Postojeća OFAC licenca ističe 28. avgusta, dok NIS naglašava značaj stabilnog snabdevanja derivatima na domaćem tržištu

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je novi zahtev Kancelariji za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) za izdavanje posebne licence koja omogućava nastavak operativnih aktivnosti. OFAC licenca za preradu sirove nafte, koja je ranije izdata NIS-u, ističe 28. avgusta. Ovaj korak NIS-a dolazi u trenutku kada je stabilnost snabdevanja derivatima od ključnog značaja za domaće tržište.

OFAC licenca i njen značaj za NIS

Licenca OFAC-a, koju izdaje Ministarstvo finansija SAD, omogućava kompanijama pod američkim sankcijama da nastave određene operacije, uključujući preradu sirove nafte. Bez nove licence, NIS bi se suočio sa ograničenjima u svakodnevnom poslovanju, što bi moglo uticati na tok snabdevanja Srbije naftnim derivatima. Kompanija je na zvaničnom sajtu istakla zahvalnost domaćim i međunarodnim institucijama na podršci naporima da se obezbedi nesmetano poslovanje.

Tržišni i regulatorni kontekst nastavka poslovanja NIS-a

Prema podacima sa Budimpeštanske berze, MOL, mađarska naftna kompanija, 31. jula je dobila produženje OFAC licence za nastavak pregovora o kupovini ruskog većinskog udela u NIS-u, takođe do 28. avgusta. Uporedo sa tim, Sjedinjene Američke Države su 9. oktobra prošle godine uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Ove regulative i mere imaju direktan uticaj na tok poslovanja i investicioni ambijent energetskog sektora Srbije. Pored toga, kompanija Janaf iz Hrvatske dobila je novu OFAC licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u, što dodatno pokazuje koliko su međunarodne dozvole važne za kontinuitet energetskog lanca u regionu.

Implikacije za tržište i dalji tok poslovanja

Nabavka nove OFAC licence za nastavak prerade sirove nafte u Srbiji ima ključan značaj za energetsku stabilnost zemlje. U međuvremenu, NIS naglašava važnost podrške državnih i međunarodnih institucija kako bi se osiguralo uredno snabdevanje tržišta. Kao rezultat, kompanija ostaje centralni akter u snabdevanju naftnim derivatima, dok se regulativa i dalje prilagođava složenim geopolitičkim uslovima. Očekuje se da će odluka o novoj licenci direktno uticati na operativnu stabilnost i investicione planove NIS-a, ali i na ukupni energetski sektor Srbije.

Na tržištu žitarica izražena neusklađenost ponude i tražnje, suncokret i soja beleže pojačano interesovanje kupaca

Produktna berza Novi Sad zabeležila je tokom protekle nedelje značajne promene u kretanju cena žitarica. Najveće interesovanje tržišnih učesnika bilo je za suncokret novog roda, dok je cena kukuruza pala na 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ovo je istovremeno i ponder cena, koja je niža za 2,94 odsto u poređenju sa prethodnom nedeljom. Izveštaj Produktne berze ukazuje na izraženu neusklađenost između ponude i tražnje kod većine poljoprivrednih proizvoda.

Ponuda i tražnja na tržištu žitarica

Tržište kukuruza karakterisala je velika ponuda i slaba tražnja. Zaključen je samo jedan berzanski ugovor po ceni od 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Pad cene od skoro tri odsto rezultat je suzdržanosti kupaca pred početak žetve novog roda. Takođe, velika neizvesnost oko prinosa i kvaliteta zbog izražene suše predstavlja ključan faktor u formiranju ponude i tražnje na ovom tržištu.

Na tržištu pšenice zabeležen je pad cene od 0,93 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Ponder cena iznosila je 19,62 dinara po kilogramu bez PDV-a. Kupci su najviše tražili pšenicu sa dužim lagerom, odnosno sa odloženim terminom isporuke. Međutim, ponuđači nisu mogli da obezbede takvu robu, što je dodatno otežalo realizaciju trgovanja.

Suncokret i soja privukli najviše pažnje

Suncokret najtraženiji na berzi bio je predmet najvećeg interesovanja, posebno jer je u toku početak formiranja cene novog roda. Ponuda suncokreta kretala se od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a, odnosno od 48,00 do 50,00 dinara po kilogramu. Kupci su iskazivali akontno interesovanje po ceni od 45,00 do 47,00 dinara po kilogramu, što ponuđači nisu prihvatali. Ponuđena konačna cena kupaca od 440 do 450 evra po toni takođe nije naišla na odaziv prodavaca.

Na tržištu soje ponuda je bila slaba, dok je tražnja kupaca porasla. Kao rezultat, cena soje zabeležila je rast, pa su kupci nudili između 53,00 i 54,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. To je ukazalo na pojačanu potražnju za ovom uljaricom.

Stanje u sektoru uljarica i ječma

Na tržištu uljane repice bilo je ponude u rasponu od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a, ali nije bilo kupaca spremnih na trgovinu. Tržišna aktivnost za stočni ječam bila je izuzetno niska, jer je nedeljom došlo do potpunog izostanka i ponude i tražnje.

Generalno, ponuda žitarica i uljarica na Produktnoj berzi ostala je ograničena, dok su tražnja i cene pokazale osetljive promene pod uticajem vremenskih prilika i očekivanja od prinosa. U takvim okolnostima, suncokret najtraženiji na berzi potvrđuje značaj uljarica u strukturi domaće poljoprivredne proizvodnje. Cena kukuruza, sa padom na 19,80 dinara po kilogramu, signalizuje dodatnu opreznost učesnika pred žetvu i nastavak volatilnosti na tržištu.

Evrostat objavio da je u 25 od 27 članica EU zabeležen rast cena goriva, sa najvećim skokom u Rumuniji, dok su Mađarska i Malta izuzeci.

Cene goriva u EU nastavile su trend rasta, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za jul. U odnosu na isti mesec prošle godine, gorivo i maziva za lični transport poskupeli su u proseku 16,9 odsto. Rast je zabeležen u 25 od 27 članica Evropske unije, što ukazuje na široko rasprostranjen pritisak na potrošače i prevoznike.

Ovogodišnji rast cena goriva u EU predstavlja usporavanje u odnosu na maj, kada su cene bile više za 20,7 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u poređenju sa junom, kada je godišnji rast iznosio 13,7 odsto, vidi se ubrzanje. Kao rezultat, promene pokazuju nastavak volatilnosti na tržištu energenata širom Evrope.

Prihodi od goriva rastu u većini zemalja EU

Najveći godišnji rast cena goriva zabeležen je u Rumuniji, gde su cene porasle za 24,2 odsto. Slede Nemačka i Litvanija sa po 22,9 odsto, Bugarska sa 22,2 odsto, Holandija sa 22 odsto, kao i Finska sa 20,5 odsto. S druge strane, cene su blago pale samo u Mađarskoj, za 0,1 odsto. Najmanji rast registrovale su Švedska (1,2 odsto) i Irska (3,2 odsto). Malta, koja od 2020. godine reguliše cene goriva, nije imala promene tokom posmatranog perioda.

Na mesečnom nivou, u julu je cena dizela u EU porasla 4,3 odsto, dok je benzin poskupeo 4,7 odsto. Ova promena predstavlja nagli preokret u poređenju sa junom kada je dizel pojeftinio 6,4 odsto, a benzin 4,2 odsto. Najveći rast cena dizela između juna i jula zabeležen je u Poljskoj (13,4 odsto), Nemačkoj (12,7 odsto) i Grčkoj (12,1 odsto). U devet zemalja cene dizela su pale, najviše na Kipru (7,9 odsto), u Švedskoj (7,4 odsto) i Irskoj (6,4 odsto).

Cene goriva u EU i poređenja po državama

Kada je reč o benzinu, mesečni rast cena zabeležen je u 14 zemalja, a pad u 12 država. Najveće poskupljenje benzina registrovano je u Poljskoj (17,2 odsto), Nemačkoj (11 odsto) i Španiji (7,1 odsto). Istovremeno, Švedska je imala najveći pad cene benzina (11,1 odsto), dok su Kipar i Irska zabeležili pad od 5,4 i 4,1 odsto. Ove cifre ilustruju značajnu razliku u kretanju cena goriva među članicama EU, što je posledica različitih fiskalnih politika i regulacije tržišta.

Uz volatilnost na svetskom tržištu nafte i uticaj energetskih politika, cene goriva u EU ostaju ključni indikator inflacije i troškova života. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od globalnih cena sirove nafte, kao i od lokalnih politika subvencija i poreza na energente. Ove promene posebno utiču na transportni sektor, ali i na ukupnu potrošačku korpu građana EU.