Connect with us

Lepa&Zdrava

Šta se zaista dešava sa telom kada prestanete da jedete šećer? Promene počinju ranije nego što mnogi očekuju

Objavljeno pre

2 months

,

Close-up of assorted colorful candies on display. Bright, sugary treats for sale. Marcus Lange

Izbacivanje slatkiša i zaslađenih pića može doneti promene u ishrani, ali postoji jedna važna stvar koju mnogi pogrešno razumeju: ne morate da izbacite sve šećere iz hrane da biste imali koristi.

Čokolada posle ručka. Kašičica šećera u kafi. Sok uz obrok. Kolač uveče.

Mnogima je teško da zamisle dan bez ovih malih zadovoljstava.

A onda se pojavi odluka: „Od danas ne jedem šećer.“

Na društvenim mrežama često se mogu videti tvrdnje da će posle nekoliko dana bez šećera telo početi da se „čisti“, da će energija naglo porasti i da će se kilogrami topiti gotovo sami od sebe.

Stvarnost je nešto složenija — ali smanjenje dodatih i slobodnih šećera zaista može biti koristan potez za zdraviju ishranu.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, uz dodatnu korist ako se unos smanji ispod 5 odsto.

Prvo važno pitanje: šta znači „izbaciti šećer“?

Ovo je najčešća zabuna.

Ako prestanete da jedete kolače, bombone, zaslađene sokove i slične proizvode, to ne znači da ste izbacili sve šećere iz ishrane.

Šećeri se prirodno nalaze, između ostalog, u voću i mleku.

WHO posebno razlikuje slobodne šećere — one dodate hrani i piću, kao i šećere iz meda, sirupa i voćnih sokova — od prirodnih šećera koji se nalaze u celom voću i povrću.

Zato nema potrebe da čovek iz jelovnika automatski izbaci jabuku samo zato što ona sadrži fruktozu.

Problem je mnogo češće u količini dodatog šećera.

Prvih nekoliko dana: najteži je običaj

Ako ste navikli da svakog dana jedete slatkiše ili pijete zaslađene napitke, promena može biti neprijatna.

Ne zato što telo „traži šećer“ na način na koji internet često opisuje, već zato što ste promenili naviku.

Nakon ručka očekujete desert.

U određeno vreme posežete za čokoladom.

Uz kafu ste navikli na nešto slatko.

Kada to odjednom nestane, može se javiti jaka želja za određenom hranom.

Zbog toga je mnogima lakše da postepeno smanjuju količinu nego da pokušaju da preko noći promene kompletan način ishrane.

Može se smanjiti ukupan unos kalorija

Ovo je jedna od najkonkretnijih promena.

Slatkiši i zaslađena pića mogu sadržati dosta energije, a često daju relativno malo nutritivne vrednosti.

Američko udruženje za srce navodi da dodati šećeri doprinose dodatnim kalorijama bez značajne nutritivne koristi.

Ako neko svakog dana pije zaslađeni sok, a zatim ga zameni vodom ili drugim napitkom bez dodatog šećera, moguće je da je značajno smanjio ukupan energetski unos — čak i bez neke druge velike promene.

Ali postoji zamka.

Ako izbacite kolač, a umesto njega pojedete mnogo veću količinu druge kalorične hrane, telesna težina neće automatski početi da pada.

Zato nije dovoljno samo „izbaciti šećer“.

Važna je cela ishrana.

Posle nekog vremena može biti lakše kontrolisati slatkiše

Kada se smanji svakodnevna navika jedenja veoma slatke hrane, nekim ljudima obična hrana počne da bude dovoljno slatka.

Voće može imati intenzivniji ukus.

Jogurt bez dodatog šećera može početi da deluje prihvatljivije.

Kafa sa manje šećera može postati normalna.

Drugim rečima, ono što je ranije bilo „premalo slatko“ može vremenom postati sasvim dovoljno.

To je više promena ukusa i navike nego nekakav dramatičan proces „detoksikacije“.

Zubi mogu imati koristi

Ovo je jedna od najbolje poznatih posledica smanjenja slobodnih šećera.

WHO navodi da je veći unos slobodnih šećera povezan sa većim rizikom od karijesa i preporučuje njihovo ograničavanje tokom celog života.

Posebno je problematično često konzumiranje zaslađenih namirnica i pića tokom dana.

Nije isto pojesti desert jednom i tokom celog dana stalno uzimati male količine slatke hrane i pića.

Zato smanjenje učestalosti može biti jednako važno kao i smanjenje ukupne količine.

Šta se dešava sa kilogramima?

Ovo je deo priče koji najviše privlači pažnju.

Ako smanjenje šećera dovede do manjeg ukupnog unosa kalorija, telesna težina može da se smanji.

Ali šećer nije jedini faktor koji određuje telesnu težinu.

Na nju utiču ukupna količina hrane, fizička aktivnost, sastav ishrane, san i brojni drugi faktori.

WHO navodi da je veći unos slobodnih šećera povezan sa većim rizikom od nezdravog povećanja telesne mase, dok se promena telesne težine povezuje sa ukupnim energetskim unosom.

Zato tvrdnja da će „izbacivanje šećera automatski istopiti kilograme“ jednostavno nije tačna.

A energija?

Mnogi očekuju da će nakon izbacivanja šećera odjednom imati ogromnu količinu energije.

To nije nešto što se može garantovati.

Ako ste ranije veliki deo energije dobijali iz zaslađenih proizvoda, promena jelovnika može promeniti način na koji raspoređujete energiju tokom dana.

Ali mnogo je važnije čime ste zamenili šećer.

Ako kolače zamenite kvalitetnim obrokom koji sadrži vlakna, proteine i nutritivno bogate namirnice, to može biti potpuno drugačije iskustvo nego ako samo preskačete obroke.

WHO preporučuje da ugljeni hidrati prvenstveno dolaze iz celih žitarica, povrća, voća i mahunarki.

Najveća greška: „šećer je otrov“

Nije.

Šećeri su deo hrane i telo koristi glukozu kao izvor energije.

Problem nastaje kada je unos dodatih i slobodnih šećera previsok i kada takva hrana potiskuje kvalitetnije namirnice iz ishrane.

Zato cilj ne bi trebalo da bude strah od svake gramaže šećera.

Cilj je umerenost i bolji izbor hrane.

Šta je najlakše prvo izbaciti?

Ako želite da smanjite unos šećera, najjednostavniji početak često nije zabrana svih slatkiša.

Pogledajte šta pijete.

Zaslađeni sokovi, energetska pića, zaslađena kafa i druga pića mogu biti značajan izvor slobodnih šećera. WHO posebno preporučuje smanjenje zaslađenih napitaka zbog njihove povezanosti sa nezdravim povećanjem telesne težine.

Zatim pogledajte deklaracije na proizvodima.

Šećer se ne nalazi samo u čokoladi i kolačima. Može biti dodat i različitim industrijski prerađenim proizvodima.

Da li treba potpuno izbaciti slatkiše?

Za većinu ljudi realniji cilj je smanjiti, a ne nužno potpuno zabraniti.

WHO preporučuje da slobodni šećeri budu ispod 10 odsto dnevnog energetskog unosa, uz moguću dodatnu korist pri unosu ispod 5 odsto. Za ishranu od oko 2.000 kalorija, 10 odsto odgovara približno 50 grama slobodnih šećera dnevno.

To ne znači da je 50 grama „cilj koji treba pogoditi“, već gornja orijentacija iz preporuke.

A treba imati na umu da se potrebe i zdravstveno stanje razlikuju od osobe do osobe.

Najvažnije nije ono što izbacite, već ono što stavite na njegovo mesto

Ako izbacite šećer, a počnete da jedete ogromne količine druge ultra-prerađene hrane, promena neće biti naročito korisna.

Mnogo bolji pristup je da se na tanjiru nađe više povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i drugih nutritivno bogatih namirnica.

Zdrava ishrana nije takmičenje u tome ko će izdržati najduže bez čokolade.

To je način da većinu vremena biramo hranu koja našem telu zaista nešto daje.

Dakle, šta se zaista događa kada smanjite šećer?

Ne događa se nikakvo čudesno „čišćenje organizma“.

Ali ako smanjenje dodatih i slobodnih šećera dovede do kvalitetnije ishrane i manjeg ukupnog energetskog unosa, mogu uslediti sasvim konkretne koristi — od manjeg rizika od karijesa do lakše kontrole telesne težine.

I možda je upravo to najvažnija poruka.

Ne morate da pobedite šećer. Dovoljno je da prestanete da mu dozvoljavate da zauzima toliko prostora u vašoj ishrani.

Ako imate dijabetes, uzimate lekove koji utiču na šećer u krvi ili imate drugo zdravstveno stanje, veće promene u ishrani je najbolje uskladiti sa lekarom ili nutricionistom.

Povezano
Pročitaj još

Zdravlje

Studija otkriva vezu između kvaliteta sna i masnih naslaga kod žena

Žene sa boljim snom imaju manje visceralne masti i zdraviji mozak, pokazuje istraživanje na 14.000 odraslih

Objavljeno pre

2 hours

,

October 23, 2026

Objavio:

Studija otkriva vezu između kvaliteta sna i masnih naslaga kod žena – kvalitet sna i masne naslage

Žene sa boljim snom imaju manje visceralne masti i zdraviji mozak, pokazuje istraživanje na 14.000 odraslih

Nedavna velika studija u Sjedinjenim Američkim Državama otkrila je važnu vezu između kvaliteta sna i masnih naslaga kod žena. Istraživači iz poznate kompanije analizirali su podatke više od 14.000 odraslih koji su tokom jednog meseca beležili navike spavanja i uradili snimanje tela magnetnom rezonancom. Takođe, ključni fokus bio je na efikasnosti sna, odnosno na procentu vremena kada osoba zaista spava dok je u krevetu. Kvalitet sna može značajno uticati na zdravlje, posebno kod žena, jer dovodi do smanjenja visceralnog masnog tkiva (masnoća oko unutrašnjih organa, povezana sa srčanim bolestima) i poboljšanja zapremine sive mase mozga (deo mozga važan za pamćenje i emocije). Zbog toga, ova studija naglašava koliko je kvalitetan san važan za žensko zdravlje.

Kvalitet sna i zdravlje: Kako su povezani

Pre svega, žene sa višom efikasnošću sna imale su niže nivoe visceralne masti i više sive mase. Na taj način, rezultati sugerišu da kvalitet sna utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje. Osim toga, ovo može biti posebno važno za žene u menopauzi, kada se povećava rizik od nagomilavanja masnih naslaga i smanjenja moždanih funkcija. Istraživači su koristili upitnike i snimke magnetne rezonance kako bi ocenili navike spavanja i telesni sastav. Kao rezultat, jasno su uočili da žene koje bolje spavaju imaju i zdravije telo i mozak.

Stručnjaci ističu značaj efikasnog sna

Pored toga, stručnjaci upozoravaju da samo broj sati sna nije dovoljan pokazatelj. “Dobar san ne znači samo broj sati u krevetu. Važno je koliko efikasno spavate i kako se osećate ujutru”, rekao je dr Alex Exuzides, jedan od koautora studije. S druge strane, dr Christopher Winter, specijalista za san, dodao je: “Ovi nalazi su važan korak napred, ali moramo ih posmatrati kao motivaciju za dalje istraživanje.” Međutim, on ističe da su potrebne dodatne studije kako bi se potvrdile sve veze između sna i zdravlja.

Praktični saveti za žene: Kako poboljšati san

Na kraju, rezultati ove studije ukazuju da žene koje žele da smanje rizik od viška masnoće oko organa i sačuvaju zdravlje mozga, treba da obrate pažnju na kvalitet sna. Pre svega, preporučuje se odlazak na spavanje u isto vreme svake večeri, izbegavanje ekrana neposredno pred san i stvaranje mirnog okruženja u spavaćoj sobi. Osim toga, dr Mir Ali, ekspert za gojaznost, savetuje: “U praksi, žene često zaborave koliko je san važan za metabolizam i nervni sistem. Efikasan san je jedan od najjednostavnijih koraka ka boljem zdravlju.”

Zbog toga, redovno praćenje navika spavanja i kvaliteta sna može doprineti boljem opštem zdravlju. Ukoliko imate probleme sa spavanjem, obratite se svom lekaru za savet i podršku.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Nova nada za žene sa epilepsijom otpornom na lekove

Minimalno invazivna tehnologija omogućava bolju kontrolu napada bez otvaranja lobanje

Objavljeno pre

2 hours

,

October 23, 2026

Objavio:

Nova nada za žene sa epilepsijom otpornom na lekove – epilepsija otporna na lekove

Minimalno invazivna tehnologija omogućava bolju kontrolu napada bez otvaranja lobanje

Žene koje žive sa epilepsijom otpornom na lekove sada dobijaju novu nadu zahvaljujući inovativnoj medicinskoj tehnologiji. U Izraelu, gde epilepsija pogađa oko 100.000 ljudi, svaka treća osoba ne postiže potpunu kontrolu napada uz postojeću terapiju. Zbog toga mnoge žene svakodnevno osećaju zabrinutost i nesigurnost. Međutim, zahvaljujući EASEE sistemu, minimalno invazivnom uređaju, kontrola napada kod epilepsije otporne na lekove postaje dostupnija i sigurnija.

Olga Moisa, 42-godišnja žena iz Izraela, godinama je živela sa epilepsijom. Iako je pokušala različite terapije, napadi su i dalje uticali na njen kvalitet života. U avgustu, lekari iz bolnice Klalit-Beilinson odlučili su da ugrade Olgi EASEE sistem, čime je postala prva žena u svojoj zemlji sa ovakvom vrstom tretmana. Ova tehnologija koristi električne impulse, ali ne zahteva otvaranje lobanje niti direktno postavljanje elektroda u mozak.

Kako EASEE sistem poboljšava kontrolu napada kod epilepsije otporne na lekove

Za razliku od tradicionalnih metoda, EASEE sistem omogućava postavljanje elektroda ispod kože glave, iznad lobanje. Na taj način se izbegava klasična neurohirurška operacija i smanjuju se potencijalni rizici. Pre svega, ova metoda je namenjena odraslim pacijentkinjama sa fokalnom epilepsijom (kada napadi potiču iz jednog dela mozga). Takođe, uređaj je razvila vodeća evropska kompanija za medicinsku opremu.

Međutim, važno je naglasiti da EASEE sistem ne rešava epilepsiju kod svih, ali kod žena koje ne reaguju na lekove može značajno smanjiti broj napada. Dosadašnji rezultati, prema rečima stručnjaka, uporedivi su sa invazivnijim procedurama, ali sa manje komplikacija.

Iskustva pacijentkinje iz Izraela i značaj stalne kontrole

Od trenutka kada je Olgi ugrađen EASEE sistem, nije imala nijedan napad. Ipak, njen sin Saša ističe da je stimulacija trenutno podešena na nisku jačinu, kako bi se organizam postepeno prilagodio uređaju. Porodica se nada da će naredni meseci pokazati puni efekat terapije. Na kraju, čak i smanjenje broja napada za polovinu bilo bi veliko olakšanje.

S druge strane, lekari naglašavaju važnost redovne kontrole kako bi se procenila dugoročna uspešnost. “Ova tehnologija omogućava lečenje bez potrebe za otvaranjem lobanje. Pacijentkinje mogu dobiti novu šansu za bolju kontrolu bolesti”, izjavila je dr Idit Tamir, načelnica Jedinice za funkcionalnu neurohirurgiju. Pre svega, ona dodaje: “Za pažljivo odabrane pacijentkinje, ovo može biti dragocena dodatna mogućnost.”

Šta žene treba da znaju o epilepsiji i novim mogućnostima lečenja

Epilepsija može izazvati različite simptome, kao što su kratkotrajni gubitak svesti, trzaji ili zbunjenost. Osim toga, kod žena simptomi mogu biti suptilniji ili drugačije izraženi nego kod muškaraca. Kada lekovi nisu dovoljno efikasni, važno je znati da postoje nove opcije.

Zapravo, inovacije poput EASEE sistema dodatno proširuju mogućnosti za žene koje ne reaguju na standardne terapije. Međutim, svaki pristup mora biti individualno prilagođen. Zbog toga, pre odluke o bilo kojoj proceduri, potrebno je konsultovati se sa neurologom i multidisciplinarnim timom stručnjaka.

Na kraju, čak i kada nova tehnologija donosi nadu, važno je pratiti preporuke lekara i redovno kontrolisati stanje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

Lepa&Zdrava

Ima tri srca, plavu krv i može da se provuče kroz neverovatno male otvore: Ovo je jedno od najinteligentnijih stvorenja u moru

Objavljeno pre

3 hours

,

October 23, 2026

Objavio:

Vibrant octopus swims gracefully in Barcelona aquarium, showcasing marine life.

U dubinama mora i okeana živi životinja čije sposobnosti naučnike iznova iznenađuju. Hobotnica nema kičmu, njeno telo može da menja boju i teksturu, a zahvaljujući izuzetno fleksibilnom obliku može da se provuče kroz otvore koji na prvi pogled deluju premali čak i za njenu glavu. Ipak, njena najneobičnija osobina nije izgled, već način na koji istražuje okolinu, rešava probleme i reaguje na različite situacije.

Hobotnice pripadaju grupi glavonožaca i žive u različitim morskim staništima. Neke se zadržavaju među stenama i koralima, druge naseljavaju peščano dno, dok pojedine vrste žive na velikim dubinama. Njihov izgled i veličina znatno se razlikuju, ali mnoge imaju sposobnost da se izuzetno dobro kamufliraju.

Tri srca i plava krv

Jedna od najpoznatijih činjenica o hobotnicama jeste da imaju tri srca. Dva pumpaju krv prema škrgama, gde se obavlja razmena gasova, dok treće potiskuje krv prema ostatku tela.

Njihova krv je plava zbog proteina koji prenosi kiseonik, a koji sadrži bakar. Kod ljudi i mnogih drugih životinja kiseonik prenosi hemoglobin, protein koji sadrži gvožđe i daje krvi crvenu boju.

Ovakav sistem predstavlja prilagođavanje životu u morskoj sredini. Ipak, fiziologija hobotnica veoma je složena i razlikuje se u pojedinim detaljima zavisno od vrste i uslova u kojima žive.

Kako hobotnica menja boju?

Hobotnica može veoma brzo da promeni boju kože i tako se stopi sa okolinom. U njenoj koži nalaze se posebne ćelije sa pigmentima, kao i strukture koje utiču na način na koji se svetlost odbija. Kontrolisanjem ovih struktura životinja može da stvori različite šare i nijanse.

Kamuflaža joj pomaže da izbegne predatore, ali i da se približi plenu. Hobotnica se može sakriti među stenama, imitirati boju podloge ili promeniti izgled kako bi se uklopila u šarenilo koralnog grebena.

Kod nekih vrsta promene nisu ograničene samo na boju. One mogu menjati i teksturu kože, tako da izgledaju poput hrapavih stena ili neravne podloge. Zbog toga je hobotnicu ponekad gotovo nemoguće uočiti čak i kada se nalazi pred očima posmatrača.

Inteligencija koja fascinira naučnike

Hobotnice imaju veoma razvijen nervni sistem za beskičmenjake. Veliki deo nervnih ćelija nalazi se u njihovim rukama, što omogućava da pojedini pokreti budu koordinisani na složen način.

U eksperimentima su neke hobotnice pokazale sposobnost rešavanja jednostavnih problema, otvaranja posuda i učenja na osnovu iskustva. U prirodi koriste zaklone, istražuju predmete i prilagođavaju ponašanje situaciji u kojoj se nalaze.

Njihova inteligencija ipak se razlikuje od ljudske. Naučnici i dalje istražuju kako hobotnice obrađuju informacije, uče i pamte, kao i koliko se njihove sposobnosti razlikuju između vrsta.

Zašto su njihove ruke toliko posebne?

Hobotnica ima osam ruku sa brojnim prijanjaljkama koje joj pomažu da hvata predmete, istražuje podlogu i savladava plen. Ruke su veoma fleksibilne, a njihovi pokreti omogućavaju životinji da se kreće po morskom dnu i manipuliše predmetima.

Zahvaljujući mekom telu, hobotnica može da prođe kroz veoma uzak otvor ako kroz njega može da provuče kljun, jedan od retkih čvrstih delova njenog tela. Zbog toga ni zatvoren prostor koji na prvi pogled deluje sigurno ne mora biti prepreka za ovu životinju.

Kako se brani od opasnosti?

Kada se nađe u opasnosti, hobotnica može da ispusti oblak mastila koji predatoru otežava da je prati. Istovremeno pokušava da se sakrije, promeni boju ili brzo pobegne koristeći mlazni pogon, izbacujući vodu kroz poseban otvor.

Ova kombinacija kamuflaže, fleksibilnosti i brzog reagovanja čini je izuzetno prilagodljivom životinjom. Ipak, hobotnice imaju i svoje predatore, a mnoge vrste žive relativno kratko u poređenju sa brojnim drugim morskim životinjama.

Hobotnica je zato mnogo više od neobičnog stanovnika mora. Njena anatomija, sposobnost učenja i neverovatna kamuflaža pokazuju koliko različiti oblici inteligencije i prilagođavanja postoje u prirodi.

Pročitaj još

U Trendu