Pravovremena reakcija i zaštitne mere ključ su za zdrav boravak u prirodi tokom toplih meseci

Proleće i leto donose više vremena provedenog napolju, ali žene, naročito majke sa decom, tada se suočavaju sa povećanim rizikom od ujeda krpelja. Ovi paraziti najčešće borave u šumama, visokoj travi i gustoj vegetaciji, a najaktivniji su od proleća do jeseni. Njihov ujed uglavnom ne izaziva bol, ali može dovesti do ozbiljnih bolesti poput lajmske bolesti. Dr Svetlana Mićić iz Doma zdravlja “Savski venac” preporučuje da se po povratku iz prirode odmah napravi samopregled i tuširanje. Odeću je potrebno otresti i oprati, a posebnu pažnju obratiti na decu. Krpelji obično biraju mesta gde je koža mekana i topla – poput prevoja, pazuha, prepona, vrata i kosmatih delova tela. “Decu treba detaljno pregledati, posebno u predelu kose, iza ušiju, ispod pazuha i u preponama. Preventivno je najbolje nositi odeću dugih rukava i nogavica, čarape, patike i kačket ili šešir”, savetuje dr Mićić. Ako uočite krpelja na koži, izuzetno je bitno da ga ne skidate sami i da ne primenjujete sredstva poput ulja, alkohola ili acetona. Dr Mićić naglašava: “Ne treba da krpelja skidamo sami niti da ga mažemo različitim supstancama kao što su ulje, alkohol, aceton.” Najsigurnije je što pre, idealno u prvih 24 do 36 sati, otići u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će stručno lice bezbedno ukloniti krpelja. Nakon uklanjanja, krpelj se po potrebi može odneti na analizu – preporuka je da se stavi u bočicu sa fiziološkim rastvorom i odvede u laboratoriju u roku od 24 do 48 sati. Inkubacija lajmske bolesti traje od 3 do 30 dana. Ukoliko se na mestu uboda pojavi crvenilo koje se širi i prelazi prečnik od 5 centimetara, obavezno se javite lekaru. Dr Mićić dodatno upozorava: “Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku, ni preventivno, već samo nakon pregleda lekara.” Za žene i majke, najvažniji su prevencija, brz pregled i pravilna zaštita. Redovna kontrola, odgovarajuća odeća i pažljivo praćenje promena na koži najbolja su zaštita tokom boravka napolju. Za bilo kakvu sumnju ili promenu, obavezno se obratite lekaru.

Novo nemačko istraživanje potvrđuje da rana jutarnja ishrana i večernji post mogu pomoći ženama srednjih godina u mršavljenju

Najnovije naučno istraživanje iz Nemačke, sprovedeno na više od 7.000 odraslih osoba uzrasta od 40 do 65 godina, pokazalo je da vreme kada jedemo ima velik uticaj na telesnu težinu, posebno kod žena. Tokom pet godina, istraživači su pratili dnevne navike učesnika i otkrili da oni koji doručkuju ranije i prave dužu pauzu bez hrane tokom noći češće imaju niži indeks telesne mase (BMI).

Žene sa najnižim BMI vrednostima obično su doručkovale oko 7:30 ujutru, dok su poslednji obrok uzimale ranije uveče. Ovaj pristup ne zahteva stroge dijete, već samo prilagođavanje vremena obroka, što ga čini lakšim za uklapanje u svakodnevni život.

Dr Kamil Lasal, koautorka studije i profesorka na Institutu za globalno zdravlje u Barseloni, kaže: “Produženi noćni post i raniji doručak mogu biti povezani sa zdravijom telesnom težinom bez potrebe za rigoroznim zabranama ili strogim planovima ishrane.” Nutricionistkinja Lisa Moskovic naglašava: “Važno je slušati svoje telo, ali male promene u vremenu obroka mogu napraviti veliku razliku na duže staze.”

Ova strategija posebno je značajna za žene srednjih godina, koje se često susreću sa izazovima regulacije težine zbog hormonskih promena. Dr Mir Ali, specijalista za hirurško lečenje gojaznosti, savetuje da večera bude najkasnije do 19 sati, a doručak što bliže buđenju, kako bi se post produžio tokom noći.

Za žene koje žele da primene ovu metodu, predlog je da postepeno pomeraju vreme večere ranije i izbegavaju kasne užine. Doručak planirajte odmah nakon buđenja kako biste maksimalno produžili vreme bez hrane tokom noći.

Važno je naglasiti da vreme obroka nije jedini faktor koji utiče na telesnu težinu – za najbolje rezultate preporučuje se da ovu naviku kombinujete sa uravnoteženom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Njena priča o preventivnim operacijama i zdravim navikama podstiče žene na brigu o sebi

Prevremena menopauza predstavlja veliki izazov za žene srednjih godina, posebno one sa porodičnom istorijom raka dojke i jajnika. Monika Molenar, danas 52-godišnjakinja iz SAD, odlučila je da preuzme odgovornost za svoje zdravlje i donese teške odluke kako bi smanjila rizik od bolesti. Zbog visokog rizika od raka, Monika je još u četrdesetoj godini pristala na uklanjanje jajnika, što je izazvalo prevremenu menopauzu. Tokom prvih meseci borila se sa nesanicom, povećanjem telesne mase i brojnim simptomima koji su joj otežavali svakodnevicu. Kako sama kaže: “Posle operacije nisam spavala skoro ni jednu noć kako treba, a dobila sam i 9 kilograma za kratko vreme.”

Monika je olakšanje pronašla u hormonskoj terapiji, koja joj je pomogla da ponovo stekne energiju i uspostavi normalan ritam života. “Hormonska terapija mi je promenila život. Ponovo sam spavala i vratila se sebi”, iskreno ističe. Deset godina kasnije, odlučila se i na preventivnu mastektomiju, uklanjanje dojki, kako bi dodatno smanjila zdravstveni rizik.

Pripremajući se za tu operaciju, Monika je uvela redovno vežbanje sa ličnim trenerom. Trening snage i briga o telu postali su deo njene svakodnevice, što joj je pomoglo da se oseća snažnije nego ikada: “Shvatila sam da ne mogu da se vratim na staro i da mi je snažno telo najbolji saveznik u oporavku i prevenciji.” Danas je u boljoj formi nego u mladosti, a najveća promena dogodila se u njenom odnosu prema sopstvenom zdravlju – postala je dosledna i istrajna, a preventivni pregledi su joj prioritet.

Stručnjaci savetuju svim ženama koje prolaze kroz menopauzu ili to očekuju da razgovaraju sa lekarom o simptomima i mogućnostima hormonske terapije, ali i da održavaju fizičku aktivnost, paze na ishranu i redovno obavljaju kontrole. Dr Marija Petrović, ginekolog, napominje: “Menopauza nije bolest, već prirodan proces. Pravilna nega i blagovremena terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života.”

Svaka žena menopauzu doživljava na svoj način, ali prvi korak je informisanje i razgovor sa stručnjacima. Plan nege i prevencije treba prilagoditi ličnim potrebama i porodičnoj istoriji bolesti, a za svaku dijagnozu ili savet treba se obratiti lekaru.