Ova bezbolna dijagnostička metoda pomaže ženama starijim od 40 godina da na vreme saznaju rizik od srčanih bolesti

Mnoge žene nisu svesne rizika od srčanih bolesti i šloga dok se ne pojave ozbiljni simptomi, ali savremena dijagnostika pruža novo rešenje – kalcijum skor test. Ovaj test je naročito značajan za žene starije od 40 godina, kao i za one sa porodičnom istorijom povišenog holesterola ili drugih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja.

Kalcijum skor test je neinvazivno CT skeniranje koje meri količinu kalcifikovanog plaka u srčanim arterijama. Postupak je bezbolan, ne koristi kontrastno sredstvo i izlaže telo minimalnom zračenju. Rezultati testa se kreću od 0 do preko 200, gde viši skor znači veći rizik od koronarne bolesti i mogućih budućih infarkta.

Dislipidemija, odnosno poremećaj masti u krvi i povišen LDL („loš“) holesterol, značajno povećavaju rizik od srčanih i moždanih udara. Prema najnovijim međunarodnim smernicama, kalcijum skor test se preporučuje lekarima kao alat za precizniju procenu individualnog rizika i prilagođavanje preventivnih mera i terapije.

Za žene, posebno one koje su u menopauzi ili su primetile promene u lipidima, ovaj test može ukazati na oštećenja arterija pre pojave bilo kakvih simptoma. Kardiolog dr Nathaniel Lebowitz naglašava: „Kalcijum skor test omogućava da utvrdimo da li postoji nakupljanje plaka u srcu i da prepoznamo oštećenje mnogo ranije nego što to može klasičan test holesterola.“ Dr Kevin Shah dodaje: „Ovi rezultati olakšavaju procenu rizika i pomažu u donošenju odluka o lečenju i promenama načina života.“

Praktičan savet za žene je da redovno kontrolišu nivo holesterola, vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, i konsultuju se sa lekarom o potrebi za dodatnim testovima, poput kalcijum skor testa, posebno ako postoji porodično opterećenje ili drugi faktori rizika. Pravovremena dijagnostika omogućava da se preventivne mere primene na vreme i tako smanji mogućnost ozbiljnih komplikacija.

Ne zaboravite: za postavljanje tačne dijagnoze i pravilan savet uvek se obratite svom izabranom lekaru ili specijalisti za kardiovaskularne bolesti.

Kajsije su bogate vitaminima, vlaknima i antioksidansima – saznajte zašto povoljno utiču na žensko telo tokom letnjih meseci

Sezona kajsija donosi brojne benefite za žensko zdravlje i lepotu. Ovo voće, koje je posebno popularno leti, obiluje vlaknima, vitaminima i antioksidansima, čineći ga odličnim izborom za negu kože, dobar vid i pravilan rad creva.

Kajsije su sastavljene od oko 85% vode, pa pružaju prijatno osveženje i pomažu u održavanju hidratacije tokom toplih dana. Preporučuje se da ih jedete sveže, dok sušene varijante treba konzumirati umereno, naročito ako vodite računa o unosu šećera.

Jedna šolja svežih kajsija sadrži skoro 11% preporučene dnevne količine vlakana, što doprinosi boljoj probavi i može sprečiti zatvor. Rastvorljiva vlakna omekšavaju stolicu, olakšavajući pražnjenje creva, dok nerastvorljiva povećavaju njen volumen – ovo je posebno korisno ženama sa sporijom probavom, tokom trudnoće ili menopauze. Vlakna u kajsijama takođe pomažu u regulaciji šećera i holesterola u krvi, što je važno za prevenciju srčanih oboljenja.

Kajsije su i dobar izvor vitamina C – šolja kajsija obezbeđuje oko 17% dnevnih potreba za ovim vitaminom. Vitamin C jača imunitet i pomaže u proizvodnji kolagena, koji je zaslužan za elastičnost i mladalački izgled kože. Dermatološkinja dr Ana Petrović naglašava: “Vitamin C je ključan za zdravlje kože, ali i za odbranu organizma od infekcija. Redovno konzumiranje voća bogatog ovim vitaminom može doprineti svežini tena i jačem imunitetu.”

Pored toga, kajsije sadrže i vitamin A, koji je važan za zdravlje očiju, naročito za dobar vid pri slabom svetlu i očuvanje zdravlja rožnjače. Ovo čini kajsije idealnim izborom za žene koje mnogo vremena provode pred ekranima ili u zatvorenom prostoru.

Antioksidansi u kajsijama, kao što su beta-karoten i fenolna jedinjenja, štite ćelije od oštećenja i usporavaju starenje, a takođe smanjuju rizik od hroničnih bolesti, uključujući srčana oboljenja i određene vrste karcinoma.

Saveti za konzumaciju: Najbolje ih je jesti sveže, kao užinu ili dodatak salatama i jogurtu. Sušene kajsije birajte bez dodatog šećera i jedite ih u manjim količinama. Kajsije uključite u raznovrsnu, balansiranu ishranu bogatu voćem i povrćem.

Za sve nedoumice ili konkretne zdravstvene probleme, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Nedavna studija potvrđuje da optimalan unos vitamina B1, B2, B3, B6 i folata posebno koristi ženama posle 50. godine

Novo, opsežno istraživanje u kojem je učestvovalo više od 220.000 ljudi, otkrilo je da povišen nivo određenih vitamina B može značajno smanjiti rizik od moždanog udara, naročito kod žena srednjih godina i starijih. Analiza je sprovedena na osnovu podataka iz dve velike nacionalne studije koje su pratile ispitanike tokom dvadeset godina. Moždani udar ostaje jedan od glavnih uzroka invaliditeta kod odraslih, a žene starije od 50 godina su posebno u riziku.

U okviru analize, istraživači su pratili unos i vrednosti vitamina B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B6 (piridoksin) i folata (prirodni oblik vitamina B9) u krvi. Pokazalo se da su žene sa višim nivoima ovih vitamina imale manju verovatnoću za moždani udar. Međutim, zaštitni efekat ovih vitamina bio je ograničen do određene granice – dodatno povećanje nije donosilo dodatnu korist.

Dr Simin Liu, jedan od autora istraživanja i direktor centra za globalno zdravlje u Kaliforniji, naglašava značaj pravilne ishrane: “Naši podaci ukazuju da izbalansirana ishrana bogata određenim B vitaminima može igrati značajnu ulogu u prevenciji moždanog udara, posebno kod žena u srednjim i starijim godinama.”

B vitamini su neophodni za zdravlje nervnog sistema, stvaranje energije i očuvanje krvnih sudova. Njihov manjak može povećati nivo homocisteina u krvi, što je jedan od faktora rizika za moždani udar.

Nutricionistkinja dr Sonja Angelone savetuje da se vitamini B najpre unose putem raznovrsne hrane. “Najbolje je osloniti se na hranu bogatu vitaminima B, kao što su spanać, avokado, integralne žitarice, mahunarke i nemasno meso živine,” ističe dr Angelone. “Dodaci ishrani nisu uvek potrebni, osim ako lekar ne utvrdi deficit.”

Žene koje žele da umanje rizik od moždanog udara trebalo bi da u svakodnevnu ishranu uvedu više povrća, orašastih plodova, mahunarki i integralnih žitarica, uz redovno vežbanje i izbegavanje pušenja. Preporučuje se i povremena provera nivoa vitamina B u krvi, posebno nakon 50. godine.

Ukoliko imate nedoumice u vezi sa unosom vitamina ili simptome nedostatka, obratite se svom izabranom lekaru ili nutricionisti. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte stručnjaka.