Izbacivanje slatkiša i zaslađenih pića može doneti promene u ishrani, ali postoji jedna važna stvar koju mnogi pogrešno razumeju: ne morate da izbacite sve šećere iz hrane da biste imali koristi.

Čokolada posle ručka. Kašičica šećera u kafi. Sok uz obrok. Kolač uveče.

Mnogima je teško da zamisle dan bez ovih malih zadovoljstava.

A onda se pojavi odluka: „Od danas ne jedem šećer.“

Na društvenim mrežama često se mogu videti tvrdnje da će posle nekoliko dana bez šećera telo početi da se „čisti“, da će energija naglo porasti i da će se kilogrami topiti gotovo sami od sebe.

Stvarnost je nešto složenija — ali smanjenje dodatih i slobodnih šećera zaista može biti koristan potez za zdraviju ishranu.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, uz dodatnu korist ako se unos smanji ispod 5 odsto.

Prvo važno pitanje: šta znači „izbaciti šećer“?

Ovo je najčešća zabuna.

Ako prestanete da jedete kolače, bombone, zaslađene sokove i slične proizvode, to ne znači da ste izbacili sve šećere iz ishrane.

Šećeri se prirodno nalaze, između ostalog, u voću i mleku.

WHO posebno razlikuje slobodne šećere — one dodate hrani i piću, kao i šećere iz meda, sirupa i voćnih sokova — od prirodnih šećera koji se nalaze u celom voću i povrću.

Zato nema potrebe da čovek iz jelovnika automatski izbaci jabuku samo zato što ona sadrži fruktozu.

Problem je mnogo češće u količini dodatog šećera.

Prvih nekoliko dana: najteži je običaj

Ako ste navikli da svakog dana jedete slatkiše ili pijete zaslađene napitke, promena može biti neprijatna.

Ne zato što telo „traži šećer“ na način na koji internet često opisuje, već zato što ste promenili naviku.

Nakon ručka očekujete desert.

U određeno vreme posežete za čokoladom.

Uz kafu ste navikli na nešto slatko.

Kada to odjednom nestane, može se javiti jaka želja za određenom hranom.

Zbog toga je mnogima lakše da postepeno smanjuju količinu nego da pokušaju da preko noći promene kompletan način ishrane.

Može se smanjiti ukupan unos kalorija

Ovo je jedna od najkonkretnijih promena.

Slatkiši i zaslađena pića mogu sadržati dosta energije, a često daju relativno malo nutritivne vrednosti.

Američko udruženje za srce navodi da dodati šećeri doprinose dodatnim kalorijama bez značajne nutritivne koristi.

Ako neko svakog dana pije zaslađeni sok, a zatim ga zameni vodom ili drugim napitkom bez dodatog šećera, moguće je da je značajno smanjio ukupan energetski unos — čak i bez neke druge velike promene.

Ali postoji zamka.

Ako izbacite kolač, a umesto njega pojedete mnogo veću količinu druge kalorične hrane, telesna težina neće automatski početi da pada.

Zato nije dovoljno samo „izbaciti šećer“.

Važna je cela ishrana.

Posle nekog vremena može biti lakše kontrolisati slatkiše

Kada se smanji svakodnevna navika jedenja veoma slatke hrane, nekim ljudima obična hrana počne da bude dovoljno slatka.

Voće može imati intenzivniji ukus.

Jogurt bez dodatog šećera može početi da deluje prihvatljivije.

Kafa sa manje šećera može postati normalna.

Drugim rečima, ono što je ranije bilo „premalo slatko“ može vremenom postati sasvim dovoljno.

To je više promena ukusa i navike nego nekakav dramatičan proces „detoksikacije“.

Zubi mogu imati koristi

Ovo je jedna od najbolje poznatih posledica smanjenja slobodnih šećera.

WHO navodi da je veći unos slobodnih šećera povezan sa većim rizikom od karijesa i preporučuje njihovo ograničavanje tokom celog života.

Posebno je problematično često konzumiranje zaslađenih namirnica i pića tokom dana.

Nije isto pojesti desert jednom i tokom celog dana stalno uzimati male količine slatke hrane i pića.

Zato smanjenje učestalosti može biti jednako važno kao i smanjenje ukupne količine.

Šta se dešava sa kilogramima?

Ovo je deo priče koji najviše privlači pažnju.

Ako smanjenje šećera dovede do manjeg ukupnog unosa kalorija, telesna težina može da se smanji.

Ali šećer nije jedini faktor koji određuje telesnu težinu.

Na nju utiču ukupna količina hrane, fizička aktivnost, sastav ishrane, san i brojni drugi faktori.

WHO navodi da je veći unos slobodnih šećera povezan sa većim rizikom od nezdravog povećanja telesne mase, dok se promena telesne težine povezuje sa ukupnim energetskim unosom.

Zato tvrdnja da će „izbacivanje šećera automatski istopiti kilograme“ jednostavno nije tačna.

A energija?

Mnogi očekuju da će nakon izbacivanja šećera odjednom imati ogromnu količinu energije.

To nije nešto što se može garantovati.

Ako ste ranije veliki deo energije dobijali iz zaslađenih proizvoda, promena jelovnika može promeniti način na koji raspoređujete energiju tokom dana.

Ali mnogo je važnije čime ste zamenili šećer.

Ako kolače zamenite kvalitetnim obrokom koji sadrži vlakna, proteine i nutritivno bogate namirnice, to može biti potpuno drugačije iskustvo nego ako samo preskačete obroke.

WHO preporučuje da ugljeni hidrati prvenstveno dolaze iz celih žitarica, povrća, voća i mahunarki.

Najveća greška: „šećer je otrov“

Nije.

Šećeri su deo hrane i telo koristi glukozu kao izvor energije.

Problem nastaje kada je unos dodatih i slobodnih šećera previsok i kada takva hrana potiskuje kvalitetnije namirnice iz ishrane.

Zato cilj ne bi trebalo da bude strah od svake gramaže šećera.

Cilj je umerenost i bolji izbor hrane.

Šta je najlakše prvo izbaciti?

Ako želite da smanjite unos šećera, najjednostavniji početak često nije zabrana svih slatkiša.

Pogledajte šta pijete.

Zaslađeni sokovi, energetska pića, zaslađena kafa i druga pića mogu biti značajan izvor slobodnih šećera. WHO posebno preporučuje smanjenje zaslađenih napitaka zbog njihove povezanosti sa nezdravim povećanjem telesne težine.

Zatim pogledajte deklaracije na proizvodima.

Šećer se ne nalazi samo u čokoladi i kolačima. Može biti dodat i različitim industrijski prerađenim proizvodima.

Da li treba potpuno izbaciti slatkiše?

Za većinu ljudi realniji cilj je smanjiti, a ne nužno potpuno zabraniti.

WHO preporučuje da slobodni šećeri budu ispod 10 odsto dnevnog energetskog unosa, uz moguću dodatnu korist pri unosu ispod 5 odsto. Za ishranu od oko 2.000 kalorija, 10 odsto odgovara približno 50 grama slobodnih šećera dnevno.

To ne znači da je 50 grama „cilj koji treba pogoditi“, već gornja orijentacija iz preporuke.

A treba imati na umu da se potrebe i zdravstveno stanje razlikuju od osobe do osobe.

Najvažnije nije ono što izbacite, već ono što stavite na njegovo mesto

Ako izbacite šećer, a počnete da jedete ogromne količine druge ultra-prerađene hrane, promena neće biti naročito korisna.

Mnogo bolji pristup je da se na tanjiru nađe više povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i drugih nutritivno bogatih namirnica.

Zdrava ishrana nije takmičenje u tome ko će izdržati najduže bez čokolade.

To je način da većinu vremena biramo hranu koja našem telu zaista nešto daje.

Dakle, šta se zaista događa kada smanjite šećer?

Ne događa se nikakvo čudesno „čišćenje organizma“.

Ali ako smanjenje dodatih i slobodnih šećera dovede do kvalitetnije ishrane i manjeg ukupnog energetskog unosa, mogu uslediti sasvim konkretne koristi — od manjeg rizika od karijesa do lakše kontrole telesne težine.

I možda je upravo to najvažnija poruka.

Ne morate da pobedite šećer. Dovoljno je da prestanete da mu dozvoljavate da zauzima toliko prostora u vašoj ishrani.

Ako imate dijabetes, uzimate lekove koji utiču na šećer u krvi ili imate drugo zdravstveno stanje, veće promene u ishrani je najbolje uskladiti sa lekarom ili nutricionistom.

Hormonske promene tokom perimenopauze mogu izazvati emotivne i fizičke izazove, ali podrška partnera olakšava ovaj period

Perimenopauza utiče na žene širom sveta, najčešće između 40. i 50. godine života. Zbog toga mnoge žene u tom periodu primećuju promene raspoloženja, nesanicu, umor i smanjen seksualni nagon. Ove promene, koje su posledica variranja hormona, pogađaju ne samo žene, već i njihove partnere. Zato je važno znati kako perimenopauza utiče na žene i njihove partnere, ali i koje korake mogu preduzeti da očuvaju bliskost i razumevanje.

Simptomi i promene tokom perimenopauze

Tokom perimenopauze, nivo hormona estrogena i progesterona počinje da oscilira. Takođe, menstruacije postaju nepravilne, a mogu se javiti i valunzi (naleti vrućine), noćno znojenje, glavobolje i izražen umor. Osim toga, mnoge žene osećaju pad koncentracije i pogoršanje kvaliteta sna. S druge strane, ovakve promene često iznenade i partnere, koji ne razumeju uvek šta se dešava.

Uticaj perimenopauze na partnerske odnose

Promene koje donosi perimenopauza mogu uzrokovati nesporazume i napetost u vezi. Na primer, partneri mogu primetiti da se žena povlači, postaje nervoznija ili manje zainteresovana za intimnost. Međutim, važno je znati da to nije znak gubitka ljubavi. Štaviše, većina simptoma ima fiziološku osnovu, što znači da nisu pod kontrolom volje.

Podrška partnera pravi razliku

Partneri mogu pomoći ženama koje prolaze kroz perimenopauzu na više načina. Prvo, važno je izbegavati rečenice kao što su „to ti je od hormona“. Umesto toga, otvoren razgovor i iskazivanje razumevanja imaju veći efekat. „Perimenopauza je period velikih promena, ali uz otvoren razgovor i podršku partnera, mnogo je lakše proći kroz sve simptome“, naglašava dr Jelena Vukićević, ginekolog. Takođe, partner može preuzeti deo obaveza u domaćinstvu ili jednostavno pitati „Kako mogu da ti pomognem?“.

Kvalitetna komunikacija i očuvanje bliskosti

Pad seksualne želje tokom perimenopauze čest je izazov za oba partnera. Ipak, otvoren razgovor o osećanjima pomaže da oba partnera ostanu povezani. Ako se jave simptomi poput vaginalne suvoće ili bolova, preporučuje se savetovanje sa ginekologom. Pored toga, nežnost, zagrljaji i iskrena komunikacija mogu održati bliskost iako se seksualni život menja.

Praktični saveti za žene tokom perimenopauze

Pravilna ishrana, redovno vežbanje i kvalitetan san mogu ublažiti tegobe koje izaziva perimenopauza. Osim toga, žene ne treba da ignorišu svoje potrebe. Ako su simptomi izraženi, obratite se stručnjaku za pomoć. Na kraju, perimenopauza ne znači kraj ženstvenosti, već početak nove faze života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Simptomi ove ozbiljne bolesti mogu biti nejasni, ali rana dijagnoza može spasiti život svake žene.

Akutna mijeloidna leukemija (rak krvi koji nastaje u koštanoj srži) može pogoditi žene bilo koje dobi. Ipak, rani znaci akutne mijeloidne leukemije često ostanu neprepoznati jer podsećaju na običan umor ili prehladu. Nažalost, bolest može brzo napredovati, što potvrđuje i slučaj Krištine Denkove, mlade atletičarke iz Češke. Ona je preminula u 24. godini, nakon tri godine borbe sa ovom bolešću. Njoj je dijagnoza postavljena sa samo 21 godinu. Tokom lečenja, otvoreno je delila iskustva i pružala podršku drugim ženama. Zbog toga je važno da svaka žena zna kako rani znaci akutne mijeloidne leukemije mogu izgledati i zašto ih ne treba ignorisati.

Simptomi koje žene često zanemare kod akutne mijeloidne leukemije

Najraniji simptomi ove bolesti su nejasni. Međutim, uporan umor, česte infekcije i povišena temperatura mogu ukazivati na problem. Osim toga, modrice bez poznatog uzroka, neobično krvarenje, bledilo kože i kratak dah pri naporu zahtevaju posebnu pažnju. Zbog toga, žensko zdravlje može biti ugroženo i ako se javi noćno znojenje, bol u kostima ili zglobovima. Gubitak apetita, neobjašnjen pad telesne mase i oticanje limfnih čvorova takođe su mogući znaci akutne mijeloidne leukemije. Ipak, ove tegobe mogu pratiti i druge, manje ozbiljne bolesti. Zato je važno da žene obrate pažnju na simptome koji traju duže od očekivanog ili se pogoršavaju.

Kako akutna mijeloidna leukemija nastaje i ko je u riziku

Akutna mijeloidna leukemija nastaje kada se u koštanoj srži stvore previše nezrelih, abnormalnih ćelija. Te ćelije ometaju nastanak zdravih krvnih zrnaca. Kao rezultat, žene mogu razviti anemiju (manjak crvenih krvnih zrnaca), češće infekcije i sklonost krvarenju. Faktori rizika uključuju starije životno doba, pušenje, izloženost hemikalijama kao što je benzen, prethodnu hemoterapiju ili zračenje i određene genetske poremećaje. Ipak, bolest se može javiti i kod mladih žena bez poznatih faktora rizika, kao što je bio slučaj sa Krištinom Denkova.

Zašto rana dijagnoza akutne mijeloidne leukemije spasava živote

Zbog toga što bolest može napredovati brzo, rana dijagnoza je presudna za uspešnu terapiju. Pre svega, žene koje primete uporan umor, modrice ili krvarenje bez jasnog razloga treba odmah da se obrate lekaru. Dr Snežana Petrović, hematolog, ističe: „Svaka žena koja primeti uporan umor, neobjašnjene modrice ili krvarenja, treba što pre da se obrati lekaru. Pravovremeni pregled i krvna slika mogu rano otkriti bolest.“ Osim toga, doktorka naglašava značaj podrške porodice i okoline tokom lečenja. Lečenje najčešće uključuje hemoterapiju, a ponekad i transplantaciju koštane srži.

Praktični saveti: kako prepoznati simptome i kada potražiti pomoć

Ukoliko primetite izražen umor, učestale infekcije, krvarenje iz nosa ili desni ili modrice bez povrede, odmah zakažite pregled. Takođe, redovno radite laboratorijske analize, naročito ako ste u grupi rizika. Pored toga, ne odlažite odlazak kod lekara zbog zauzetosti ili straha. Na kraju, rana dijagnoza akutne mijeloidne leukemije može povećati šanse za izlečenje i omogućiti kvalitetniji život. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.