Connect with us

Lepa&Zdrava

Šta se zaista dešava sa telom kada prestanete da jedete šećer? Promene počinju ranije nego što mnogi očekuju

Objavljeno pre

1 сат

,

Close-up of assorted colorful candies on display. Bright, sugary treats for sale. Marcus Lange

Izbacivanje slatkiša i zaslađenih pića može doneti promene u ishrani, ali postoji jedna važna stvar koju mnogi pogrešno razumeju: ne morate da izbacite sve šećere iz hrane da biste imali koristi.

Čokolada posle ručka. Kašičica šećera u kafi. Sok uz obrok. Kolač uveče.

Mnogima je teško da zamisle dan bez ovih malih zadovoljstava.

A onda se pojavi odluka: „Od danas ne jedem šećer.“

Na društvenim mrežama često se mogu videti tvrdnje da će posle nekoliko dana bez šećera telo početi da se „čisti“, da će energija naglo porasti i da će se kilogrami topiti gotovo sami od sebe.

Stvarnost je nešto složenija — ali smanjenje dodatih i slobodnih šećera zaista može biti koristan potez za zdraviju ishranu.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, uz dodatnu korist ako se unos smanji ispod 5 odsto.

Prvo važno pitanje: šta znači „izbaciti šećer“?

Ovo je najčešća zabuna.

Ako prestanete da jedete kolače, bombone, zaslađene sokove i slične proizvode, to ne znači da ste izbacili sve šećere iz ishrane.

Šećeri se prirodno nalaze, između ostalog, u voću i mleku.

WHO posebno razlikuje slobodne šećere — one dodate hrani i piću, kao i šećere iz meda, sirupa i voćnih sokova — od prirodnih šećera koji se nalaze u celom voću i povrću.

Zato nema potrebe da čovek iz jelovnika automatski izbaci jabuku samo zato što ona sadrži fruktozu.

Problem je mnogo češće u količini dodatog šećera.

Prvih nekoliko dana: najteži je običaj

Ako ste navikli da svakog dana jedete slatkiše ili pijete zaslađene napitke, promena može biti neprijatna.

Ne zato što telo „traži šećer“ na način na koji internet često opisuje, već zato što ste promenili naviku.

Nakon ručka očekujete desert.

U određeno vreme posežete za čokoladom.

Uz kafu ste navikli na nešto slatko.

Kada to odjednom nestane, može se javiti jaka želja za određenom hranom.

Zbog toga je mnogima lakše da postepeno smanjuju količinu nego da pokušaju da preko noći promene kompletan način ishrane.

Može se smanjiti ukupan unos kalorija

Ovo je jedna od najkonkretnijih promena.

Slatkiši i zaslađena pića mogu sadržati dosta energije, a često daju relativno malo nutritivne vrednosti.

Američko udruženje za srce navodi da dodati šećeri doprinose dodatnim kalorijama bez značajne nutritivne koristi.

Ako neko svakog dana pije zaslađeni sok, a zatim ga zameni vodom ili drugim napitkom bez dodatog šećera, moguće je da je značajno smanjio ukupan energetski unos — čak i bez neke druge velike promene.

Ali postoji zamka.

Ako izbacite kolač, a umesto njega pojedete mnogo veću količinu druge kalorične hrane, telesna težina neće automatski početi da pada.

Zato nije dovoljno samo „izbaciti šećer“.

Važna je cela ishrana.

Posle nekog vremena može biti lakše kontrolisati slatkiše

Kada se smanji svakodnevna navika jedenja veoma slatke hrane, nekim ljudima obična hrana počne da bude dovoljno slatka.

Voće može imati intenzivniji ukus.

Jogurt bez dodatog šećera može početi da deluje prihvatljivije.

Kafa sa manje šećera može postati normalna.

Drugim rečima, ono što je ranije bilo „premalo slatko“ može vremenom postati sasvim dovoljno.

To je više promena ukusa i navike nego nekakav dramatičan proces „detoksikacije“.

Zubi mogu imati koristi

Ovo je jedna od najbolje poznatih posledica smanjenja slobodnih šećera.

WHO navodi da je veći unos slobodnih šećera povezan sa većim rizikom od karijesa i preporučuje njihovo ograničavanje tokom celog života.

Posebno je problematično često konzumiranje zaslađenih namirnica i pića tokom dana.

Nije isto pojesti desert jednom i tokom celog dana stalno uzimati male količine slatke hrane i pića.

Zato smanjenje učestalosti može biti jednako važno kao i smanjenje ukupne količine.

Šta se dešava sa kilogramima?

Ovo je deo priče koji najviše privlači pažnju.

Ako smanjenje šećera dovede do manjeg ukupnog unosa kalorija, telesna težina može da se smanji.

Ali šećer nije jedini faktor koji određuje telesnu težinu.

Na nju utiču ukupna količina hrane, fizička aktivnost, sastav ishrane, san i brojni drugi faktori.

WHO navodi da je veći unos slobodnih šećera povezan sa većim rizikom od nezdravog povećanja telesne mase, dok se promena telesne težine povezuje sa ukupnim energetskim unosom.

Zato tvrdnja da će „izbacivanje šećera automatski istopiti kilograme“ jednostavno nije tačna.

A energija?

Mnogi očekuju da će nakon izbacivanja šećera odjednom imati ogromnu količinu energije.

To nije nešto što se može garantovati.

Ako ste ranije veliki deo energije dobijali iz zaslađenih proizvoda, promena jelovnika može promeniti način na koji raspoređujete energiju tokom dana.

Ali mnogo je važnije čime ste zamenili šećer.

Ako kolače zamenite kvalitetnim obrokom koji sadrži vlakna, proteine i nutritivno bogate namirnice, to može biti potpuno drugačije iskustvo nego ako samo preskačete obroke.

WHO preporučuje da ugljeni hidrati prvenstveno dolaze iz celih žitarica, povrća, voća i mahunarki.

Najveća greška: „šećer je otrov“

Nije.

Šećeri su deo hrane i telo koristi glukozu kao izvor energije.

Problem nastaje kada je unos dodatih i slobodnih šećera previsok i kada takva hrana potiskuje kvalitetnije namirnice iz ishrane.

Zato cilj ne bi trebalo da bude strah od svake gramaže šećera.

Cilj je umerenost i bolji izbor hrane.

Šta je najlakše prvo izbaciti?

Ako želite da smanjite unos šećera, najjednostavniji početak često nije zabrana svih slatkiša.

Pogledajte šta pijete.

Zaslađeni sokovi, energetska pića, zaslađena kafa i druga pića mogu biti značajan izvor slobodnih šećera. WHO posebno preporučuje smanjenje zaslađenih napitaka zbog njihove povezanosti sa nezdravim povećanjem telesne težine.

Zatim pogledajte deklaracije na proizvodima.

Šećer se ne nalazi samo u čokoladi i kolačima. Može biti dodat i različitim industrijski prerađenim proizvodima.

Da li treba potpuno izbaciti slatkiše?

Za većinu ljudi realniji cilj je smanjiti, a ne nužno potpuno zabraniti.

WHO preporučuje da slobodni šećeri budu ispod 10 odsto dnevnog energetskog unosa, uz moguću dodatnu korist pri unosu ispod 5 odsto. Za ishranu od oko 2.000 kalorija, 10 odsto odgovara približno 50 grama slobodnih šećera dnevno.

To ne znači da je 50 grama „cilj koji treba pogoditi“, već gornja orijentacija iz preporuke.

A treba imati na umu da se potrebe i zdravstveno stanje razlikuju od osobe do osobe.

Najvažnije nije ono što izbacite, već ono što stavite na njegovo mesto

Ako izbacite šećer, a počnete da jedete ogromne količine druge ultra-prerađene hrane, promena neće biti naročito korisna.

Mnogo bolji pristup je da se na tanjiru nađe više povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i drugih nutritivno bogatih namirnica.

Zdrava ishrana nije takmičenje u tome ko će izdržati najduže bez čokolade.

To je način da većinu vremena biramo hranu koja našem telu zaista nešto daje.

Dakle, šta se zaista događa kada smanjite šećer?

Ne događa se nikakvo čudesno „čišćenje organizma“.

Ali ako smanjenje dodatih i slobodnih šećera dovede do kvalitetnije ishrane i manjeg ukupnog energetskog unosa, mogu uslediti sasvim konkretne koristi — od manjeg rizika od karijesa do lakše kontrole telesne težine.

I možda je upravo to najvažnija poruka.

Ne morate da pobedite šećer. Dovoljno je da prestanete da mu dozvoljavate da zauzima toliko prostora u vašoj ishrani.

Ako imate dijabetes, uzimate lekove koji utiču na šećer u krvi ili imate drugo zdravstveno stanje, veće promene u ishrani je najbolje uskladiti sa lekarom ili nutricionistom.

Povezano
Pročitaj još

Zdravlje

Sevajući bol u grudima: Kada potražiti pomoć lekara

Kratkotrajni, oštar bol u grudima brine mnoge žene, ali uzroci nisu uvek ozbiljni. Naučite kada je vreme za pregled.

Objavljeno pre

48 минута

,

август 23, 2026

Objavio:

Sevajući bol u grudima: Kada potražiti pomoć lekara

Kratkotrajni, oštar bol u grudima brine mnoge žene, ali uzroci nisu uvek ozbiljni. Naučite kada je vreme za pregled.

Mnoge žene s vremena na vreme osete sevajući bol u grudima. Ovaj osećaj najčešće zabrine, jer mnoge povezuju sevajući bol u grudima sa srčanim problemima. Međutim, ovakav bol može imati različite uzroke i ne znači uvek ozbiljno stanje. Zbog toga je važno znati kada ovakvi simptomi zahtevaju posetu lekaru.

Najčešće se sevajući bol u grudima javlja iznenada i traje samo nekoliko sekundi. Ponekad se pojavljuje u kraćim naletima, lokalizovan je na određenoj tački ili se širi prema rebrima ili ramenu. Osim toga, mnoge žene primećuju da bol postaje jači pri dubokom udahu, kašlju ili promeni položaja tela. To može ukazivati na probleme sa mišićima ili hrskavicom, a ne sa srcem. Zato je korisno obratiti pažnju na sve okolnosti kada se bol javlja.

Kako prepoznati sevajući bol u grudima i njegove uzroke

Sevajući bol u grudima je najčešće oštar i nagao. Za razliku od osećaja pritiska ili stezanja, ovaj bol ume da se pojavi i nestane vrlo brzo. Pre svega, uzroci mogu biti istegnuće mišića ili zapaljenje hrskavice koja spaja rebra i grudnu kost. Ovo stanje, poznato kao kostohondritis, često izaziva lokalizovani bol koji se pojačava pri pokretu ili disanju. Takođe, nervi mogu biti izvor bola. Ako je nerv pritisnut ili nadražen, bol se može širiti duž rebra i biti praćen peckanjem. Kod bolesti kao što je herpes zoster (virusna infekcija), žena može osetiti sevajući bol pre pojave osipa na koži.

S druge strane, bol koji se javlja pri disanju ili kašljanju može biti povezan sa problemima sa plućima. Na primer, zapaljenje plućne maramice ili infekcija pluća izazivaju bol pri svakom udahu. Ipak, iznenadan i jak bol praćen otežanim disanjem može ukazivati na ozbiljna stanja kao što su plućna embolija (začepljenje krvnog suda u plućima) ili kolaps pluća. Zbog toga je važno pratiti druge simptome.

Kada je sevajući bol u grudima znak za hitnu reakciju

Iako sevajući bol u grudima često nije opasan, postoje situacije kada je neophodno odmah reagovati. Ako osetite bol koji traje duže od nekoliko minuta, pogoršava se pri naporu ili je praćen simptomima kao što su hladan znoj, mučnina, vrtoglavica ili bol koji se širi na ruku ili leđa, odmah potražite pomoć. Takođe, ako se bol javlja tokom odmora ili fizičke aktivnosti i ne prolazi, poseta lekaru je obavezna.

Na kraju, dr Snežana Ilić, kardiolog, naglašava: „Ako se bol u grudima pojavi iznenada, traje duže od nekoliko minuta ili se pogoršava pri naporu, odmah se obratite lekaru. Prateći simptomi kao što su znojenje, vrtoglavica ili osećaj nedostatka vazduha su dodatni znak da je potrebna hitna pomoć.“

Praktični saveti za žene i važnost prevencije

Na osnovu iskustva mnogih žena, jasno je da sevajući bol u grudima može izazvati zabrinutost. Međutim, redovno vežbanje i smanjenje stresa mogu pomoći u prevenciji mišićnih i nervnih bolova. Pored toga, korisno je zapisivati okolnosti i trajanje simptoma, što može olakšati dijagnozu kod lekara. Nikada ne uzimajte lekove bez konsultacije sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

Lepa&Zdrava

Stvari koje ljudi počnu da cene tek kada ih izgube: 10 običnih trenutaka koje danas uzimamo zdravo za gotovo

Objavljeno pre

57 минута

,

август 23, 2026

Objavio:

Group of friends enjoying a sunny day in the park with vibrant autumn leaves.

Najvrednije stvari u životu često nisu one koje kupujemo. To su obični trenuci koje primetimo tek kada više nisu deo svakodnevice.

Čovek je neobično biće.

Dok nešto ima, često o tome ni ne razmišlja.

Tek kada se promeni, shvati koliko mu je značilo.

Zdravlje.

Vreme.

Ljudi.

Mir.

Obična svakodnevica.

Evo deset stvari koje mnogi počnu da cene tek kada ih izgube.

1. Zdravlje

Dok smo zdravi, telo gotovo da ne primećujemo.

Hodamo.

Trčimo.

Penjemo se stepenicama.

Spavamo.

Jedemo.

Sve funkcioniše bez razmišljanja.

Tek kada se pojavi problem, običan dan postane nešto za čim čeznemo.

2. Roditeljski glas

Dok roditelji zovu, nekada se pitamo zašto opet zovu.

Kasnije shvatimo da bismo dali mnogo toga da još jednom čujemo njihovo:

„Jesi li stigao?“

Neke stvari postanu dragocene tek kada više ne mogu da se ponove.

3. Slobodno vreme

Mladima se često čini da imaju previše vremena.

Kasnije počnu da ga kupuju.

Odvajaju vikend.

Uzimaju odmor.

Planiraju sat vremena bez obaveza.

Tek tada shvate koliko je slobodno vreme zapravo luksuz.

4. Mirno jutro

Kafa bez žurbe.

Tišina.

Sunce kroz prozor.

Nema sastanaka.

Nema rokova.

Nema telefona koji zvoni.

To deluje potpuno obično.

Sve dok ne postane retko.

5. Ljudi koji su uvek bili tu

Porodica.

Stari prijatelji.

Komšije.

Ljudi koje viđamo godinama.

Naviknemo se na njihovo prisustvo toliko da počnemo da ga doživljavamo kao nešto što će trajati zauvek.

Ali neće.

Zato neke razgovore ne treba stalno odlagati.

6. Detinjstvo

Dok traje, želimo da odrastemo.

Kasnije bismo dali sve da imamo još jedan dan bez velikih problema.

Ne nedostaju nam igračke.

Nedostaje nam osećaj da je najveći problem na svetu to što moramo kući pre mraka.

7. Dom

Nije važno koliko je velika kuća.

Dom je često mesto gde čovek zna gde šta stoji, ko će otvoriti vrata i kakav mir ga čeka kada se vrati.

Kada ga izgubimo, shvatimo da dom nije samo prostor.

To su ljudi i uspomene.

8. Običan razgovor

Danas imamo stotine načina da komuniciramo.

Ali jedan iskren razgovor licem u lice i dalje nema zamenu.

Bez obaveštenja.

Bez skrolovanja.

Bez gledanja u ekran.

Samo dve osobe koje razgovaraju.

9. Mogućnost da kažemo „sutra“

Sutra često zvuči kao da će trajati zauvek.

Sutra ćemo se videti.

Sutra ćemo pozvati.

Sutra ćemo otputovati.

Sutra ćemo početi.

Ali niko nema garanciju da će svako „sutra“ zaista doći.

Zato neke stvari treba uraditi danas.

10. Običan dan

Možda je upravo običan dan najveći luksuz.

Nema velikih problema.

Svi su dobro.

Imate gde da se vratite.

Imate sa kim da razgovarate.

Možete da izađete napolje.

Možete da legnete i zaspite bez straha od sutrašnjeg dana.

To zvuči dosadno.

Ali čovek tek kasnije shvati koliko je vredno.

Ne čekajte da nešto nestane da biste ga primetili

Život često ne upozorava kada se nešto završava.

Poslednji razgovor možda izgleda kao običan razgovor.

Poslednje leto sa porodicom možda izgleda kao bilo koje drugo.

Poslednja šetnja sa prijateljem možda nema nikakav poseban znak.

Zato možda nije najvažnije imati više.

Možda je važnije primetiti ono što već imamo.

Jer neke od najvrednijih stvari u životu nisu skupe, nisu spektakularne i ne mogu da se kupe. Samo ih prepoznamo — ili ih shvatimo tek kada bude kasno.

Pročitaj još

Porodica

Zašto nam godine prolaze sve brže? Psihološki trik zbog kojeg detinjstvo traje večno, a odrasli život nestane u trenu

Objavljeno pre

58 минута

,

август 23, 2026

Objavio:

Joyful children smiling and playing on a sunny day outdoors.

Kao deca čekali smo raspust kao večnost. Danas se okrenemo i shvatimo da je prošla cela godina. Zašto se naš osećaj vremena toliko menja?

Gotovo svaka generacija odraslih ljudi u jednom trenutku izgovori istu rečenicu:

„Kako je moguće da je godina tako brzo prošla?“

Kada smo bili deca, leto je trajalo beskonačno.

Čekanje rođendana izgledalo je kao večnost.

Jedna školska godina bila je ogroman period.

A onda odrastemo.

Meseci prolaze.

Godišnji odmor prođe za nekoliko dana.

Decembar stigne pre nego što smo se navikli na prethodni januar.

I počinjemo da se pitamo gde je nestalo vreme.

Sat ne ide brže

Naravno, vreme fizički ne prolazi brže.

Sat iz detinjstva i sat danas rade na isti način.

Promenio se naš doživljaj vremena.

Jedan od razloga jeste količina novih iskustava.

Kada smo mali, gotovo sve je novo.

Prvi odlazak u školu.

Prvo putovanje.

Prvi prijatelji.

Prvi raspust.

Prvi koncert.

Prva vožnja automobilom.

Mozak takve događaje pamti mnogo detaljnije.

Odrasli život često postaje rutina

Ustanemo.

Posao.

Prevoz.

Kupovina.

Kuća.

Obaveze.

Spavanje.

I sutra isto.

Kada su dani veoma slični, mozak nema mnogo novih događaja koje bi detaljno zabeležio.

Zbog toga se period unazad može činiti kraćim.

Nije da je vreme zaista nestalo.

Imamo manje upečatljivih uspomena koje ga „dele“ na posebne trenutke.

Zato putovanja često deluju duže kada ih se sećamo

Tokom putovanja vidimo nova mesta, ljude, hranu, ulice i situacije.

Svaki dan donosi nešto drugačije.

Kada se vratimo kući, nedelja putovanja može izgledati veoma bogato.

Nasuprot tome, nekoliko nedelja provedenih u istoj rutini može u sećanju izgledati kao jedan jedini period.

Zbog toga nova iskustva mogu promeniti naš doživljaj vremena.

Možda je zato važno namerno menjati rutinu

Ne morate otputovati na drugi kraj sveta.

Dovoljno je promeniti nešto.

Prošetati drugim putem.

Naučiti novu veštinu.

Posetiti mesto u kojem nikada niste bili.

Upoznati nove ljude.

Pročitati knjigu iz oblasti koja vam je potpuno strana.

Napraviti nešto prvi put.

Nova iskustva daju danima više „tačaka“ koje mozak može da zapamti.

Deca ne žive u budućnosti kao odrasli

Deca uglavnom mnogo više žive u trenutku.

Ako se igraju, igraju se.

Ako čekaju sladoled, čekaju sladoled.

Ako su na moru, more je ceo njihov svet.

Odrasli često istovremeno razmišljaju o poslu, računima, sutrašnjem danu i onome što nisu završili juče.

Možda zato dan prođe, a da ga nismo zaista doživeli.

Vreme možda ne možemo usporiti, ali možemo učiniti da ga bolje pamtimo

Ne postoji način da godina traje duže.

Ali postoji način da ne izgleda kao da je nestala.

Više novih iskustava.

Više trenutaka bez telefona.

Više razgovora.

Više putovanja.

Više stvari koje nikada ranije nismo radili.

Jer kada jednog dana pogledamo unazad, neće biti važno koliko smo puta pogledali na sat.

Biće važno koliko smo trenutaka zaista zapamtili.

Možda zato život ne prolazi brže. Možda samo previše dana liči jedan na drugi.

Pročitaj još

U Trendu