Kompanije u Srbiji potpisale zajedničku deklaraciju na inicijativu UNICEF-a, 49 hiljada ljudi pratilo vebinar o digitalnoj pismenosti

Na inicijativu UNICEF-a u Srbiji, kompanije Yettel, Telekom Srbija i A1 Srbija potpisale su 29. aprila 2026. godine Zajedničku deklaraciju za unapređenje prava dece u digitalnom okruženju, obavezavši se na dodatno poboljšanje praksi u oblasti bezbednosti dece na internetu. Deklaracija obuhvata zaštitu privatnosti i podataka, digitalno uključivanje, odgovorno oglašavanje i praćenje uticaja poslovanja na dečja prava.

Kao deo ove inicijative, UNICEF je predstavio alat D-CRIA, koji pomaže kompanijama da procene uticaj svojih digitalnih proizvoda i usluga na prava deteta. Digitalne tehnologije nude deci nove mogućnosti za učenje i razvoj, ali donose i rizike koji zahtevaju odgovoran pristup svih aktera, posebno mobilnih operatera koji utiču na način na koji deca koriste digitalni prostor.

„Digitalne tehnologije donose velike mogućnosti za decu, ali i rizike koje moramo odgovorno prepoznati i njima upravljati. Država postavlja okvir, dok škole i roditelji pomažu deci da razviju veštine za bezbedno korišćenje tehnologije. Mobilni operateri, kao akteri koji oblikuju digitalno okruženje, imaju važnu ulogu u ovom procesu. Potpisivanjem ove Deklaracije pravi se važan korak ka usklađivanju praksi sa pravima deteta. Kompanije Yettel, Telekom Srbija i A1 Srbija kroz ovu inicijativu doprinose stvaranju bezbednijeg digitalnog okruženja za svu decu“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Yettel, kao dugogodišnji partner UNICEF-a, naglašava edukaciju dece, roditelja i nastavnika u fokusu svojih aktivnosti, baveći se ovom temom već 14 godina. Samo u prethodne dve godine, kroz različite programe, obuku za razvoj digitalnih veština i digitalne pismenosti prošlo je 5.700 dece, preko 120 nastavnika i oko 950 roditelja, dok je vebinar „Kompas za roditelje“ pogledalo 49 hiljada ljudi.

Telekom Srbija kroz društveno odgovorno poslovanje posvećuje posebnu pažnju bezbednosti dece na internetu, razvijajući alate za zaštitu podataka i digitalnu pismenost. Projekat „Dečji svet je veći od ekrana“ promoviše kontrolisanu upotrebu ekrana kod dece u ranom razvoju, sa ciljem da tehnologija bude podrška deci u odrastanju.

Kompanija A1 Srbija kroz platformu #BoljiOnline kontinuirano radi na razvoju digitalne pismenosti i zdravih digitalnih navika kod korisnika, sa posebnim akcentom na decu i mlade. Potpisivanje deklaracije deo je šire saradnje UNICEF-a sa privatnim sektorom u cilju stvaranja sigurnijeg digitalnog okruženja.

Emirati planiraju postepeno povećanje proizvodnje nafte nakon napuštanja OPEK-a usled posledica sukoba SAD, Izraela i Irana

Ujedinjeni Arapski Emirati najavili su da će 1. maja napustiti Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK) kako bi prilagodili svoju energetsku politiku novim globalnim uslovima, potvrđeno je iz Ministarstva energetike te zemlje. Odluka o izlasku iz OPEK-a dolazi u trenutku kada Emirati planiraju postepeno povećanje proizvodnje nafte, navodeći kao razlog potrebu da odgovore na promenljivu potražnju posle posledica rata između SAD, Izraela i Irana.

U saopštenju Ministarstva energetike Emirata ističe se: „Zahvaljujemo se OPEK-u i zemljama članicama na decenijama konstruktivne saradnje. Ostajemo posvećeni energetskoj bezbednosti, obezbeđivanju pouzdanog, odgovornog snabdevanja sa nižom emisijom ugljenika, uz podršku stabilnim globalnim tržištima.“

Izlaskom iz OPEK-a, Emirati više neće biti deo proširene grupe za saradnju OPEK plus, u kojoj su učestvovale i zemlje koje nisu članice organizacije, kao što su Azerbejdžan, Meksiko, Oman, Rusija i Kazahstan. Prema navodima agencije Asošiejted pres, spekulacije o izlasku Emirata iz OPEK-a traju već neko vreme, jer je zemlja bila nezadovoljna ograničenjem proizvodnje, dok su odnosi sa Saudijskom Arabijom postajali sve hladniji.

Abu Dabi sve više insistira na vođenju sopstvene spoljne politike na Bliskom istoku, što se ranije često razlikovalo od stavova Rijada. Saudijska Arabija i Emirati počeli su i direktno da se takmiče u privlačenju stranih investicija, što je dodatno uticalo na njihov odnos u okviru OPEK-a.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) osnovana je 1960. godine u Bagdadu, a do sada su članice bile Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela. OPEK-ova misija je da koordiniše i ujednačava naftnu politiku zemalja članica, čuva njihove interese i stabilizuje cene nafte na međunarodnom tržištu, sprečavajući štetne i nepotrebne fluktuacije.

Od 5. maja 2026. transferi u evrima brži, maksimalna naknada 4.000 dinara, dok je u EU često besplatno

Srpski bankarski sektor započinje operativnu primenu SEPA platne šeme od 5. maja 2026, čime će devizna plaćanja u evrima biti značajno pojednostavljena i ubrzana, potvrđeno je iz Narodne banke Srbije. SEPA (Jedinstveno područje plaćanja u evrima) obuhvata 41 zemlju, među kojima su svih 27 članica Evropske unije, Island, Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska, Velika Britanija, Andora, Monako, San Marino, Vatikan, kao i Albanija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija.

Sistemska primena SEPA standarda omogućiće građanima i privredi Srbije da plaćanja u evrima realizuju u svega nekoliko sekundi, koristeći jedinstvene formate naloga i uz potpunu transparentnost troškova. Prema tarifniku jedne domaće banke, bezgotovinski prenos novca u evrima sa deviznog tekućeg računa na inostrani račun u SEPA sistemu iznosiće 0,4 odsto od iznosa, sa minimalnom naknadom od 600 dinara i maksimalnom od 4.000 dinara. To je niže u odnosu na postojeći SWIFT sistem, gde je provizija 0,7 odsto uz minimum od 2.700 dinara i maksimum od 30.000 dinara. Prijem novca iz inostranstva u SEPA sistemu biće naplaćivan 0,4 odsto, sa minimumom od 240 i maksimumom od 6.000 dinara, dok je u SWIFT-u ta naknada bila 0,5 odsto, uz minimum od 300 i maksimum od 10.000 dinara.

Iako su SEPA tarife u Srbiji povoljnije od prethodnih, kada se uporede sa Evropskom unijom, razlika je i dalje značajna. U EU banke ne smeju da naplaćuju više za prekogranične transfere u evrima nego za domaće transfere iste vrste, pa su standardni SEPA transferi često besplatni ili koštaju do dva evra. U Luksemburgu, na primer, poslovni SEPA transfer može iznositi svega 0,75 evra. Tako transfer od 1.000 evra u Srbiji može biti pet puta skuplji nego u EU, dok kod 10.000 evra razlika dostiže više od 30 evra.

Primer iz Crne Gore, koja je SEPA sistem počela da koristi od oktobra 2025, pokazuje model približniji evropskom: prvi dnevni transfer do 200 evra je besplatan, elektronski transferi do 20.000 evra imaju maksimalnu naknadu od 1,99 evra, a iznad tog iznosa maksimalna naknada iznosi 25 evra. Centralna banka Crne Gore navodi da je prosečna cena SEPA transakcije pala na oko 6,2 evra, dok je ranije prosečna cena SWIFT transfera iznosila 73,4 evra. Kod uplata do 200 evra prosečna SEPA naknada je svega nekoliko centi, dok je SWIFT trošak bio preko 18 evra.

Za privredu u Srbiji, posebno mala i srednja preduzeća, izvoznike, uvoznike, IT sektor i frilensere, niži troškovi transfera putem SEPA sistema znače veću profitabilnost i lakše poslovanje sa evropskim partnerima. Građanima to donosi jeftinije doznake iz inostranstva i manje neizvesnosti oko skrivenih troškova. Plaćanja u okviru SEPA CT platne šeme biće omogućena od 5. maja 2026, kada će Srbija i formalno dobiti pristup evropskom platnom prostoru, ali ostaje da se vidi kada će domaće banke izjednačiti tarife sa evropskim standardom.