Zvaničnici potvrdili zaplenu plovila u okviru istrage, istraga o nestanku američke državljanke intenzivirana poslednjih dana

Američka obalska straža zaplenila je jedrilicu „Soulmate“ u okviru istrage o nestanku Lynette Hooker, državljanke SAD, na Bahamima, potvrdili su izvori upoznati sa slučajem. Prema dostupnim informacijama, plovilo kojim su Brian i Lynette Hooker putovali Bahamima napustilo je Marsh Harbour u petak, a obalska straža je preuzela kontrolu nad jedrilicom u subotu, tokom njenog puta ka Sjedinjenim Državama.

Zaplena plovila usledila je dok je Služba za istrage obalske straže proširila aktivnosti u okviru istrage nestanka Lynette Hooker, koja je poslednji put viđena u blizini Aunt Pat’s Bay, kod Elbow Cay i Hope Town na Bahamima, 4. aprila 2026. godine. Informaciju o poslednjem viđenju potvrdio je njen suprug, navode izvori upoznati sa slučajem.

Tokom protekle nedelje, istražitelji su, prema izvorima, intenzivno sprovodili razgovore sa potencijalnim svedocima. Takođe, zvaničnici su prethodno objavili fotografije druge jedrilice i naveli da žele da kontaktiraju osobe povezane sa tim plovilom, u okviru šire istrage.

Nadležni ističu da je istraga i dalje u toku, a svi prikupljeni podaci i izjave svedoka predmet su provere i analize. Zvanične informacije o rezultatima istrage, kao i detalji o statusu plovila „Soulmate“, nisu objavljeni u javnosti.

Nestanak Lynette Hooker izazvao je interesovanje i pažnju američkih i bahamskih zvaničnika, a istraga se vodi u saradnji sa lokalnim i američkim agencijama. Nema potvrđenih informacija o njenoj trenutnoj lokaciji, a sve aktivnosti vezane za slučaj odvijaju se prema procedurama međunarodne saradnje u sličnim situacijama.

Prikupljanje informacija o svim plovilima i osobama koje su se kretale u blizini mesta nestanka, kao i kontaktiranje mogućih svedoka, deo su standardnih postupaka u istragama ove vrste. Zvaničnici ističu da će javnost biti obaveštena o svim relevantnim saznanjima kada to bude moguće.

Francuski predsednik ističe da je prioritet sloboda plovidbe, a ne eskalacija sukoba u regionu

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da Francuska nikada nije planirala raspoređivanje svojih ili zajedničkih francusko-britanskih snaga u Ormuskom moreuzu. On je naglasio da je Pariz posvećen slobodi plovidbe i ukidanju blokada na međunarodnim pomorskim pravcima, a ne vojnoj eskalaciji.

Makron je u svojoj izjavi precizirao da je nedavno doneta odluka o premeštanju nosača aviona “Šarl de Gol” sa pratećim fregatama iz istočnog Mediterana prema području izvan moreuza Bab el-Mandeb, u širem regionu blizu kriznih zona. Dodao je da se radi o merama pripravnosti, a ne o raspoređivanju snaga sa ciljem eskalacije napetosti.

Prema njegovim rečima, od početka krize u Ormuskom morezu, Francuska zagovara slobodu plovidbe, okončanje blokada i smanjenje tenzija, kao i povratak pregovorima o nuklearnim i balističkim pitanjima u skladu sa međunarodnim pravom. “Od početka govorimo o jednoj stvari – slobodi plovidbe, okončanju blokade i omogućavanju nesmetanog saobraćaja”, rekao je Makron.

On je istakao da su posledice krize globalne i da pogađaju ne samo region, već i druge delove sveta, uključujući Afriku i građane Francuske. Makron je podsetio da Pariz nije zagovarao vojnu eskalaciju, već je u saradnji sa Velikom Britanijom pokrenuo međunarodnu misiju sa ciljem obezbeđivanja bezbedne i koordinisane pomorske plovidbe, u kojoj učestvuje oko 50 država i međunarodnih organizacija.

Francuski predsednik je pozvao na smirivanje tenzija i uzdržanost, upozorivši da verbalna eskalacija može dodatno pogoršati situaciju. Takođe je naglasio da Francuska ostaje spremna da učestvuje u pronalaženju rešenja kroz međunarodne pregovore.

Makronova izjava usledila je nakon što je iranski zvaničnik Kazem Garibabadi upozorio da bi dodatno prisustvo stranih vojnih snaga u Ormuskom moreuzu bilo shvaćeno kao eskalacija.

“Pozivam na povratak smirenosti i odgovornosti. Prioritet mora biti mirno i dogovoreno otvaranje Ormuskog moreuza”, izjavio je Makron.

Četvrti krivični sud vodi proces protiv Atefa Nadžiba, dok se postupak protiv drugih optuženih vodi u odsustvu

Četvrti krivični sud u Damasku održao je danas drugo ročište protiv Atefa Nadžiba, rođaka bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada, koji je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom gušenja protesta u pokrajini Dara 2011. godine, saopštili su zvanični izvori. Postupak protiv više optuženih koji su u bekstvu, uključujući Bašara al Asada, njegovog brata Mahera al Asada i drugih bivših bezbednosnih zvaničnika, vodiće se u odsustvu, uz oduzimanje građanskih prava i stavljanje njihove imovine pod upravu države.

Tužilaštvo je tokom ročišta teretilo Nadžiba za ubistva, mučenje, proizvoljna hapšenja i upotrebu prekomerne sile protiv civila, posebno tokom događaja povezanih sa protestima kod džamije Al-Omari u Dari, koji se smatraju jednim od ključnih trenutaka početka sirijskog ustanka. Prema optužnici, službe bezbednosti su 2011. godine hapsile decu zbog ispisivanja antirežimskih slogana, nakon čega su bila izložena fizičkom i psihološkom mučenju.

Predstavnik javnog tužilaštva Omar Mahmud Al Radi izjavio je da događaji u Dari predstavljaju „početak duge istorije kršenja zakona nad civilima“ i naglasio da se zločini za koje se optuženi terete smatraju zločinima protiv čovečnosti koji ne zastarevaju niti podležu amnestiji.

Sud je naveo da se postupak vodi u okviru tranzicione pravde i u skladu sa sirijskim zakonodavstvom i međunarodnim humanitarnim pravom.