Verske institucije nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja, a njihova imovina ne može biti predmet zaloge ili prinudne naplate

Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji nalaze se u pravnoj i finansijskoj zoni između neprofitnih organizacija i privrednih društava, što ih čini nepodobnim klijentima za bankarske kredite, pokazuje analiza aktuelnog zakonodavstva i prakse. Ove institucije uživaju posebne zakonske olakšice i izuzetke – formalno su pravna lica, ali nisu u obavezi da podnose godišnje finansijske izveštaje, pa su njihovi realni novčani tokovi nedostupni javnosti.

Zaposleni u crkvama i verskim organizacijama, uključujući sveštenike, nisu formalno angažovani prema Zakonu o radu, već im prihodi zavise od parohijskog prometa i priloga vernika. Država pokriva njihove doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje iz budžeta, što dodatno otežava dokazivanje stabilnih primanja potrebnih za kreditnu sposobnost. Banke, zbog ovakve situacije, ne mogu da stupe u klasične kreditne odnose sa ovakvim klijentima.

Imovina crkava je, prema Zakonu o crkvama i verskim organizacijama, zaštićena – sakralna i kulturna dobra ne mogu se koristiti kao zalog niti biti predmet prinudnog izvršenja, stečaja ili poravnanja. Banke, zbog ovih ograničenja, ne mogu da naplate potraživanja putem zaplene ili prodaje imovine u slučaju neizmirivanja obaveza. Zakon takođe predviđa da verske zajednice sredstva za delatnost obezbeđuju iz prihoda sopstvene imovine, zadužbina, legata, nasleđivanja, poklona ili priloga, i drugih neprofitnih aktivnosti, dok se kreditiranje ne pominje kao legitimna opcija.

Jedini deo zakona koji navodi mogućnost korišćenja sredstava izvan neposrednih prihoda odnosi se na graditeljsku delatnost – izgradnju hramova, parohijskih domova i drugih objekata. Međutim, praksa pokazuje da i u ovim slučajevima verske organizacije koriste model suinvestiranja sa privatnim građevinskim firmama, gde crkva ustupa zemljište za udeo u izgrađenim kvadratima, umesto bankarskih kredita. Tako je, na primer, Srpska pravoslavna crkva u Beogradu realizovala izgradnju stambenih i poslovnih objekata na Novom Beogradu kroz ovakav model, a slični projekti sprovedeni su i na Dorćolu i Senjaku.

Bankarski sektor, imajući u vidu zakonske prepreke i specifičan status verskih organizacija, ne vidi ove institucije i njihove službenike kao potencijalne klijente za kreditne ili druge konvencionalne finansijske proizvode. Ovakva praksa podržana je propisima koji ograničavaju mogućnost zalaganja imovine i obavezu finansijskog izveštavanja, kao i specifičnim radnim statusom zaposlenih u verskim institucijama.

Kompanija sa prihodom od 4,4 milijarde evra i knjigom narudžbina od 33,1 milijardu evra menja vlasničku strukturu

Proizvođač tenkova KNDS NV pokreće inicijalnu javnu ponudu (IPO) u Frankfurtu i Parizu, nudeći investitorima mogućnost ulaganja u 20 odsto akcija kompanije, navodi se u saopštenju. Vlasnička struktura kompanije menja se tako što francuska država i Wegmann & Co. GmbH, holding kompanija nemačke osnivačke porodice, zajedno izlaze na tržište sa ovim procentom udela. Transakcija bi ovaj IPO svrstala među najveće evropske ponude poslednjih godina, prema ekonomskim analizama.

Prema planu, Wegmann & Co, koji sada drži polovinu KNDS-a, prodaće 40 odsto udela nemačkoj vladi pre izlaska na berzu, dok će Francuska smanjiti svoj udeo sa 50 na 40 odsto. Nakon IPO-a, kompanija će imati sedište u Holandiji i 20 odsto slobodno dostupnih akcija na dve evropske berze. Vlasnički model predviđa jednake udele Nemačke i Francuske, potvrđeno je u zvaničnom dogovoru dva partnera.

Nedelje pred objavu obeležili su zahtevni pregovori između nemačkih akcionara i porodice Wegmann, dodatno otežani padom vrednosti evropskih odbrambenih akcija i rekordnim IPO-om SpaceX-a. Istovremeno, češka kompanija CSG NV pokušala je da preuzme udeo. Najnovije procene vrednosti KNDS-a dosežu 25 milijardi evra, dok je ranije dogovor između nemačke države i porodičnih akcionara vrednovao kompaniju između 15 i 18 milijardi evra, u zavisnosti od kretanja cene akcija nakon nekoliko nedelja trgovanja.

KNDS NV posluje kroz pet divizija: sisteme, municiju, opremu, obuku i održavanje. Među ključnim proizvodima su borbeni tenkovi, oklopni transporteri, prenosivi mostovi i robotska vozila, kao i velika količina municije. Kompanija sa sedištem u Amsterdamu ostvarila je prihod od 4,4 milijarde evra u 2025. godini, što je rast od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Planiran je rast prihoda od 30 odsto u 2026. godini i EBIT marža oko 12 odsto, dok je srednjoročni cilj marže 14 do 15 odsto.

Knjiga narudžbina porasla je na 33,1 milijardu evra krajem prošle godine, sa 23,5 milijardi evra prethodne godine. KNDS saradjuje sa oko 40 oružanih snaga širom sveta, uključujući ukrajinsku vojsku. Kompanija zapošljava oko 11.000 radnika, a očekuje se dalji rast zaposlenih tokom godine zbog povećanja proizvodnje i ulaganja u istraživanje i razvoj.

Organizatori ponude su Bank of America Corp., Deutsche Bank AG, Goldman Sachs Group Inc. i Societe Generale SA.

Ukupni prihodi Končar D&ST porasli na 142,6 miliona evra u prvom kvartalu 2026, ugovoreni novi poslovi vredni 294,6 miliona evra

Kompanija Končar – Distributivni i merni transformatori (D&ST) isporučila je dva od ukupno četiri energetska transformatora nazivne snage 125 MVA za Klimatski park Steinhöfel, najveći evropski agrosolarni projekat u nemačkoj pokrajini Brandenburg. Preostala dva transformatora, ugovorena sredinom 2024. godine, biće isporučena u naredne dve godine, čime će se zaokružiti ključna faza investicije.

Klimatski park Steinhöfel pokriva površinu od oko 500 hektara i predstavlja inovativni model koji integriše obnovljivu proizvodnju električne energije iz fotonaponskih panela sa intenzivnom poljoprivredom. Projekat obuhvata osam okruga i omogućiće priključenje na mrežu sa ukupnim instaliranim kapacitetom do 753 MVA (MWp), što je trenutno najveći agronaponski kapacitet u Evropi.

Transformatori Končara biće integrisani u transformatorsku stanicu koju razvija vodeći nemački investitor u agronaponske sisteme, a proizvedena energija biće distribuirana putem 110-kilovoltnih kablovskih sistema u visokonaponsku mrežu regionalnog operatora E.DIS. Ova tehnologija omogućava pouzdano i efikasno napajanje obnovljivom energijom, dok napredni dizajn solarnih modula omogućava dvostruko korišćenje zemljišta za poljoprivredu i proizvodnju struje.

„Ulaganja u projekte dekarbonizacije, obnovljive izvore energije i električnu mobilnost, posebno na tržištima Evropske unije, rezultirala su stabilnom potražnjom za elektroenergetskom opremom, uključujući transformatore. Grupa Končar – D&ST je zahvaljujući svojoj snažnoj tržišnoj poziciji i tehnološkoj izvrsnosti uspešno kapitalizovala nove prodajne prilike, što je doprinelo uspešnim rezultatima u prvom kvartalu 2026. godine“, navodi se u zvaničnom izveštaju kompanije.

Konsolidovani poslovni prihodi Končar D&ST u prvom kvartalu 2026. iznosili su 142,6 miliona evra, što je rast od 9,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Konsolidovana dobit pre oporezivanja dostigla je 48 miliona evra, dok je neto dobit iznosila 39,3 miliona evra, oba pokazatelja veća za oko 4,5% u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine. EBITDA je iznosila 49,9 miliona evra, a konsolidovana normalizovana EBITDA marža bila je 35,1%, nešto niža nego u istom razdoblju prethodne godine.

Značajna je i vrednost novih ugovorenih poslova, koja je u prvom kvartalu 2026. dostigla 294,6 miliona evra, što predstavlja rast od gotovo 25% u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj trend potvrđuje rastuću potražnju za kvalitetnom elektroenergetskom opremom na evropskom tržištu obnovljivih izvora energije.

Projekat Klimatskog parka Steinhöfel, osim što doprinosi smanjenju emisije CO2 i unapređenju bioraznolikosti, omogućava lokalnim poljoprivrednicima nastavak proizvodnje stočne hrane i korišćenje zemljišta za pašnjake, što je posebno značajno za regije sa teškim uslovima gajenja useva.