Pravovremena reakcija i zaštitne mere ključ su za zdrav boravak u prirodi tokom toplih meseci

Proleće i leto donose više vremena provedenog napolju, ali žene, naročito majke sa decom, tada se suočavaju sa povećanim rizikom od ujeda krpelja. Ovi paraziti najčešće borave u šumama, visokoj travi i gustoj vegetaciji, a najaktivniji su od proleća do jeseni. Njihov ujed uglavnom ne izaziva bol, ali može dovesti do ozbiljnih bolesti poput lajmske bolesti. Dr Svetlana Mićić iz Doma zdravlja “Savski venac” preporučuje da se po povratku iz prirode odmah napravi samopregled i tuširanje. Odeću je potrebno otresti i oprati, a posebnu pažnju obratiti na decu. Krpelji obično biraju mesta gde je koža mekana i topla – poput prevoja, pazuha, prepona, vrata i kosmatih delova tela. “Decu treba detaljno pregledati, posebno u predelu kose, iza ušiju, ispod pazuha i u preponama. Preventivno je najbolje nositi odeću dugih rukava i nogavica, čarape, patike i kačket ili šešir”, savetuje dr Mićić. Ako uočite krpelja na koži, izuzetno je bitno da ga ne skidate sami i da ne primenjujete sredstva poput ulja, alkohola ili acetona. Dr Mićić naglašava: “Ne treba da krpelja skidamo sami niti da ga mažemo različitim supstancama kao što su ulje, alkohol, aceton.” Najsigurnije je što pre, idealno u prvih 24 do 36 sati, otići u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će stručno lice bezbedno ukloniti krpelja. Nakon uklanjanja, krpelj se po potrebi može odneti na analizu – preporuka je da se stavi u bočicu sa fiziološkim rastvorom i odvede u laboratoriju u roku od 24 do 48 sati. Inkubacija lajmske bolesti traje od 3 do 30 dana. Ukoliko se na mestu uboda pojavi crvenilo koje se širi i prelazi prečnik od 5 centimetara, obavezno se javite lekaru. Dr Mićić dodatno upozorava: “Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku, ni preventivno, već samo nakon pregleda lekara.” Za žene i majke, najvažniji su prevencija, brz pregled i pravilna zaštita. Redovna kontrola, odgovarajuća odeća i pažljivo praćenje promena na koži najbolja su zaštita tokom boravka napolju. Za bilo kakvu sumnju ili promenu, obavezno se obratite lekaru.

Gastroenterolog otkriva kako lubenica, jabuka, kivi, citrusi i bobičasto voće doprinose zdravlju creva i smanjenju rizika od bolesti

Rak debelog creva postaje sve rasprostranjeniji među mlađom populacijom, naročito kod žena koje imaju manje od 50 godina, što izaziva posebnu pažnju stručnjaka širom sveta. Ova bolest, nekada karakteristična za starije, sada je među vodećim uzrocima smrtnosti od malignih bolesti u mlađim grupama, ističe gastroenterolog dr Lejbelis Padilja. Stručnjaci smatraju da su životne navike, ishrana i zdravlje crevnog mikrobioma presudni faktori za razvoj ove bolesti.

Naučna istraživanja pokazuju da određene vrste voća imaju zaštitno dejstvo na creva i mogu doprineti smanjenju rizika od raka debelog creva. Ističe se pet vrsta voća koje su lako dostupne i praktične za svakodnevno konzumiranje.

Lubenica sadrži likopen, snažan antioksidans, u obliku koji organizam lako upija. Redovna konzumacija lubenice vezuje se za 26% niži rizik od kolorektalnog raka. Takođe, lubenica obezbeđuje vitamin C i visok procenat vode, čime pomaže hidrataciji i pravilnom radu creva.

Jabuke su bogate vlaknima i flavonoidima koji imaju antioksidativno i protivupalno dejstvo. Prema studijama, unošenje jabuka može smanjiti rizik od raka debelog creva za oko 25%. Njihova rastvorljiva vlakna hrane korisne bakterije u crevima, što doprinosi zdravom mikrobiomu.

Kivi je izvor vitamina C, vlakana i enzima aktinidina, koji olakšava varenje i pomaže uravnoteženju crevne flore. Istraživanja navode da dva kivija dnevno mogu ublažiti zatvor, a redovno unošenje ovog voća povezano je sa 13% manjim rizikom od raka debelog creva.

Citrusi kao što su narandža, limun i grejp sadrže obilje vitamina C i flavonoida sa snažnim antioksidativnim dejstvom. Njihova upotreba može sniziti rizik od raka debelog creva za oko 9%, a pomažu i očuvanju zdravlja crevne sluzokože.

Bobičasto voće, uključujući borovnice, maline i jagode, bogato je vlaknima i polifenolima koji smanjuju upalne procese i štite ćelije od oštećenja. Iako nisu uvek izdvojene u analizama, bobice su izuzetno korisne za zdravlje creva.

Dr Padilja naglašava: „Važno je ne fokusirati se samo na jednu vrstu hrane. Raznolikost u ishrani je presudna, posebno kada govorimo o zdravlju crevnog mikrobioma.”

Za žene svih generacija, a naročito one mlađe od 50 godina, preporučuje se raznovrsna i izbalansirana ishrana sa što više svežeg voća i povrća, svakodnevna fizička aktivnost i redovni preventivni pregledi. Na taj način se smanjuje rizik od bolesti i čuva zdravlje creva.

Za svaku dilemu ili preciznu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Novo nemačko istraživanje potvrđuje da rana jutarnja ishrana i večernji post mogu pomoći ženama srednjih godina u mršavljenju

Najnovije naučno istraživanje iz Nemačke, sprovedeno na više od 7.000 odraslih osoba uzrasta od 40 do 65 godina, pokazalo je da vreme kada jedemo ima velik uticaj na telesnu težinu, posebno kod žena. Tokom pet godina, istraživači su pratili dnevne navike učesnika i otkrili da oni koji doručkuju ranije i prave dužu pauzu bez hrane tokom noći češće imaju niži indeks telesne mase (BMI).

Žene sa najnižim BMI vrednostima obično su doručkovale oko 7:30 ujutru, dok su poslednji obrok uzimale ranije uveče. Ovaj pristup ne zahteva stroge dijete, već samo prilagođavanje vremena obroka, što ga čini lakšim za uklapanje u svakodnevni život.

Dr Kamil Lasal, koautorka studije i profesorka na Institutu za globalno zdravlje u Barseloni, kaže: “Produženi noćni post i raniji doručak mogu biti povezani sa zdravijom telesnom težinom bez potrebe za rigoroznim zabranama ili strogim planovima ishrane.” Nutricionistkinja Lisa Moskovic naglašava: “Važno je slušati svoje telo, ali male promene u vremenu obroka mogu napraviti veliku razliku na duže staze.”

Ova strategija posebno je značajna za žene srednjih godina, koje se često susreću sa izazovima regulacije težine zbog hormonskih promena. Dr Mir Ali, specijalista za hirurško lečenje gojaznosti, savetuje da večera bude najkasnije do 19 sati, a doručak što bliže buđenju, kako bi se post produžio tokom noći.

Za žene koje žele da primene ovu metodu, predlog je da postepeno pomeraju vreme večere ranije i izbegavaju kasne užine. Doručak planirajte odmah nakon buđenja kako biste maksimalno produžili vreme bez hrane tokom noći.

Važno je naglasiti da vreme obroka nije jedini faktor koji utiče na telesnu težinu – za najbolje rezultate preporučuje se da ovu naviku kombinujete sa uravnoteženom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.