Vrednost prodatih stanova u Srbiji dostigla 2,5 milijardi evra, Beograd drži 55% ukupnog tržišta

Tržište nekretnina u Beogradu zabeležilo je značajan rast u prvom polugodištu 2026. godine, saopštio je Republički geodetski zavod. Najskuplji stan prodat je u opštini Stari grad za 2,6 miliona evra, dok je najviša cena kvadrata dostigla 12.000 evra. Ukupna vrednost tržišta nekretnina u Srbiji iznosila je 4,2 milijarde evra, što je rast od 10,1% u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Rast vrednosti i struktura prometa

U prvih šest meseci 2026. godine zabeleženo je 61.343 kupoprodajnih ugovora, što predstavlja blagi rast od 0,2%. Vrednost prometovanih stanova iznosila je 2,5 milijardi evra, odnosno 61% ukupnog prometa. Za kuće je izdvojeno 328 miliona evra, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, poslovne prostore 212,9 miliona evra, dok je promet poljoprivrednog zemljišta bio 125,6 miliona evra. Beograd je dominirao u ukupnoj vrednosti prodatih stanova sa 55% udela, a prednjačio je i u garažama (68%), poslovnim prostorima (51%) i građevinskom zemljištu (50%).

Cene stanova i trendovi finansiranja

U ovom periodu nastavljen je umeren rast cena stanova, sa godišnjom stopom od 5,25%. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto koštalo 77.000 evra, takođe na Starom gradu. Kupovina iz kredita zabeležena je u 14% svih ugovora o prometu nepokretnosti, što je za jedan procentni poen više u odnosu na prethodnu godinu. Kada su u pitanju stanovi, kreditno plaćanje je registrovano u 33% ugovora, što je rast od tri procentna poena.

Promene u segmentima tržišta i regionalne razlike

Segment stanova beleži povećanje vrednosti prometa od 11,4%, iako je broj ugovora smanjen za 1,9%. S druge strane, kuće su imale pad broja transakcija od 2,2%, ali je vrednost prometa porasla za 7,5%. Građevinsko zemljište je zabeležilo rast vrednosti od 3,2% i povećanje broja ugovora za 14,9%. Garažni prostori su imali rast vrednosti od 16,8% i porast broja ugovora od 9,6%, dok su poslovni prostori zabeležili rast broja ugovora od 6,4% i povećanje tržišne vrednosti za 30%. Vojvodina je prednjačila u prometu poljoprivrednog zemljišta (69%), kuća (43%) i vikendica (57%).

Umeren rast uz nastavak tražnje u Beogradu

Prodaja stanova u Beogradu ostaje snažna, uprkos stagnaciji broja ugovora i rastu cena kvadrata. Visoka tražnja za luksuznim nekretninama i dalje podiže cenovni nivo, dok kreditno finansiranje postaje sve zastupljenije. Kao rezultat, tržište nekretnina u Beogradu nastavlja da igra ključnu ulogu u ukupnom prometu u Srbiji, uz izražene regionalne razlike i rast u različitim segmentima tržišta.

Najveće društvo za upravljanje fondovima beleži neto prilive od 125,6 miliona evra i širi dostupnost svojih usluga širom Srbije

Intesa Invest, društvo za upravljanje investicionim fondovima u vlasništvu Banca Intesa, dostiglo je imovinu pod upravljanjem veću od milijardu evra. Ovaj rezultat potvrđuje rast poverenja u investicione fondove u Srbiji, a podaci pokazuju da su neto prilivi tokom prvih osam meseci 2026. godine iznosili 125,6 miliona evra. Tržišno učešće kompanije premašuje 41 odsto, što je čini liderom u segmentu upravljanja alternativnim investicionim fondovima na domaćem tržištu.

Poverenje u investicione fondove u Srbiji i razlozi rasta

Dostizanje ovog nivoa imovine pod upravljanjem predstavlja prekretnicu za domaće tržište. Sve veća finansijska pismenost građana i rast interesa privrede za investiranje doprinose popularnosti investicionih fondova u Srbiji. Pored toga, potreba za dugoročnim i odgovornim planiranjem finansijske budućnosti postaje sve izraženija u aktuelnim ekonomskim uslovima. Intesa Invest je osnovana 2018. godine, a razvoj ponude investicionih rešenja oslonjen je na stručnost grupacije Intesa Sanpaolo i iskustvo kompanije Eurizon Capital. U relativno kratkom periodu kompanija je postala jedan od ključnih aktera u sektoru upravljanja imovinom. Neto prilivi od 125,6 miliona evra u 2026. godini potvrđuju poverenje desetina hiljada klijenata koji investiranje vide kao bitan instrument za očuvanje i potencijalni rast vrednosti kapitala.

Izjave rukovodstva i planovi za dalje širenje

“Dostizanje milijardu evra imovine pod upravljanjem predstavlja snažnu potvrdu naše dugoročne strategije zasnovane na profesionalnom upravljanju, inovacijama i, iznad svega, poverenju naših klijenata. Posebno nas raduje što sve veći broj građana i kompanija investicione fondove prepoznaje kao važan instrument odgovornog finansijskog planiranja i dugoročnog očuvanja vrednosti kapitala. Ovaj rezultat nije samo značajan poslovni uspeh, već i pokazatelj postepenog sazrevanja domaćeg tržišta kapitala i promene u načinu na koji građani i kompanije razmišljaju o upravljanju svojom finansijskom budućnošću. To je naročito važno u vremenu kada duži životni vek i potreba za dugoročnom finansijskom sigurnošću postaju jedno od ključnih ekonomskih i društvenih pitanja savremenog doba. Investiciona kultura i pravovremeno planiranje zato imaju sve značajniju ulogu u stvaranju finansijske otpornosti pojedinaca, porodica i privrede u celini”, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, u okviru koje posluje i Intesa Invest. Kompanija ističe da će nastaviti da širi investicionu ponudu i ulaže u finansijsku edukaciju tržišta. Plan je da savremeni investicioni proizvodi i stručna podrška budu dostupni još većem broju građana i kompanija.

Dostupnost i značaj za tržište kapitala

Usluge ulaganja u investicione fondove Intesa Invest, kao i stručna podrška, dostupne su u više od 130 ekspozitura Banca Intesa u preko 70 gradova širom Srbije. Na ovaj način, investiranje postaje pristupačnije široj populaciji, čime se dodatno podstiče razvoj investicione kulture i jača otpornost domaće privrede. Poverenje u investicione fondove u Srbiji, vidljivo kroz rast imovine pod upravljanjem i broja korisnika, odražava širi trend sazrevanja domaćeg tržišta kapitala. Takođe, kontinuirani razvoj i edukacija tržišta doprinose stvaranju održivog finansijskog ekosistema, što je ključno za dugoročnu stabilnost i rast srpske privrede.

Više od polovine vlasnika pokretnih kuća u SAD ima prihode ispod 50.000 dolara, dok rast kirija dodatno otežava život

Stanovanje u kamp-prikolici postaje svakodnevica za 22 miliona Amerikanaca koji nemaju drugih mogućnosti za krov nad glavom, pokazuju najnoviji podaci američkog Biroa za popis stanovništva. Više od 100.000 novih “kuća na točkovima” proizvede se godišnje zbog rastuće potražnje. Osim toga, prema Nacionalnoj koaliciji za stanovanje sa niskim prihodima, više od polovine vlasnika pokretnih kuća ima godišnje prihode ispod 50.000 dolara, dok srednji prihod ne prelazi 35.000 dolara.

Rast kirija i investitorski pritisak

Stanari kamp-prikolica često izdvajaju trećinu svojih primanja samo za troškove stanovanja. To pokazuje da čak i ovakav vid smeštaja postaje finansijski teret za domaćinstva sa niskim prihodima. U Sjedinjenim Državama postoji oko 43.000 naselja pokretnih kuća, što čini nešto više od 6% ukupnog stambenog fonda. Više od 30% svih prikolica nalazi se u ovim parkovima.

U prošlosti su ovakva naselja bila porodični biznis, sa niskim kirijama i stabilnim odnosima između vlasnika i stanara. Međutim, s druge strane, dolazak velikih investitora uneo je značajne promene. Investitori su, naime, prepoznali isplativost ulaganja u parkove pokretnih kuća, što je dovelo do eksplozivnog rasta kirija i sve češće ucene stanara. Kao rezultat toga, troškovi života u kamp-prikolici rastu, a mogućnosti za preseljenje dodatno su ograničene jer je premeštanje prikolica postalo izuzetno skupo.

Demografska struktura i tržišni uticaji

Jedna trećina vlasnika pokretnih kuća starija je od 60 godina, što dodatno komplikuje ekonomski položaj ovog sloja stanovništva. Mada su pokretne kuće i dalje pristupačnije od klasičnih nekretnina, većina stanara ipak izdvaja značajan deo svojih prihoda za najam parcele i održavanje. U međuvremenu, preko 90% proizvedenih pokretnih kuća ostaje na prvobitnoj lokaciji jer su dodatna ulaganja u infrastrukturu i adaptacije otežala svaku selidbu.

Stanari najčešće poseduju samo prikolicu, dok zemljište iznajmljuju. To stavlja vlasnike parkova u poziciju da određuju visinu zakupa i, kao rezultat, povećavaju finansijski pritisak na stanare. Stanari su odgovorni za održavanje svojih objekata, dok vlasnici parkova upravljaju infrastrukturom, uključujući ulice i kanalizaciju.

Istorijski razvoj i ekonomske posledice

Prve kamp-prikolice pojavile su se dvadesetih godina prošlog veka kao luksuzne igračke za bogate. Tokom Drugog svetskog rata američka vlada koristila ih je za smeštaj fabričkih radnika, a posle rata za ratne veterane. Pedesetih godina postaju simbol socijalnog raslojavanja, jer su osobe sa nižim prihodima ostajale u pokretnim kućama, dok su imućniji kupovali nekretnine.

Danas, zbog rasta cena stanovanja i pritiska investitora, kamp-prikolice su za mnoge poslednja ekonomična opcija pre beskućništva. S druge strane, digitalni nomadi i penzioneri sa visokim penzijama predstavljaju manji, vidljiviji deo korisnika ovih objekata, dok većina stanara vodi borbu sa visokim troškovima i nesigurnošću doma. S obzirom na trenutne trendove, očekuje se dalji rast izazova za one koji biraju ili su prinuđeni na život u kamp-prikolici.