Gastroenterolog otkriva kako lubenica, jabuka, kivi, citrusi i bobičasto voće doprinose zdravlju creva i smanjenju rizika od bolesti

Rak debelog creva postaje sve rasprostranjeniji među mlađom populacijom, naročito kod žena koje imaju manje od 50 godina, što izaziva posebnu pažnju stručnjaka širom sveta. Ova bolest, nekada karakteristična za starije, sada je među vodećim uzrocima smrtnosti od malignih bolesti u mlađim grupama, ističe gastroenterolog dr Lejbelis Padilja. Stručnjaci smatraju da su životne navike, ishrana i zdravlje crevnog mikrobioma presudni faktori za razvoj ove bolesti.

Naučna istraživanja pokazuju da određene vrste voća imaju zaštitno dejstvo na creva i mogu doprineti smanjenju rizika od raka debelog creva. Ističe se pet vrsta voća koje su lako dostupne i praktične za svakodnevno konzumiranje.

Lubenica sadrži likopen, snažan antioksidans, u obliku koji organizam lako upija. Redovna konzumacija lubenice vezuje se za 26% niži rizik od kolorektalnog raka. Takođe, lubenica obezbeđuje vitamin C i visok procenat vode, čime pomaže hidrataciji i pravilnom radu creva.

Jabuke su bogate vlaknima i flavonoidima koji imaju antioksidativno i protivupalno dejstvo. Prema studijama, unošenje jabuka može smanjiti rizik od raka debelog creva za oko 25%. Njihova rastvorljiva vlakna hrane korisne bakterije u crevima, što doprinosi zdravom mikrobiomu.

Kivi je izvor vitamina C, vlakana i enzima aktinidina, koji olakšava varenje i pomaže uravnoteženju crevne flore. Istraživanja navode da dva kivija dnevno mogu ublažiti zatvor, a redovno unošenje ovog voća povezano je sa 13% manjim rizikom od raka debelog creva.

Citrusi kao što su narandža, limun i grejp sadrže obilje vitamina C i flavonoida sa snažnim antioksidativnim dejstvom. Njihova upotreba može sniziti rizik od raka debelog creva za oko 9%, a pomažu i očuvanju zdravlja crevne sluzokože.

Bobičasto voće, uključujući borovnice, maline i jagode, bogato je vlaknima i polifenolima koji smanjuju upalne procese i štite ćelije od oštećenja. Iako nisu uvek izdvojene u analizama, bobice su izuzetno korisne za zdravlje creva.

Dr Padilja naglašava: „Važno je ne fokusirati se samo na jednu vrstu hrane. Raznolikost u ishrani je presudna, posebno kada govorimo o zdravlju crevnog mikrobioma.”

Za žene svih generacija, a naročito one mlađe od 50 godina, preporučuje se raznovrsna i izbalansirana ishrana sa što više svežeg voća i povrća, svakodnevna fizička aktivnost i redovni preventivni pregledi. Na taj način se smanjuje rizik od bolesti i čuva zdravlje creva.

Za svaku dilemu ili preciznu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Novo nemačko istraživanje potvrđuje da rana jutarnja ishrana i večernji post mogu pomoći ženama srednjih godina u mršavljenju

Najnovije naučno istraživanje iz Nemačke, sprovedeno na više od 7.000 odraslih osoba uzrasta od 40 do 65 godina, pokazalo je da vreme kada jedemo ima velik uticaj na telesnu težinu, posebno kod žena. Tokom pet godina, istraživači su pratili dnevne navike učesnika i otkrili da oni koji doručkuju ranije i prave dužu pauzu bez hrane tokom noći češće imaju niži indeks telesne mase (BMI).

Žene sa najnižim BMI vrednostima obično su doručkovale oko 7:30 ujutru, dok su poslednji obrok uzimale ranije uveče. Ovaj pristup ne zahteva stroge dijete, već samo prilagođavanje vremena obroka, što ga čini lakšim za uklapanje u svakodnevni život.

Dr Kamil Lasal, koautorka studije i profesorka na Institutu za globalno zdravlje u Barseloni, kaže: “Produženi noćni post i raniji doručak mogu biti povezani sa zdravijom telesnom težinom bez potrebe za rigoroznim zabranama ili strogim planovima ishrane.” Nutricionistkinja Lisa Moskovic naglašava: “Važno je slušati svoje telo, ali male promene u vremenu obroka mogu napraviti veliku razliku na duže staze.”

Ova strategija posebno je značajna za žene srednjih godina, koje se često susreću sa izazovima regulacije težine zbog hormonskih promena. Dr Mir Ali, specijalista za hirurško lečenje gojaznosti, savetuje da večera bude najkasnije do 19 sati, a doručak što bliže buđenju, kako bi se post produžio tokom noći.

Za žene koje žele da primene ovu metodu, predlog je da postepeno pomeraju vreme večere ranije i izbegavaju kasne užine. Doručak planirajte odmah nakon buđenja kako biste maksimalno produžili vreme bez hrane tokom noći.

Važno je naglasiti da vreme obroka nije jedini faktor koji utiče na telesnu težinu – za najbolje rezultate preporučuje se da ovu naviku kombinujete sa uravnoteženom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Njena priča o preventivnim operacijama i zdravim navikama podstiče žene na brigu o sebi

Prevremena menopauza predstavlja veliki izazov za žene srednjih godina, posebno one sa porodičnom istorijom raka dojke i jajnika. Monika Molenar, danas 52-godišnjakinja iz SAD, odlučila je da preuzme odgovornost za svoje zdravlje i donese teške odluke kako bi smanjila rizik od bolesti. Zbog visokog rizika od raka, Monika je još u četrdesetoj godini pristala na uklanjanje jajnika, što je izazvalo prevremenu menopauzu. Tokom prvih meseci borila se sa nesanicom, povećanjem telesne mase i brojnim simptomima koji su joj otežavali svakodnevicu. Kako sama kaže: “Posle operacije nisam spavala skoro ni jednu noć kako treba, a dobila sam i 9 kilograma za kratko vreme.”

Monika je olakšanje pronašla u hormonskoj terapiji, koja joj je pomogla da ponovo stekne energiju i uspostavi normalan ritam života. “Hormonska terapija mi je promenila život. Ponovo sam spavala i vratila se sebi”, iskreno ističe. Deset godina kasnije, odlučila se i na preventivnu mastektomiju, uklanjanje dojki, kako bi dodatno smanjila zdravstveni rizik.

Pripremajući se za tu operaciju, Monika je uvela redovno vežbanje sa ličnim trenerom. Trening snage i briga o telu postali su deo njene svakodnevice, što joj je pomoglo da se oseća snažnije nego ikada: “Shvatila sam da ne mogu da se vratim na staro i da mi je snažno telo najbolji saveznik u oporavku i prevenciji.” Danas je u boljoj formi nego u mladosti, a najveća promena dogodila se u njenom odnosu prema sopstvenom zdravlju – postala je dosledna i istrajna, a preventivni pregledi su joj prioritet.

Stručnjaci savetuju svim ženama koje prolaze kroz menopauzu ili to očekuju da razgovaraju sa lekarom o simptomima i mogućnostima hormonske terapije, ali i da održavaju fizičku aktivnost, paze na ishranu i redovno obavljaju kontrole. Dr Marija Petrović, ginekolog, napominje: “Menopauza nije bolest, već prirodan proces. Pravilna nega i blagovremena terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života.”

Svaka žena menopauzu doživljava na svoj način, ali prvi korak je informisanje i razgovor sa stručnjacima. Plan nege i prevencije treba prilagoditi ličnim potrebama i porodičnoj istoriji bolesti, a za svaku dijagnozu ili savet treba se obratiti lekaru.