Operator pokrio 75 odsto stanovništva 5G mrežom, ostvario 911 poena na umlaut testiranju i koristi 100 odsto obnovljive energije

Yettel potvrđen je kao najbolja mobilna mreža u Srbiji na sva tri međunarodna testa kvaliteta. Ovaj rezultat potvrdile su nezavisne analize kompanija Ookla®, umlaut i P3, koje su sve dodelile priznanja za performanse i pouzdanost mreže. Prema podacima iz 2026. godine, Yettel je postao jedini operator u Srbiji čiji je kvalitet potvrđen kroz sva tri međunarodna merenja.

Prema istraživanju kompanije Ookla®, Yettel je najbrža i najbolja mobilna mreža u Srbiji. Ookla je dodelila Speedtest Award™ za najbolju mobilnu mrežu u prvoj polovini 2026. godine. Nagrada je bazirana na Speedtest Connectivity Score™ rezultatu, koji meri ukupno korisničko iskustvo na mobilnim mrežama. Pokazatelji uključuju brzinu i kašnjenje signala, ali i kvalitet svakodnevnih aktivnosti poput surfovanja internetom i gledanja videa. Na osnovu svih ovih merenja, Yettel je ostvario najbolji rezultat u Srbiji.

Rezultati testiranja i tržišni značaj

Na testiranju kompanije umlaut, Yettel je, koristeći crowdsourcing metodologiju, postigao 911 od 1000 mogućih poena. Analiza je obuhvatila 161,6 miliona uzoraka i pokazala pokrivenost od 99,2 odsto populacije Srbije. Za fiksnu mrežu, umlaut je analizirao 20,7 miliona merenja sa 55.582 korisnička priključka. Ovi rezultati pozicioniraju Yettel kao lidera ne samo u mobilnoj, već i u fiksnoj mreži, s obzirom na priznanje Best in Test deseti put zaredom.

Kompanija P3 je kroz testove prikupljala podatke od stvarnih korisnika tokom svakodnevnog korišćenja mreže. U ovom procesu analizirano je više od 20,2 miliona merenja, obuhvatajući 96% stanovništva i 92% naseljenog područja Srbije. Merene su kategorije poput kvaliteta poziva, prenosa podataka, odziva mreže, gledanja video sadržaja i dostupnosti, ali i AI-Readiness i AI-Services, odnosno spremnost za korišćenje veštačke inteligencije i njenih zahteva na mreži.

Investicije, održivost i izjave rukovodstva

Yettel je u prethodnom periodu modernizovao mrežu, povećao kapacitete i uveo 5G tehnologiju, čime je pokrio 75 odsto populacije najnovijom generacijom mreže. „Ponosni smo što smo dobili sve tri nagrade, ali to je, u isto vreme, i obaveza da nastavimo da ulažemo i nadograđujemo iskustvo naših korisnika“, izjavio je Majk Mišel, generalni direktor Yettela.

Kao rezultat ulaganja u infrastrukturu i saradnje sa Gorskom službom spasavanja, Yettel obezbeđuje pouzdanu komunikaciju i u najzabačenijim područjima, što je ključno za bezbednost ljudi. Pored toga, Yettel koristi 100 odsto električne energije iz obnovljivih izvora za svoju mobilnu mrežu od 2022. godine, dok su od 2024. godine svi objekti kompanije takođe na zelenoj energiji. Ova inicijativa pozicionira Yettel kao odgovornog učesnika na tržištu i lidera u održivosti u sektoru telekomunikacija.

Kombinacija naprednih tehnologija, velikih ulaganja u infrastrukturu i ekološke odgovornosti omogućila je Yettelu da ostvari vrhunske rezultate i potvrdi lidersku poziciju na srpskom tržištu mobilnih i fiksnih komunikacija.

Pad stočnog fonda i rast uvoza mesa ugrožavaju prehrambenu nezavisnost Srbije, upozorava dekan Poljoprivrednog fakulteta

Stočarstvo u Srbiji suočava se sa značajnim padom, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema ovim podacima, broj goveda opao je na 698.871 grlo, dok je uvoz mesa u 2025. godini dostigao vrednost od 213,5 miliona evra. Takva kretanja, ocenjuje Vladan Bogdanović, dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ugrožavaju prehrambenu nezavisnost Srbije.

Pad stočnog fonda i rast uvoza mesa

Prema statistikama iz 2012. godine, Srbija je imala 908.105 grla goveda i 3.408.163 svinja. U međuvremenu, broj svinja je smanjen na 2.403.991, dok je živina sa 27.662.776 pala na 14.509.387 komada. Takvi pokazatelji ukazuju na dugoročan negativan trend, koji traje već 35 godina, ali je poslednjih godina postao izraženiji. Uvoz smrznutog svinjskog mesa porastao je sa 22,6 miliona evra u 2012. godini na 165 miliona evra u 2024, a potom blago opao na 120,4 miliona evra tokom 2025. godine.

Uzroci pada i posledice za agrar

Bogdanović ističe da se stočarstvo i poljoprivreda ne mogu razvijati kroz subvencije socijalnog karaktera. On naglašava da su subvencije u Srbiji uglavnom usmerene na socijalnu podršku, a ne na razvojne projekte. „Kada je u pitanju stočni fond, negativni trend je prisutan unazad 35 godina, samo što je danas znatno uočljiviji. Uzroka ima mnogo, a jedan od osnovnih je nesistematski pristup poljoprivredi“, izjavio je Bogdanović. Kao rezultat toga, poslednje dve godine ugrožena je i proizvodnja mleka, jer je cena sirovog mleka smanjena za 50 odsto.

Demografski i politički izazovi u sektoru stočarstva

Dekan Poljoprivrednog fakulteta ukazuje i na depopulaciju sela, što dodatno otežava obnavljanje stočnog fonda. „Kad prođete Srbijom, vi nigde ne možete da vidite životinje. Nema životinja, nema ni ljudi“, navodi Bogdanović. S obzirom na to, rast broja stanovnika u gradovima postaje trend, dok se sela prazne. U prethodnih 14 godina, prema njegovim rečima, pojedini ministri poljoprivrede bili su nezainteresovani za sektor. Iako je, kako kaže, bilo dobrih pokušaja sistemskih rešenja, izostala je podrška drugih ministarstava, naročito privrede i trgovine. „Aktuelni ministar pokušava da stabilizuje situaciju, ali se sve svodi na subvencije socijalnog karaktera, bez jasnog pristupa razvoju drugih oblasti bitnih za stočarstvo“, ocenjuje Bogdanović.

Prehrambena nezavisnost i budućnost sektora

Pad stočnog fonda i povećana zavisnost od uvoza mesa direktno utiču na prehrambenu suverenost zemlje. „Svakako da Srbija gubi prehrambenu nezavisnost. Stočarstvo je najbitnije za proizvodnju hrane. Što se više bude smanjivao broj životinja, i sve više budemo oslanjali na uvoz mesa, gubićemo prehrambenu nezavisnost“, poručuje Bogdanović. Takođe, ukazuje na nedovoljno efikasne programe selekcije i odgoja, kao i na slabosti u edukaciji poljoprivrednika po obimu i kvalitetu. Kao rezultat, Srbija se suočava sa izazovom očuvanja sopstvene proizvodnje hrane, dok uvoz postaje dominantan izvor mesa na tržištu.

Kineska e-trgovinska kompanija ostvarila rast prihoda u prvom kvartalu 2026, dok kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju utiču na pad neto dobiti

Alibaba, kineska kompanija specijalizovana za e-trgovinu, objavila je finansijske rezultate za prvi kvartal fiskalne 2026. godine. U ovom periodu, prihod je porastao 8,6 odsto i dostigao 269 milijardi juana. Međutim, profit je oštro pao usled velikih kapitalnih ulaganja, što je uticalo na poslovanje tokom aprila i juna.

Prilagođeni neto profit kompanije pao je 38 odsto i iznosio je 20,7 milijardi juana. Ovaj rezultat je ispod tržišnog konsenzusa, koji je iznosio 25,6 milijardi juana. Prilagođeni EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosio je 39,1 milijardu juana, što je iznad očekivanih 36,9 milijardi juana. Akcije kompanije su tokom dana zabeležile pad od pet odsto, ali su na kraju trgovanja porasle 1,3 odsto na 130,5 dolara.

Prihodi iz cloud sektora i ulaganja u veštačku inteligenciju

Segment cloud i računarskih usluga bio je ključni pokretač rasta. Prihodi su dostigli 48,4 milijarde juana, uz povećanje od 45 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je iznad konsenzusa od 47,5 milijardi juana. Proizvodi zasnovani na veštačkoj inteligenciji doneli su 12,4 milijarde juana, što je 12. uzastopni kvartal trocifrenog rasta.

Zbog toga je Alibaba tokom kvartala povećala kapitalne izdatke za 75 odsto, koji sada iznose 67,7 milijardi juana. Ova sredstva su prvenstveno usmerena na razvoj AI infrastrukture, novih modela i aplikacija. Polovina planiranih AI investicija od 380 milijardi juana za period 2026–2029. već je realizovana u tekućoj godini. Uprava očekuje da će ulaganja u veštačku inteligenciju biti profitabilna u naredne tri godine.

Tržišni segmenti, izazovi i kretanje akcija

Prihod iz osnovnog trgovačkog biznisa u Kini, koji obuhvata platforme Taobao i Tmall, opao je osam odsto i iznosi 110,9 milijardi juana. Prihodi od marketinških usluga (CMR) u istom segmentu smanjeni su sedam odsto. Ipak, ukupni prihodi iz e-trgovine porasli su četiri odsto i sada iznose 205,9 milijardi juana, zahvaljujući rastu podsegmenta brze dostave od 45 odsto.

Zbog kratkoročnih makroekonomskih izazova, uprava Alibaba očekuje da će biznis brze dostave postati profitabilan do fiskalne 2029. godine. Akcijama kompanije, koje su od početka godine u minusu 11 odsto, trenutno se trguje uz očekivani P/E ratio od 19,5 na osnovu projekcija za tekuću fiskalnu godinu.

Pored toga, Alibaba je ostala lider u cloud uslugama na kineskom tržištu, što potvrđuje njen strateški fokus na razvoj novih tehnologija. Kao rezultat toga, kompanija nastoji da balansira između rasta prihoda i izazova koje donose velika ulaganja u inovacije.