Očekivanja o inflaciji u Srbiji blago snižena, dok privreda i stanovništvo zadržavaju više procene u istom periodu

Finansijski sektor u Srbiji procenjuje inflaciju od 3,5 odsto za narednih godinu dana. Ovaj podatak proistekao je iz julske ankete agencije Ninamedija, a predstavlja blago smanjenje u poređenju sa prethodnim mesecom kada je inflacija procenjena na 3,6 odsto. Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je objavila rezultate ankete i istakla da su srednjoročna inflaciona očekivanja na centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Detaljna analiza inflacionih očekivanja

U julskoj anketi, srednjoročna očekivanja finansijskog sektora ostala su na 3,0 odsto, što je u skladu sa ciljem NBS. Očekivanja za dve godine unapred dodatno su snižena na 3,0 odsto, dok su u junu iznosila 3,5 odsto. Očekivanja za tri godine unapred nisu se promenila i ostaju na nivou od 3,0 odsto. U isto vreme, prema avgustovskoj anketi agencije Blumberg, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora smanjena su sa 4,0 na 3,9 odsto. Ta vrednost se poklapa sa prosečnim nivoom od početka godine. Kao rezultat, tržište pokazuje tendenciju stabilizacije inflacionih očekivanja.

Očekivanja privrede i stanovništva

Prema rezultatima julske ankete Ninamedije, kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede zadržana su na 5,0 odsto već četvrti mesec zaredom. S druge strane, stanovništvo i dalje očekuje inflaciju od 10 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. Ove razlike ukazuju na to da percepcija inflacije među različitim ekonomskim subjektima ostaje diverzifikovana. Osim toga, ovakva razlika može uticati na potrošačku i investicionu dinamiku u narednim mesecima.

Šira ekonomska slika i značaj za sektor

Stabilizacija inflacionih očekivanja finansijskog sektora u skladu je sa monetarnom politikom Narodna banka Srbije. Smanjenje inflacionih očekivanja sugeriše pozitivan trend u kontroli cena i doprinosi predvidljivosti za investitore i privredu. Pored toga, održavanje inflacije u okviru ciljanih vrednosti od strane centralne banke od ključnog je značaja za makroekonomsku stabilnost Srbije. Dugoročna stabilnost inflacije može doprineti boljem kreditnom rejtingu zemlje i povoljnijim uslovima za finansiranje, što je važno za celokupnu privredu.

Maloprodajne cene goriva rastu zbog nafte brent iznad 93 dolara, kapacitet prerade u Pančevu povećan

Gorivo u Srbiji zabeležilo je novo poskupljenje nakon što je cena nafte brent iznad 93 dolara za barel, saopštilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Maksimalna maloprodajna cena evrodizela sada iznosi 231 dinar za litar, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostigao 202 dinara za litar. Nove cene goriva u Srbiji važe do petka, 28. avgusta 2026. godine, u 15 časova. U odnosu na prethodnu nedelju, oba najprodavanija derivata poskupela su za dva dinara po litru.

Gorivo u Srbiji pod uticajem svetskih kretanja cena nafte

Na svetskom tržištu, cena nafte brent jutros je iznosila 93,468 dolara po barelu, što predstavlja rast od 0,36 odsto. Istovremeno, američka nafta WTI porasla je 0,51 odsto na 86,409 dolara po barelu. Ova kretanja utiču na formiranje cena goriva u Srbiji, uz dodatni uticaj kursa dolara i domaćih tržišnih uslova. Investitori trenutno prate objavu podataka o indeksima menadžera nabavke (PMI) iz evrozone, Nemačke, Francuske i Velike Britanije, što može dodatno oblikovati trendove na tržištu energenata.

Odluke vlade i povećanje kapaciteta rafinerije

Vlada Srbije je produžila uredbu o ograničenju najviših maloprodajnih cena derivata nafte za narednih 60 dana. Prethodna uredba važila je do 19. avgusta, a nova stupa na snagu danas. U međuvremenu, Rafinerija nafte Pančevo povećava kapacitet prerade sirove nafte na oko 13.000 tona dnevno kako bi odgovorila na potrebe domaćeg tržišta. Prema izjavama iz Naftne industrije Srbije (NIS), prioritet kompanije ostaje uredno snabdevanje svih vrsta goriva u složenim globalnim okolnostima. „NIS će i u narednom periodu doprinos energetskoj stabilnosti Republike Srbije staviti u prioritet svog poslovanja“, poručuju iz kompanije.

Tržišni i ekonomski značaj aktuelnih cena goriva

Rast cena goriva u Srbiji direktno je povezan sa globalnim kretanjima na tržištu nafte i odlukama domaćih institucija. Ograničenje maloprodajnih cena ima za cilj da zaštiti potrošače i stabilizuje tržište u periodu naglih promena cena sirovina. Povećanje kapaciteta prerade u Pančevu dodatno jača energetsku sigurnost Srbije. Kao rezultat, tržište očekuje da će stabilnost snabdevanja biti očuvana, dok će se kretanje cena goriva u Srbiji i dalje formirati pod uticajem svetskih faktora i domaće regulative.

Transnacionalne mreže svake godine operu do 5% svetskog BDP-a, FATF identifikovao 23 rizične države u 2026.

Pranje novca u svetu svake godine dostigne između 800 i 2.000 milijardi dolara, prema poslednjim podacima Radne grupe za finansijske akcije (FATF) za 2026. To čini do 5% svetskog bruto domaćeg proizvoda, dok nadležne institucije uspeju da otkriju i zaplene tek 1% ukupnih ilegalnih finansijskih tokova. FATF je u najnovijoj evidenciji označio 23 države kao zemlje visokog rizika za pranje novca.

Glavne šeme i sektori kroz koje prolazi pranje novca u svetu

Internet, kao kanal za pranje novca, učestvuje sa 80-85% ukupnog obima takvih aktivnosti. Štaviše, 74% glavnih šema uključuje transakcije sa nekretninama, dok 46% ima veze sa organizovanim kriminalnim grupama poput mafije i kartela. U ofšor poreskim rajevima trenutno je skriveno 10.000 milijardi dolara.

Kroz klasičnu trgovinu godišnje se opere oko 1.000 milijardi dolara. Trgovina drogom čini skoro 30% globalnih slučajeva pranja novca, dok na finansijske prevare otpada više od petine svih aktivnosti. Direktno pranje novca beleži približno 18% slučajeva, dok ostale nespecifikovane aktivnosti čine nešto više od 14%.

Raspodela po državama i tipičan profil perača novca

Evropske države godišnje operu približno 750 milijardi dolara ilegalno stečenog novca. Švajcarska evidentira 60 milijardi dolara, Sjedinjene Američke Države 300 milijardi, dok Rusija godišnje opere 500 milijardi dolara. Kina kroz ilegalne kladionice i kockarnice opere 200 milijardi dolara, a meksički narko-karteli 50 milijardi kroz kupovinu nekretnina. Kanada godišnje opere 46 milijardi dolara, Australija 60 milijardi, dok Nigerija prebacuje više od 15 milijardi dolara povezanih sa korupcijom.

Četiri petine osuđenih za pranje novca su muškarci, prosečne starosti 43 godine. Tri četvrtine njih ranije nije bilo krivično gonjeno. Korupcija državnih zvaničnika učestvuje u 40% slučajeva, dok advokati, računovođe i agenti za nekretnine čine 65% posrednika u ovom procesu.

Regulatorni izazovi i lažne prijave u borbi protiv pranja novca u svetu

Dve trećine država ne ispunjava u potpunosti FATF standarde za borbu protiv pranja novca u svetu. Nepoštovanje propisa i propusti u izveštavanju o sumnjivim transakcijama odgovorni su za 10% slučajeva. Institucije nadležne za ovu oblast dnevno dobiju između 3.000 i 5.000 lažnih prijava.

Kroz ovakve podatke postaje jasno da je globalni izazov u suzbijanju pranja novca i dalje veoma izražen. Ključne ranjive tačke su digitalni kanali, transakcije nekretninama i nedovoljna međunarodna saradnja. Kao rezultat toga, ekonomske i regulatorne implikacije zahtevaju kontinuirano unapređenje mehanizama kontrole i strožu primenu FATF standarda.