Američka kancelarija omogućila Lukoilu nastavak pregovora o imovini vrednoj 1,66 biliona rubalja, prodaja zavisi od regulatora

OFAC je produžio Lukoilu rok za pregovore o prodaji međunarodne imovine do 19. septembra. Odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD omogućava ruskom naftnom gigantu da nastavi razgovore o prodaji svojih rafinerija i oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja. Prethodna dozvola trebalo je da istekne 22. avgusta, ali je novom licencom Lukoilu dat dodatni mesec za sklapanje uslovnih sporazuma sa potencijalnim kupcima.

Prodaja međunarodne imovine i finansijski gubici

Međunarodna imovina Lukoila uključuje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji. Takođe, kompanija upravlja velikim lancem maloprodajnih objekata u Evropi, što čini značajan deo njenog stranog portfolija. Pre uvođenja sankcija, Lukoil je bio prisutan i u naftnim projektima u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku i Egiptu. Zbog sankcija, kompanija je već otpisala vrednost ovog poslovanja i prijavila gubitak od 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). Prvi pokušaj prodaje međunarodne imovine, dogovoren sa kompanijom Gunvor, nije uspeo jer OFAC nije odobrio transakciju.

Pregovori sa investicionim fondom i regulatorni izazovi

Krajem januara 2026, Lukoil je postigao sporazum sa američkim investicionim fondom Karlajl o prodaji međunarodne aktive. Međutim, ovaj dogovor i dalje čeka odobrenje američkog regulatora. OFAC je izdao dozvolu koja Lukoilu omogućava da vodi pregovore i sklapa uslovne sporazume za kompaniju LUKOIL International GmbH (LIG), koja upravlja glavnim delom inostrane imovine. Svaka konačna prodaja i dalje zahteva posebno odobrenje američkih vlasti, što dodatno komplikuje proces. Kompanija je još u oktobru 2025. najavila povlačenje iz međunarodnog poslovanja nakon uvođenja sankcija.

Tržišne implikacije i širi kontekst

Produženje roka za prodaju međunarodne imovine Lukoila ima šire posledice za naftnu industriju u regionu. Na Balkanu i u Centralnoj Evropi, prisustvo Lukoila u maloprodaji i rafinerijama ima direktan uticaj na snabdevanje i cene goriva. Ako prodaja ne bude realizovana, postoji rizik poremećaja na tržištima gde kompanija ima značajan udeo. S druge strane, nastavak pregovora sa potencijalnim kupcima kao što je Karlajl Grupa ostavlja prostor za restrukturiranje i stabilizaciju poslovanja u uslovima sankcija. Kao rezultat, odluka OFAC-a omogućava dodatno vreme svim zainteresovanim stranama da pronađu održivo rešenje za imovinu vrednu milijarde evra i tako spreče dalje gubitke i poremećaje na regionalnom tržištu.

Očekivanja o inflaciji u Srbiji blago snižena, dok privreda i stanovništvo zadržavaju više procene u istom periodu

Finansijski sektor u Srbiji procenjuje inflaciju od 3,5 odsto za narednih godinu dana. Ovaj podatak proistekao je iz julske ankete agencije Ninamedija, a predstavlja blago smanjenje u poređenju sa prethodnim mesecom kada je inflacija procenjena na 3,6 odsto. Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je objavila rezultate ankete i istakla da su srednjoročna inflaciona očekivanja na centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Detaljna analiza inflacionih očekivanja

U julskoj anketi, srednjoročna očekivanja finansijskog sektora ostala su na 3,0 odsto, što je u skladu sa ciljem NBS. Očekivanja za dve godine unapred dodatno su snižena na 3,0 odsto, dok su u junu iznosila 3,5 odsto. Očekivanja za tri godine unapred nisu se promenila i ostaju na nivou od 3,0 odsto. U isto vreme, prema avgustovskoj anketi agencije Blumberg, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora smanjena su sa 4,0 na 3,9 odsto. Ta vrednost se poklapa sa prosečnim nivoom od početka godine. Kao rezultat, tržište pokazuje tendenciju stabilizacije inflacionih očekivanja.

Očekivanja privrede i stanovništva

Prema rezultatima julske ankete Ninamedije, kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede zadržana su na 5,0 odsto već četvrti mesec zaredom. S druge strane, stanovništvo i dalje očekuje inflaciju od 10 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. Ove razlike ukazuju na to da percepcija inflacije među različitim ekonomskim subjektima ostaje diverzifikovana. Osim toga, ovakva razlika može uticati na potrošačku i investicionu dinamiku u narednim mesecima.

Šira ekonomska slika i značaj za sektor

Stabilizacija inflacionih očekivanja finansijskog sektora u skladu je sa monetarnom politikom Narodna banka Srbije. Smanjenje inflacionih očekivanja sugeriše pozitivan trend u kontroli cena i doprinosi predvidljivosti za investitore i privredu. Pored toga, održavanje inflacije u okviru ciljanih vrednosti od strane centralne banke od ključnog je značaja za makroekonomsku stabilnost Srbije. Dugoročna stabilnost inflacije može doprineti boljem kreditnom rejtingu zemlje i povoljnijim uslovima za finansiranje, što je važno za celokupnu privredu.

Transnacionalne mreže svake godine operu do 5% svetskog BDP-a, FATF identifikovao 23 rizične države u 2026.

Pranje novca u svetu svake godine dostigne između 800 i 2.000 milijardi dolara, prema poslednjim podacima Radne grupe za finansijske akcije (FATF) za 2026. To čini do 5% svetskog bruto domaćeg proizvoda, dok nadležne institucije uspeju da otkriju i zaplene tek 1% ukupnih ilegalnih finansijskih tokova. FATF je u najnovijoj evidenciji označio 23 države kao zemlje visokog rizika za pranje novca.

Glavne šeme i sektori kroz koje prolazi pranje novca u svetu

Internet, kao kanal za pranje novca, učestvuje sa 80-85% ukupnog obima takvih aktivnosti. Štaviše, 74% glavnih šema uključuje transakcije sa nekretninama, dok 46% ima veze sa organizovanim kriminalnim grupama poput mafije i kartela. U ofšor poreskim rajevima trenutno je skriveno 10.000 milijardi dolara.

Kroz klasičnu trgovinu godišnje se opere oko 1.000 milijardi dolara. Trgovina drogom čini skoro 30% globalnih slučajeva pranja novca, dok na finansijske prevare otpada više od petine svih aktivnosti. Direktno pranje novca beleži približno 18% slučajeva, dok ostale nespecifikovane aktivnosti čine nešto više od 14%.

Raspodela po državama i tipičan profil perača novca

Evropske države godišnje operu približno 750 milijardi dolara ilegalno stečenog novca. Švajcarska evidentira 60 milijardi dolara, Sjedinjene Američke Države 300 milijardi, dok Rusija godišnje opere 500 milijardi dolara. Kina kroz ilegalne kladionice i kockarnice opere 200 milijardi dolara, a meksički narko-karteli 50 milijardi kroz kupovinu nekretnina. Kanada godišnje opere 46 milijardi dolara, Australija 60 milijardi, dok Nigerija prebacuje više od 15 milijardi dolara povezanih sa korupcijom.

Četiri petine osuđenih za pranje novca su muškarci, prosečne starosti 43 godine. Tri četvrtine njih ranije nije bilo krivično gonjeno. Korupcija državnih zvaničnika učestvuje u 40% slučajeva, dok advokati, računovođe i agenti za nekretnine čine 65% posrednika u ovom procesu.

Regulatorni izazovi i lažne prijave u borbi protiv pranja novca u svetu

Dve trećine država ne ispunjava u potpunosti FATF standarde za borbu protiv pranja novca u svetu. Nepoštovanje propisa i propusti u izveštavanju o sumnjivim transakcijama odgovorni su za 10% slučajeva. Institucije nadležne za ovu oblast dnevno dobiju između 3.000 i 5.000 lažnih prijava.

Kroz ovakve podatke postaje jasno da je globalni izazov u suzbijanju pranja novca i dalje veoma izražen. Ključne ranjive tačke su digitalni kanali, transakcije nekretninama i nedovoljna međunarodna saradnja. Kao rezultat toga, ekonomske i regulatorne implikacije zahtevaju kontinuirano unapređenje mehanizama kontrole i strožu primenu FATF standarda.