Najveći rast beleže gotovinski i stambeni krediti, dok prosečna kamatna stopa na dinarske kredite iznosi 8,4 odsto

Narodna banka Srbije saopštila je da je kreditna aktivnost u Srbiji porasla za 16,6 odsto u junu 2026. godine. Ovaj rast kreditne aktivnosti u Srbiji zabeležen je tokom drugog tromesečja, kada je međugodišnji rast bio blago niži nego u martu. Stanovništvo je zabeležilo rast kreditiranja od 20,0 odsto, dok je privreda povećala zaduženost za 11,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kreditna aktivnost u Srbiji i struktura rasta

Krediti privredi tokom drugog tromesečja povećani su za 67,5 milijardi dinara ili 3,5 odsto, najviše zahvaljujući visokoj realizaciji u junu. Rast se u potpunosti odnosi na zaduženje privrednih društava, a podjednako su odobravani krediti za likvidnost i obrtna sredstva kao i investicioni krediti. Najveće zaduženje beleže preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine, dok je u sektoru saobraćaja i energetike zabeležen pad zaduženja. Više od 65 odsto ukupnog prirasta kredita u ovom periodu odnosi se na mikro, mala i srednja preduzeća. Učešće kredita ovom segmentu povećano je na 60,7 odsto ukupnih kredita privredi, a njihov međugodišnji rast ubrzan je na 12,6 odsto.

Rast gotovinskih i stambenih kredita, povoljni uslovi zaduživanja

Krediti stanovništvu povećani su tokom drugog tromesečja za 4,7 odsto, odnosno 95 milijardi dinara. Ovaj rast predvode gotovinski i stambeni krediti, dok mere kao što su ublaženi kreditni standardi i povoljne kamatne stope dodatno podstiču zaduživanje, posebno kod građana sa nižim primanjima i mladih kroz specijalizovane programe za kupovinu prve nekretnine. Iako su kamatne stope blago povećane, uslovi zaduživanja ostali su povoljni zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike Narodna banka Srbije i Evropske centralne banke. Gotovinski i stambeni krediti beleže usporavanje međugodišnjeg rasta zbog visoke baze iz prethodnog perioda.

Kamatne stope i kvalitet kreditnog portfolija

U drugom tromesečju prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu iznosila je 8,4 odsto, što je blago povećanje u odnosu na prethodno tromesečje. Kamatna stopa na kredite u evrima ostala je na 4,7 odsto. Kod kredita privredi, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite porasla je na 7,2 odsto sa prethodnih 6,8 odsto, dok je za kredite u evrima povećana na 5,1 odsto sa 4,9 odsto. Zahvaljujući rastu kreditne aktivnosti i održavanju kvaliteta aktive banaka, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je na novu najnižu vrednost od 2,0 odsto u junu. Ove tendencije, prema izveštaju Narodna banka Srbije, odražavaju nastavak povoljnih uslova za kreditiranje u domaćem bankarskom sektoru i stabilnost finansijskog sistema.

Plantažni uzgoj oraha postaje sve popularniji, a prinosi savremenih zasada dostižu do 4,2 tone po hektaru

Uzgoj oraha u Srbiji poslednjih godina beleži porast interesovanja, posebno za plantažne zasade i moderne sorte. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je pod orasima oko 3.307 hektara. Prinosi u savremenim zasadima kreću se od 2,5 do 4,2 tone po hektaru, dok domaće tržište još uvek nije u potpunosti snabdeveno domaćim orahom.

Troškovi i investicije u uzgoj oraha

Početno ulaganje u plantažni uzgoj oraha nije zanemarljivo. Kalemljene sadnice popularnih sorti, kao što su Čendler, Fernor, Franquette i Tulare, trenutno koštaju od 1.200 do 1.300 dinara po komadu. Za hektar zasada, sa oko 115 sadnica, troškovi sadnog materijala iznose između 138.000 i 149.500 dinara. Međutim, ukupna investicija obuhvata i pripremu zemljišta, duboku obradu, unošenje đubriva, postavljanje sistema za navodnjavanje i zaštitu mladih stabala. Takođe, održavanje međurednog prostora i borba protiv bolesti i štetočina dodatno povećavaju troškove. U realnim uslovima, ulaganje za podizanje savremenog zasada oraha na jednom hektaru kreće se od 4.000 do 8.000 evra, izuzimajući kupovinu zemljišta i mehanizacije. Donja granica je ostvariva ako proizvođač već ima dobru parcelu i deo opreme, dok gornja zavisi od potrebe za dodatnim radovima i opremom.

Kada uzgoj oraha počinje da donosi prihod

Orah je kultura kod koje se investicija vraća na duži rok. Prvi ozbiljni prinosi lateralnih sorti mogu se očekivati u četvrtoj godini, kada zasad može dati između 500 i 700 kilograma suvog oraha u ljusci po hektaru. Pun komercijalni rod, prema stručnim izvorima, očekuje se tek između osme i desete godine, što čini uzgoj oraha u Srbiji dugoročnom investicijom. Činjenica da orah može rađati decenijama predstavlja značajnu prednost, jer dobro vođen zasad može biti izvor prihoda generacijama.

Tržišna perspektiva i izazovi proizvodnje

Potražnja za domaćim orahom je stabilna, pri čemu proizvođači imaju mogućnost plasmana i na domaćem i na stranom tržištu. Orah se može prodavati kao plod u ljusci ili kao očišćeno jezgro, što otvara različite tržišne kanale. Međutim, uspeh zavisi od izbora sorte, kvaliteta sadnog materijala i profesionalnog održavanja zasada. Stručnjaci ističu da prelazak sa tradicionalnih na lateralne sorte predstavlja ključ za povećanje proizvodnje i konkurentnosti.

Dugoročna održivost ulaganja

Uzgoj oraha u Srbiji zahteva strpljenje i pažljivo planiranje, ali predstavlja priliku za stabilan prihod na dugi rok. Osim toga, ulaganje u savremene zasade omogućava ispunjavanje rastućih zahteva tržišta, uz potencijal za izvoz i diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je ovaj sektor interesantan investitorima koji razmišljaju strateški.

Operator pokrio 75 odsto stanovništva 5G mrežom, ostvario 911 poena na umlaut testiranju i koristi 100 odsto obnovljive energije

Yettel potvrđen je kao najbolja mobilna mreža u Srbiji na sva tri međunarodna testa kvaliteta. Ovaj rezultat potvrdile su nezavisne analize kompanija Ookla®, umlaut i P3, koje su sve dodelile priznanja za performanse i pouzdanost mreže. Prema podacima iz 2026. godine, Yettel je postao jedini operator u Srbiji čiji je kvalitet potvrđen kroz sva tri međunarodna merenja.

Prema istraživanju kompanije Ookla®, Yettel je najbrža i najbolja mobilna mreža u Srbiji. Ookla je dodelila Speedtest Award™ za najbolju mobilnu mrežu u prvoj polovini 2026. godine. Nagrada je bazirana na Speedtest Connectivity Score™ rezultatu, koji meri ukupno korisničko iskustvo na mobilnim mrežama. Pokazatelji uključuju brzinu i kašnjenje signala, ali i kvalitet svakodnevnih aktivnosti poput surfovanja internetom i gledanja videa. Na osnovu svih ovih merenja, Yettel je ostvario najbolji rezultat u Srbiji.

Rezultati testiranja i tržišni značaj

Na testiranju kompanije umlaut, Yettel je, koristeći crowdsourcing metodologiju, postigao 911 od 1000 mogućih poena. Analiza je obuhvatila 161,6 miliona uzoraka i pokazala pokrivenost od 99,2 odsto populacije Srbije. Za fiksnu mrežu, umlaut je analizirao 20,7 miliona merenja sa 55.582 korisnička priključka. Ovi rezultati pozicioniraju Yettel kao lidera ne samo u mobilnoj, već i u fiksnoj mreži, s obzirom na priznanje Best in Test deseti put zaredom.

Kompanija P3 je kroz testove prikupljala podatke od stvarnih korisnika tokom svakodnevnog korišćenja mreže. U ovom procesu analizirano je više od 20,2 miliona merenja, obuhvatajući 96% stanovništva i 92% naseljenog područja Srbije. Merene su kategorije poput kvaliteta poziva, prenosa podataka, odziva mreže, gledanja video sadržaja i dostupnosti, ali i AI-Readiness i AI-Services, odnosno spremnost za korišćenje veštačke inteligencije i njenih zahteva na mreži.

Investicije, održivost i izjave rukovodstva

Yettel je u prethodnom periodu modernizovao mrežu, povećao kapacitete i uveo 5G tehnologiju, čime je pokrio 75 odsto populacije najnovijom generacijom mreže. „Ponosni smo što smo dobili sve tri nagrade, ali to je, u isto vreme, i obaveza da nastavimo da ulažemo i nadograđujemo iskustvo naših korisnika“, izjavio je Majk Mišel, generalni direktor Yettela.

Kao rezultat ulaganja u infrastrukturu i saradnje sa Gorskom službom spasavanja, Yettel obezbeđuje pouzdanu komunikaciju i u najzabačenijim područjima, što je ključno za bezbednost ljudi. Pored toga, Yettel koristi 100 odsto električne energije iz obnovljivih izvora za svoju mobilnu mrežu od 2022. godine, dok su od 2024. godine svi objekti kompanije takođe na zelenoj energiji. Ova inicijativa pozicionira Yettel kao odgovornog učesnika na tržištu i lidera u održivosti u sektoru telekomunikacija.

Kombinacija naprednih tehnologija, velikih ulaganja u infrastrukturu i ekološke odgovornosti omogućila je Yettelu da ostvari vrhunske rezultate i potvrdi lidersku poziciju na srpskom tržištu mobilnih i fiksnih komunikacija.