Najnovije istraživanje otkriva da usporen govor može ukazivati na početne promene u mozgu, posebno kod žena u menopauzi
Nedavna studija Univerziteta u Torontu otkriva da usporavanje govora, kao i duže pauze tokom razgovora, mogu biti među prvim pokazateljima kognitivnog opadanja kod žena. Učestvovalo je 125 ispitanika starosti od 18 do 90 godina, a rezultati su posebno značajni za žene srednjih i starijih godina. Kod njih su promene u govoru često zapažene ranije, čak i pre pojave klasičnih simptoma poput zaboravnosti.
Iako s vremena na vreme svi imamo problema sa prisećanjem reči, stručnjaci upozoravaju da je važno obratiti pažnju na brzinu govora i učestalost pauza. “Promene u brzini govora mogu odražavati promene u radu mozga”, naglašava kognitivni neuronaučnik dr Jed Meltzer. On ističe da usporen govor može biti pouzdaniji indikator promena u mozgu od same zaboravnosti ili poteškoća sa nalaženjem pravih reči.
Tokom istraživanja, učesnici su imali zadatak da opisuju određene scene i imenuju predmete. Pokazalo se da oni koji govore brže, lakše i brže dolaze do odgovora, dok su oni sa sporijim govorom češće pravili pauze i sporije obrađivali informacije. Ovakve promene najčešće se dešavaju kod starijih žena, naročito u periodu menopauze, što je povezano sa hormonskim promenama i povećanim rizikom od kognitivnog pada.
Važno je znati da usporavanje govora ne znači automatski razvoj ozbiljnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ali može biti signal da je potrebno obratiti veću pažnju i eventualno reagovati na vreme. Naučnici su primetili da kod osoba sa promenama u mozgu tipičnim za Alchajmerovu bolest, tempo govora postaje znatno sporiji, a pauze između reči duže, čak i kada još nema izraženih problema sa pamćenjem.
Praktičan savet za žene svih uzrasta je da prate kako komuniciraju i da obrate pažnju na eventualne promene u brzini izgovora ili formiranju rečenica. Ukoliko primetite da vi ili neko vama blizak govori sporije ili češće zastajkuje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili neuropsihologom. Rano prepoznavanje ovih simptoma može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji ozbiljnijih problema. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite zdravstvenom stručnjaku.
