Nutricionisti upozoravaju na doručke koji mogu opteretiti varenje, posebno kod žena sa povišenim pritiskom i dijabetesom

Pravilan doručak igra veliku ulogu u očuvanju zdravlja, naročito kod žena koje su često pod stresom i žive ubrzanim tempom. Preskakanje jutarnjeg obroka, ali i neadekvatan izbor namirnica, može povećati rizik od poteškoća sa varenjem, gojaznosti, kao i hroničnih bolesti poput povišenog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2. Istraživanja iz 2021. godine pokazuju da osobe koje redovno doručkuju imaju manji rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Ženama je posebno važno da u doručak uključe dovoljno gvožđa, kalcijuma i vitamina, jer često unose manje ovih nutrijenata.

Međutim, nisu svi doručci jednako dobri za naš organizam. Nutricionisti izdvajaju pet tipova namirnica koje bi trebalo izbegavati ujutru:

1. Slatki pekarski proizvodi: Kroasani, krofne i peciva sa punjenjem obiluju šećerom i zasićenim mastima, a gotovo da nemaju vlakna i proteine. Ovakav obrok može naglo povisiti šećer u krvi, ali ne daje dugotrajnu energiju. Kao alternativu birajte integralni tost sa sirom i povrćem ili jogurt sa semenkama.

2. Samo kafa: Iako mnogi dan započinju kafom, ona sama ne sadrži dovoljno hranljivih materija. Kafa na prazan stomak može iritirati želudac, a dodatak šećera i mleka može izazvati nagle promene nivoa šećera u krvi.

3. Sendviči sa prerađenim mesom: Salame i kobasice su bogate solju i aditivima, a česta konzumacija povezuje se sa većim rizikom od srčanih tegoba. Zdravija opcija su jaja, riba poput lososa ili integralni hleb sa svežim povrćem.

4. Zaslađene žitarice: Kukuruzne pahuljice i slične žitarice sa dodatkom šećera lako se pripremaju, ali ne daju dovoljno nutrijenata. Zbog visokog sadržaja šećera mogu doprineti gojenju i narušiti energetsku ravnotežu tokom dana.

5. Voće kao jedini obrok: Iako je bogato vitaminima, voće nije dovoljno zasitno za doručak jer prirodni šećeri brzo podižu glukozu u krvi. Najbolje je kombinovati ga sa proteinima i zdravim mastima, kao što su jogurt, orašasti plodovi ili avokado.

Nutricionistkinja dr Ana Petrović naglašava: „Doručak treba da bude izbalansiran, sa kombinacijom proteina, zdravih masti i vlakana. Tako ćete duže biti siti i smanjiti rizik od naglih padova energije u toku dana.“

Za žene sa osetljivim varenjem, dijabetesom ili povišenim pritiskom, posebno je važno da ne preskaču doručak i biraju namirnice koje doprinose stabilnom nivou šećera u krvi. Ako primetite smetnje sa varenjem ili često osećate umor posle obroka, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Pravovremena reakcija i zaštitne mere ključ su za zdrav boravak u prirodi tokom toplih meseci

Proleće i leto donose više vremena provedenog napolju, ali žene, naročito majke sa decom, tada se suočavaju sa povećanim rizikom od ujeda krpelja. Ovi paraziti najčešće borave u šumama, visokoj travi i gustoj vegetaciji, a najaktivniji su od proleća do jeseni. Njihov ujed uglavnom ne izaziva bol, ali može dovesti do ozbiljnih bolesti poput lajmske bolesti. Dr Svetlana Mićić iz Doma zdravlja “Savski venac” preporučuje da se po povratku iz prirode odmah napravi samopregled i tuširanje. Odeću je potrebno otresti i oprati, a posebnu pažnju obratiti na decu. Krpelji obično biraju mesta gde je koža mekana i topla – poput prevoja, pazuha, prepona, vrata i kosmatih delova tela. “Decu treba detaljno pregledati, posebno u predelu kose, iza ušiju, ispod pazuha i u preponama. Preventivno je najbolje nositi odeću dugih rukava i nogavica, čarape, patike i kačket ili šešir”, savetuje dr Mićić. Ako uočite krpelja na koži, izuzetno je bitno da ga ne skidate sami i da ne primenjujete sredstva poput ulja, alkohola ili acetona. Dr Mićić naglašava: “Ne treba da krpelja skidamo sami niti da ga mažemo različitim supstancama kao što su ulje, alkohol, aceton.” Najsigurnije je što pre, idealno u prvih 24 do 36 sati, otići u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će stručno lice bezbedno ukloniti krpelja. Nakon uklanjanja, krpelj se po potrebi može odneti na analizu – preporuka je da se stavi u bočicu sa fiziološkim rastvorom i odvede u laboratoriju u roku od 24 do 48 sati. Inkubacija lajmske bolesti traje od 3 do 30 dana. Ukoliko se na mestu uboda pojavi crvenilo koje se širi i prelazi prečnik od 5 centimetara, obavezno se javite lekaru. Dr Mićić dodatno upozorava: “Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku, ni preventivno, već samo nakon pregleda lekara.” Za žene i majke, najvažniji su prevencija, brz pregled i pravilna zaštita. Redovna kontrola, odgovarajuća odeća i pažljivo praćenje promena na koži najbolja su zaštita tokom boravka napolju. Za bilo kakvu sumnju ili promenu, obavezno se obratite lekaru.

Gastroenterolog otkriva kako lubenica, jabuka, kivi, citrusi i bobičasto voće doprinose zdravlju creva i smanjenju rizika od bolesti

Rak debelog creva postaje sve rasprostranjeniji među mlađom populacijom, naročito kod žena koje imaju manje od 50 godina, što izaziva posebnu pažnju stručnjaka širom sveta. Ova bolest, nekada karakteristična za starije, sada je među vodećim uzrocima smrtnosti od malignih bolesti u mlađim grupama, ističe gastroenterolog dr Lejbelis Padilja. Stručnjaci smatraju da su životne navike, ishrana i zdravlje crevnog mikrobioma presudni faktori za razvoj ove bolesti.

Naučna istraživanja pokazuju da određene vrste voća imaju zaštitno dejstvo na creva i mogu doprineti smanjenju rizika od raka debelog creva. Ističe se pet vrsta voća koje su lako dostupne i praktične za svakodnevno konzumiranje.

Lubenica sadrži likopen, snažan antioksidans, u obliku koji organizam lako upija. Redovna konzumacija lubenice vezuje se za 26% niži rizik od kolorektalnog raka. Takođe, lubenica obezbeđuje vitamin C i visok procenat vode, čime pomaže hidrataciji i pravilnom radu creva.

Jabuke su bogate vlaknima i flavonoidima koji imaju antioksidativno i protivupalno dejstvo. Prema studijama, unošenje jabuka može smanjiti rizik od raka debelog creva za oko 25%. Njihova rastvorljiva vlakna hrane korisne bakterije u crevima, što doprinosi zdravom mikrobiomu.

Kivi je izvor vitamina C, vlakana i enzima aktinidina, koji olakšava varenje i pomaže uravnoteženju crevne flore. Istraživanja navode da dva kivija dnevno mogu ublažiti zatvor, a redovno unošenje ovog voća povezano je sa 13% manjim rizikom od raka debelog creva.

Citrusi kao što su narandža, limun i grejp sadrže obilje vitamina C i flavonoida sa snažnim antioksidativnim dejstvom. Njihova upotreba može sniziti rizik od raka debelog creva za oko 9%, a pomažu i očuvanju zdravlja crevne sluzokože.

Bobičasto voće, uključujući borovnice, maline i jagode, bogato je vlaknima i polifenolima koji smanjuju upalne procese i štite ćelije od oštećenja. Iako nisu uvek izdvojene u analizama, bobice su izuzetno korisne za zdravlje creva.

Dr Padilja naglašava: „Važno je ne fokusirati se samo na jednu vrstu hrane. Raznolikost u ishrani je presudna, posebno kada govorimo o zdravlju crevnog mikrobioma.”

Za žene svih generacija, a naročito one mlađe od 50 godina, preporučuje se raznovrsna i izbalansirana ishrana sa što više svežeg voća i povrća, svakodnevna fizička aktivnost i redovni preventivni pregledi. Na taj način se smanjuje rizik od bolesti i čuva zdravlje creva.

Za svaku dilemu ili preciznu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.