Prepoznajte simptome žutice kod odraslih žena i saznajte kada je vreme da posetite lekara

Promene boje kože i beonjača, naročito kada poprime žutu nijansu, postaju sve učestalije među ženama u Srbiji. Ovaj simptom poznat kao žutica, često se pogrešno vezuje samo za novorođenčad, ali stručnjaci naglašavaju da kod odraslih žena gotovo uvek ukazuje na poremećaje u funkciji jetre ili krvi. Pravovremeno prepoznavanje ovih promena je ključno za ranu dijagnozu i efikasno lečenje.

Žutica nastaje kada dolazi do prekomernog nakupljanja bilirubina, pigmenta koji se stvara razgradnjom crvenih krvnih zrnaca. Uobičajeno, jetra preradi bilirubin i eliminiše ga kroz žuč. Međutim, problemi sa jetrom ili začepljenjem žučnih puteva mogu dovesti do taloženja bilirubina u organizmu, što rezultira žutom bojom kože i očiju.

Uzroci pojave žutice kod odraslih žena su brojni. Najčešće se radi o virusnim hepatitisima, masnoj jetri, prekomernom konzumiranju alkohola, kamenju ili zapaljenju žučne kese, kao i upotrebi određenih lekova. Hemolitičke anemije, tumori jetre, pankreasa ili žučnih puteva, kao i nasledni poremećaji metabolizma bilirubina, takođe mogu biti uzrok. Gojaznost i dijabetes dodatno povećavaju rizik od razvoja bolesti jetre koje mogu izazvati žuticu. Treba imati na umu da žutica kod odraslih nije samostalna bolest, već upozorava na ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva dalje ispitivanje.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju, osim žute kože i beonjača, uključuju i tamnu mokraću, svetlu ili glinastu stolicu, svrab, bol ispod desnog rebarnog luka, mučninu, povraćanje, gubitak telesne mase i povišenu temperaturu. U težim slučajevima javljaju se izražen umor, pospanost, konfuzija ili lako stvaranje modrica. Dr Marijana Rajić, specijalista interne medicine, ističe: “Ako žena primeti krv u stolici ili povraćenom sadržaju, to je alarmantan simptom i zahteva hitan pregled.”

Kod beba, žutica je uglavnom posledica nezrelosti jetre i često prolazi spontano ili uz jednostavne terapije. Međutim, ako beba odbija da jede, previše je pospana ili neprekidno plače, potrebno je odmah posetiti pedijatra jer visok nivo bilirubina može izazvati oštećenje mozga.

Prevencija i lečenje žutice podrazumevaju zdravu ishranu, izbegavanje prekomernog unosa alkohola i redovne lekarske kontrole. Pravovremeno prepoznavanje promena na koži i očima i drugih simptoma je od suštinskog značaja. “Žene često zanemaruju prve znake, misleći da je reč o bezazlenoj pojavi. Međutim, svaka promena boje kože ili beonjača zaslužuje pažnju i dodatnu dijagnostiku”, objašnjava dr Rajić. Dodaje i da ne treba odlagati odlazak kod lekara, jer rana dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije.

U zaključku, žutica kod odraslih žena najčešće je prvi znak ozbiljnijih oboljenja, pa se savetuje da se u slučaju promena odmah obratite stručnjaku.

Sve što treba da znate o glukozamin suplementima, njihovoj ulozi i preporučenim dozama za zdravlje zglobova

Bolovi i ukočenost u zglobovima čest su izazov za žene, posebno s godinama ili nakon pojačanih fizičkih aktivnosti. U potrazi za olakšanjem, mnoge se okreću suplementima za zglobove, a glukozamin je poslednjih godina postao izuzetno tražen. Ipak, postavlja se pitanje – da li je njegova efikasnost potvrđena ili su očekivanja veća od stvarnih rezultata?

Glukozamin je prirodni molekul koji naše telo samo stvara, najviše u hrskavici koja omogućava nesmetano kretanje zglobova. Sa starenjem, nivo glukozamina opada, što može dovesti do istanjene i oštećene hrskavice, a samim tim i do bola i smanjene pokretljivosti. Žene koje su fizički aktivne ili imaju naslednu sklonost ka problemima sa zglobovima često ranije primete prve tegobe, zbog čega razmatraju dodatak glukozamina ishrani.

Najviše naučnih studija rađeno je kod osoba sa osteoartritisom – hroničnim oboljenjem zglobova koje prati bol i ograničena pokretljivost. Prema nekim istraživanjima, dnevna doza od 1500 mg glukozamin sulfata može ublažiti blage do srednje simptome, naročito kod problema sa kolenom. Ipak, stručna javnost nije saglasna oko efekata: dok deo studija beleži olakšanje, druge nisu zabeležile razliku u odnosu na placebo. Dr Ivana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: „Glukozamin ne može da zameni standardnu terapiju za osteoartritis, ali može biti deo šireg pristupa očuvanju zglobova, posebno kod osoba sa ranim simptomima.“

Žene ponekad koriste glukozamin i kod reumatoidnog artritisa, povreda, bolova u leđima ili problema sa vilicom, ali za ova stanja naučni dokazi nisu dovoljno uverljivi. Kada je reč o upotrebi, najčešće se preporučuje 500 mg glukozamin sulfata tri puta dnevno, najbolje uz obrok – čime se umanjuje rizik od stomačnih smetnji, najčešće nuspojave. Važno je naglasiti da je reakcija na glukozamin individualna, te je pre početka uzimanja savet obavezan sa lekarom ili farmaceutom.

Kako napominje dr Ana Janković, reumatolog: „Žene koje uzimaju lekove za razređivanje krvi ili imaju alergiju na školjke treba posebno da obrate pažnju, jer glukozamin može izazvati interakcije.“ Trudnicama i dojiljama savetuje se da izbegavaju ovaj suplement bez prethodne konsultacije sa lekarom. Glukozamin ne možemo nadoknaditi kroz ishranu, već isključivo kao dodatak, a njegovo dejstvo zavisi od uzrasta, stadijuma bolesti i opšteg zdravlja.

Uzimajući u obzir da još nema konačnog naučnog stava o dugoročnoj koristi glukozamina, važno je imati realna očekivanja. On može biti deo šire strategije za očuvanje zdravlja zglobova, ali ne zamenjuje fizičku aktivnost, zdravu ishranu i redovne provere kod lekara. Prava dijagnoza i stručni savet su ključni za uspešno upravljanje bolom i očuvanje pokretljivosti. Ako imate simptome, obavezno se obratite lekaru za personalizovani savet i izbegnite nepotrebne rizike.

Novo japansko istraživanje otkriva: žene sa problemima ciklusa češće saznaju za polno prenosive infekcije tokom pregleda

Najnovije japansko istraživanje donosi važne informacije za žene koje imaju menstrualne smetnje. Naučnici su analizirali podatke više od 3,4 miliona žena koje su tokom 2023. godine bile kod lekara i otkrili da su one sa poremećajima ciklusa, poput endometrioze (kada tkivo materice raste van svoje prirodne pozicije) i dismenoreje (jako bolne menstruacije), češće dobijale dijagnozu polno prenosivih infekcija. Istraživanje beleži da je čak 7,5% žena iz uzorka imalo neki od menstrualnih poremećaja.

Stručnjaci su posebno pratili četiri najčešće polno prenosive infekcije: gonoreju, hlamidiju, trihomonijazu i genitalni herpes. Rezultati pokazuju da je hlamidija dijagnostikovana kod 3,5% žena sa menstrualnim poremećajima, dok je kod onih bez tih problema taj broj bio 0,7%. Slično, gonoreja je dijagnostikovana kod 0,9% žena sa poremećajima, a samo kod 0,2% ostalih.

Važno je istaći da stručnjaci ne smatraju da menstrualni poremećaji direktno povećavaju rizik od infekcija. Veza koja je primećena odnosi se na dijagnostikovanje, ne na sam rizik. “Ovo nije iznenađujuće, jer žene sa menstrualnim problemima češće idu kod lekara i samim tim češće rade testove na infekcije,” naglašava prof. dr Adi Davidov, ginekolog.

Redovni lekarski pregledi zbog menstrualnih tegoba pružaju ženama više prilika da na vreme otkriju eventualne polno prenosive infekcije. Takođe, ovakvo praćenje zdravlja omogućava ranu terapiju i sprečavanje mogućih komplikacija. “Kada žena dolazi na pregled zbog bolnih ili obilnih menstruacija, lekar često savetuje i testiranje na polno prenosive bolesti, čak i ako nema simptome,” objašnjava dr Christine Greves, ginekološkinja.

Zaključak je da rezultati ne treba da izazovu strah, već da podstaknu žene da vode računa o svom zdravlju i redovno posećuju ginekologa, naročito ako primete promene u ciklusu.

Ako imate menstrualne poremećaje, nastavite sa redovnim ginekološkim pregledima i otvoreno razgovarajte sa lekarom o svim simptomima. Pravovremena dijagnostika i lečenje su ključni za očuvanje reproduktivnog zdravlja.