Plantažni uzgoj oraha postaje sve popularniji, a prinosi savremenih zasada dostižu do 4,2 tone po hektaru

Uzgoj oraha u Srbiji poslednjih godina beleži porast interesovanja, posebno za plantažne zasade i moderne sorte. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je pod orasima oko 3.307 hektara. Prinosi u savremenim zasadima kreću se od 2,5 do 4,2 tone po hektaru, dok domaće tržište još uvek nije u potpunosti snabdeveno domaćim orahom.

Troškovi i investicije u uzgoj oraha

Početno ulaganje u plantažni uzgoj oraha nije zanemarljivo. Kalemljene sadnice popularnih sorti, kao što su Čendler, Fernor, Franquette i Tulare, trenutno koštaju od 1.200 do 1.300 dinara po komadu. Za hektar zasada, sa oko 115 sadnica, troškovi sadnog materijala iznose između 138.000 i 149.500 dinara. Međutim, ukupna investicija obuhvata i pripremu zemljišta, duboku obradu, unošenje đubriva, postavljanje sistema za navodnjavanje i zaštitu mladih stabala. Takođe, održavanje međurednog prostora i borba protiv bolesti i štetočina dodatno povećavaju troškove. U realnim uslovima, ulaganje za podizanje savremenog zasada oraha na jednom hektaru kreće se od 4.000 do 8.000 evra, izuzimajući kupovinu zemljišta i mehanizacije. Donja granica je ostvariva ako proizvođač već ima dobru parcelu i deo opreme, dok gornja zavisi od potrebe za dodatnim radovima i opremom.

Kada uzgoj oraha počinje da donosi prihod

Orah je kultura kod koje se investicija vraća na duži rok. Prvi ozbiljni prinosi lateralnih sorti mogu se očekivati u četvrtoj godini, kada zasad može dati između 500 i 700 kilograma suvog oraha u ljusci po hektaru. Pun komercijalni rod, prema stručnim izvorima, očekuje se tek između osme i desete godine, što čini uzgoj oraha u Srbiji dugoročnom investicijom. Činjenica da orah može rađati decenijama predstavlja značajnu prednost, jer dobro vođen zasad može biti izvor prihoda generacijama.

Tržišna perspektiva i izazovi proizvodnje

Potražnja za domaćim orahom je stabilna, pri čemu proizvođači imaju mogućnost plasmana i na domaćem i na stranom tržištu. Orah se može prodavati kao plod u ljusci ili kao očišćeno jezgro, što otvara različite tržišne kanale. Međutim, uspeh zavisi od izbora sorte, kvaliteta sadnog materijala i profesionalnog održavanja zasada. Stručnjaci ističu da prelazak sa tradicionalnih na lateralne sorte predstavlja ključ za povećanje proizvodnje i konkurentnosti.

Dugoročna održivost ulaganja

Uzgoj oraha u Srbiji zahteva strpljenje i pažljivo planiranje, ali predstavlja priliku za stabilan prihod na dugi rok. Osim toga, ulaganje u savremene zasade omogućava ispunjavanje rastućih zahteva tržišta, uz potencijal za izvoz i diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je ovaj sektor interesantan investitorima koji razmišljaju strateški.

Elektronska naplata putarine bez rampi obuhvatiće celu mrežu auto-puteva, dok ENC uređaji i automatsko očitavanje tablica ostaju osnovni modeli plaćanja

Hrvatska od 2026. godine uvodi potpuno elektronsku naplatu putarine bez rampi na svojoj mreži auto-puteva. Novi sistem omogućava prolazak vozila bez zaustavljanja, a vozači će koristiti ENC uređaje ili automatsko očitavanje registarskih tablica. Ova promena obuhvatiće sve auto-puteve kojima upravljaju Hrvatske autoceste, Bina Istra i Autocesta Zagreb-Macelj.

Elektronska naplata putarine bez rampi smanjuje gužve

Trenutni sistem sa naplatnim rampama uskoro odlazi u prošlost. Elektronska oprema postavljena iznad saobraćajnica evidentiraće prolazak svakog vozila. Kao rezultat, putarina će se i dalje obračunavati prema pređenoj kilometraži i kategoriji vozila, bez potrebe za zaustavljanjem. Vlasnici putničkih automobila moći će da nastave da koriste ENC, dok će teška vozila imati obaveznu upotrebu ovog uređaja.

Za vozila bez ENC uređaja, sistem će automatski očitavati registarske tablice i naplata će biti izvršena bez fizičkog kontakta. Očekuje se da će ovakav model značajno smanjiti gužve i čekanja, posebno tokom letnjih meseci kada su kolone na naplatnim rampama najduže.

Promene obuhvataju sve operatere i nove tehnologije

Prema planu, elektronska naplata putarine bez rampi biće primenjena na celoj mreži auto-puteva u Hrvatskoj. Ova promena uključuje deonice pod upravom više operatera, čime se prvi put uvodi jedinstveni sistem naplate za celu zemlju. Hrvatske autoceste već su započele postepeno gašenje ARZ smart kartica, a vozači mogu preostali novac prebaciti na ENC račune. Od 1. oktobra 2026. godine ARZ karticama neće biti moguće plaćati putarinu.

Ova tranzicija ka digitalizaciji deo je šireg regionalnog trenda, budući da i druge zemlje uvode slične elektronske modele naplate. Takođe, iskustva iz drugih država pokazuju da ovakvi sistemi donose veću efikasnost i bolju protočnost saobraćaja.

Uticaj na korisnike i privredu

Uvođenjem elektronske naplate putarine bez rampi, Hrvatska očekuje smanjenje operativnih troškova i ubrzanje protoka robe i ljudi. Pored toga, vozači će imati olakšan prolaz, dok će logističke i transportne kompanije moći brže da planiraju svoje rute. U međuvremenu, putarina će i dalje zavisiti od pređene udaljenosti i kategorije vozila, što ostaje nepromenjeno u novoj šemi naplate.

Ovakav način naplate doprinosi i smanjenju emisije štetnih gasova, jer vozila više neće nepotrebno stajati u kolonama. Na taj način, Hrvatska se pozicionira kao lider u regionu u modernizaciji putne infrastrukture i digitalizaciji procesa naplate.

Kineska e-trgovinska kompanija ostvarila rast prihoda u prvom kvartalu 2026, dok kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju utiču na pad neto dobiti

Alibaba, kineska kompanija specijalizovana za e-trgovinu, objavila je finansijske rezultate za prvi kvartal fiskalne 2026. godine. U ovom periodu, prihod je porastao 8,6 odsto i dostigao 269 milijardi juana. Međutim, profit je oštro pao usled velikih kapitalnih ulaganja, što je uticalo na poslovanje tokom aprila i juna.

Prilagođeni neto profit kompanije pao je 38 odsto i iznosio je 20,7 milijardi juana. Ovaj rezultat je ispod tržišnog konsenzusa, koji je iznosio 25,6 milijardi juana. Prilagođeni EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosio je 39,1 milijardu juana, što je iznad očekivanih 36,9 milijardi juana. Akcije kompanije su tokom dana zabeležile pad od pet odsto, ali su na kraju trgovanja porasle 1,3 odsto na 130,5 dolara.

Prihodi iz cloud sektora i ulaganja u veštačku inteligenciju

Segment cloud i računarskih usluga bio je ključni pokretač rasta. Prihodi su dostigli 48,4 milijarde juana, uz povećanje od 45 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je iznad konsenzusa od 47,5 milijardi juana. Proizvodi zasnovani na veštačkoj inteligenciji doneli su 12,4 milijarde juana, što je 12. uzastopni kvartal trocifrenog rasta.

Zbog toga je Alibaba tokom kvartala povećala kapitalne izdatke za 75 odsto, koji sada iznose 67,7 milijardi juana. Ova sredstva su prvenstveno usmerena na razvoj AI infrastrukture, novih modela i aplikacija. Polovina planiranih AI investicija od 380 milijardi juana za period 2026–2029. već je realizovana u tekućoj godini. Uprava očekuje da će ulaganja u veštačku inteligenciju biti profitabilna u naredne tri godine.

Tržišni segmenti, izazovi i kretanje akcija

Prihod iz osnovnog trgovačkog biznisa u Kini, koji obuhvata platforme Taobao i Tmall, opao je osam odsto i iznosi 110,9 milijardi juana. Prihodi od marketinških usluga (CMR) u istom segmentu smanjeni su sedam odsto. Ipak, ukupni prihodi iz e-trgovine porasli su četiri odsto i sada iznose 205,9 milijardi juana, zahvaljujući rastu podsegmenta brze dostave od 45 odsto.

Zbog kratkoročnih makroekonomskih izazova, uprava Alibaba očekuje da će biznis brze dostave postati profitabilan do fiskalne 2029. godine. Akcijama kompanije, koje su od početka godine u minusu 11 odsto, trenutno se trguje uz očekivani P/E ratio od 19,5 na osnovu projekcija za tekuću fiskalnu godinu.

Pored toga, Alibaba je ostala lider u cloud uslugama na kineskom tržištu, što potvrđuje njen strateški fokus na razvoj novih tehnologija. Kao rezultat toga, kompanija nastoji da balansira između rasta prihoda i izazova koje donose velika ulaganja u inovacije.