Evrostat objavio da je u 25 od 27 članica EU zabeležen rast cena goriva, sa najvećim skokom u Rumuniji, dok su Mađarska i Malta izuzeci.

Cene goriva u EU nastavile su trend rasta, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za jul. U odnosu na isti mesec prošle godine, gorivo i maziva za lični transport poskupeli su u proseku 16,9 odsto. Rast je zabeležen u 25 od 27 članica Evropske unije, što ukazuje na široko rasprostranjen pritisak na potrošače i prevoznike.

Ovogodišnji rast cena goriva u EU predstavlja usporavanje u odnosu na maj, kada su cene bile više za 20,7 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u poređenju sa junom, kada je godišnji rast iznosio 13,7 odsto, vidi se ubrzanje. Kao rezultat, promene pokazuju nastavak volatilnosti na tržištu energenata širom Evrope.

Prihodi od goriva rastu u većini zemalja EU

Najveći godišnji rast cena goriva zabeležen je u Rumuniji, gde su cene porasle za 24,2 odsto. Slede Nemačka i Litvanija sa po 22,9 odsto, Bugarska sa 22,2 odsto, Holandija sa 22 odsto, kao i Finska sa 20,5 odsto. S druge strane, cene su blago pale samo u Mađarskoj, za 0,1 odsto. Najmanji rast registrovale su Švedska (1,2 odsto) i Irska (3,2 odsto). Malta, koja od 2020. godine reguliše cene goriva, nije imala promene tokom posmatranog perioda.

Na mesečnom nivou, u julu je cena dizela u EU porasla 4,3 odsto, dok je benzin poskupeo 4,7 odsto. Ova promena predstavlja nagli preokret u poređenju sa junom kada je dizel pojeftinio 6,4 odsto, a benzin 4,2 odsto. Najveći rast cena dizela između juna i jula zabeležen je u Poljskoj (13,4 odsto), Nemačkoj (12,7 odsto) i Grčkoj (12,1 odsto). U devet zemalja cene dizela su pale, najviše na Kipru (7,9 odsto), u Švedskoj (7,4 odsto) i Irskoj (6,4 odsto).

Cene goriva u EU i poređenja po državama

Kada je reč o benzinu, mesečni rast cena zabeležen je u 14 zemalja, a pad u 12 država. Najveće poskupljenje benzina registrovano je u Poljskoj (17,2 odsto), Nemačkoj (11 odsto) i Španiji (7,1 odsto). Istovremeno, Švedska je imala najveći pad cene benzina (11,1 odsto), dok su Kipar i Irska zabeležili pad od 5,4 i 4,1 odsto. Ove cifre ilustruju značajnu razliku u kretanju cena goriva među članicama EU, što je posledica različitih fiskalnih politika i regulacije tržišta.

Uz volatilnost na svetskom tržištu nafte i uticaj energetskih politika, cene goriva u EU ostaju ključni indikator inflacije i troškova života. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od globalnih cena sirove nafte, kao i od lokalnih politika subvencija i poreza na energente. Ove promene posebno utiču na transportni sektor, ali i na ukupnu potrošačku korpu građana EU.

Američka kancelarija omogućila Lukoilu nastavak pregovora o imovini vrednoj 1,66 biliona rubalja, prodaja zavisi od regulatora

OFAC je produžio Lukoilu rok za pregovore o prodaji međunarodne imovine do 19. septembra. Odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD omogućava ruskom naftnom gigantu da nastavi razgovore o prodaji svojih rafinerija i oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja. Prethodna dozvola trebalo je da istekne 22. avgusta, ali je novom licencom Lukoilu dat dodatni mesec za sklapanje uslovnih sporazuma sa potencijalnim kupcima.

Prodaja međunarodne imovine i finansijski gubici

Međunarodna imovina Lukoila uključuje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji. Takođe, kompanija upravlja velikim lancem maloprodajnih objekata u Evropi, što čini značajan deo njenog stranog portfolija. Pre uvođenja sankcija, Lukoil je bio prisutan i u naftnim projektima u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku i Egiptu. Zbog sankcija, kompanija je već otpisala vrednost ovog poslovanja i prijavila gubitak od 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). Prvi pokušaj prodaje međunarodne imovine, dogovoren sa kompanijom Gunvor, nije uspeo jer OFAC nije odobrio transakciju.

Pregovori sa investicionim fondom i regulatorni izazovi

Krajem januara 2026, Lukoil je postigao sporazum sa američkim investicionim fondom Karlajl o prodaji međunarodne aktive. Međutim, ovaj dogovor i dalje čeka odobrenje američkog regulatora. OFAC je izdao dozvolu koja Lukoilu omogućava da vodi pregovore i sklapa uslovne sporazume za kompaniju LUKOIL International GmbH (LIG), koja upravlja glavnim delom inostrane imovine. Svaka konačna prodaja i dalje zahteva posebno odobrenje američkih vlasti, što dodatno komplikuje proces. Kompanija je još u oktobru 2025. najavila povlačenje iz međunarodnog poslovanja nakon uvođenja sankcija.

Tržišne implikacije i širi kontekst

Produženje roka za prodaju međunarodne imovine Lukoila ima šire posledice za naftnu industriju u regionu. Na Balkanu i u Centralnoj Evropi, prisustvo Lukoila u maloprodaji i rafinerijama ima direktan uticaj na snabdevanje i cene goriva. Ako prodaja ne bude realizovana, postoji rizik poremećaja na tržištima gde kompanija ima značajan udeo. S druge strane, nastavak pregovora sa potencijalnim kupcima kao što je Karlajl Grupa ostavlja prostor za restrukturiranje i stabilizaciju poslovanja u uslovima sankcija. Kao rezultat, odluka OFAC-a omogućava dodatno vreme svim zainteresovanim stranama da pronađu održivo rešenje za imovinu vrednu milijarde evra i tako spreče dalje gubitke i poremećaje na regionalnom tržištu.

Očekivanja o inflaciji u Srbiji blago snižena, dok privreda i stanovništvo zadržavaju više procene u istom periodu

Finansijski sektor u Srbiji procenjuje inflaciju od 3,5 odsto za narednih godinu dana. Ovaj podatak proistekao je iz julske ankete agencije Ninamedija, a predstavlja blago smanjenje u poređenju sa prethodnim mesecom kada je inflacija procenjena na 3,6 odsto. Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je objavila rezultate ankete i istakla da su srednjoročna inflaciona očekivanja na centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Detaljna analiza inflacionih očekivanja

U julskoj anketi, srednjoročna očekivanja finansijskog sektora ostala su na 3,0 odsto, što je u skladu sa ciljem NBS. Očekivanja za dve godine unapred dodatno su snižena na 3,0 odsto, dok su u junu iznosila 3,5 odsto. Očekivanja za tri godine unapred nisu se promenila i ostaju na nivou od 3,0 odsto. U isto vreme, prema avgustovskoj anketi agencije Blumberg, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora smanjena su sa 4,0 na 3,9 odsto. Ta vrednost se poklapa sa prosečnim nivoom od početka godine. Kao rezultat, tržište pokazuje tendenciju stabilizacije inflacionih očekivanja.

Očekivanja privrede i stanovništva

Prema rezultatima julske ankete Ninamedije, kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede zadržana su na 5,0 odsto već četvrti mesec zaredom. S druge strane, stanovništvo i dalje očekuje inflaciju od 10 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. Ove razlike ukazuju na to da percepcija inflacije među različitim ekonomskim subjektima ostaje diverzifikovana. Osim toga, ovakva razlika može uticati na potrošačku i investicionu dinamiku u narednim mesecima.

Šira ekonomska slika i značaj za sektor

Stabilizacija inflacionih očekivanja finansijskog sektora u skladu je sa monetarnom politikom Narodna banka Srbije. Smanjenje inflacionih očekivanja sugeriše pozitivan trend u kontroli cena i doprinosi predvidljivosti za investitore i privredu. Pored toga, održavanje inflacije u okviru ciljanih vrednosti od strane centralne banke od ključnog je značaja za makroekonomsku stabilnost Srbije. Dugoročna stabilnost inflacije može doprineti boljem kreditnom rejtingu zemlje i povoljnijim uslovima za finansiranje, što je važno za celokupnu privredu.