998. godine, kada je prikupila 1,5 milijardi dolara. Ovog puta japanski tehnološki lider planira emisiju dve tranše senior obveznica sa fiksnom kamatnom stopom – petogodišnje izdanje sa prinosom od oko 70 baznih poena iznad američkih državnih obveznica iste ročnosti i desetogodišnje izdanje sa premijom od oko 90 baznih poena.

Prema dokumentaciji podnetoj američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC), sredstva će biti upotrebljena za opšte korporativne potrebe. Povratak Sony-a na tržište dolarskog duga dešava se u trenutku kada visokokvalitetni izdavaoci povećavaju aktivnosti kako bi iskoristili povoljne uslove finansiranja pre moguće promene monetarne politike Federalnih rezervi SAD.

Ova emisija deo je šire transformacije poslovanja kompanije, pošto je Sony prošle godine izdvojio svoje osiguravajuće i bankarsko poslovanje i fokusirao se na segment zabave, uključujući video-igre, muziku i filmove. Kreditna agencija S&P Global Ratings unapredila je u martu kreditni rejting Sony-a na A+, ističući snažan rast profita i stabilne novčane tokove kao ključne razloge. Očekuje se da nove obveznice dobiju rejting A2 od Moody’s Ratings i A+ od S&P-a, što potvrđuje poverenje investitora u finansijsku stabilnost kompanije.

Emisija dolazi u nedelji kada se na tržištu očekuje i nekoliko drugih velikih korporativnih izdavanja, uključujući potencijalno prikupljanje više od 20 milijardi dolara od strane SpaceX-a radi refinansiranja duga. Među japanskim kompanijama koje su nedavno emitovale obveznice na međunarodnim tržištima kapitala nalaze se i Denso, Mitsubishi Corporation i Toyota Motor Corporation, što ukazuje na rastuću potrebu za diverzifikacijom izvora finansiranja zbog viših kamatnih stopa u Japanu.