Naučna istraživanja ne potvrđuju vezu između statina i gojenja, ali promene navika mogu imati uticaj

Sve više žena koristi lekove za snižavanje holesterola, poznate kao statini, kako bi smanjile rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Pitanje koje se često postavlja jeste da li ova terapija može dovesti do povećanja telesne težine, posebno u predelu stomaka, što je važno za žene u srednjem i starijem dobu, kada hormonalne promene dodatno utiču na metabolizam. Prema dosadašnjim naučnim studijama, statini nisu identifikovani kao uzrok gojenja ili povećanja obima stomaka. Stručnjaci naglašavaju da statini nisu registrovani kao lekovi koji izazivaju povećanje telesne mase, ali se kod nekih žena tokom terapije mogu primetiti promene u težini ili izgledu tela.

Iako statini ne utiču direktno na kilažu, mogu indirektno dovesti do promena u navikama. Neke žene, nakon započinjanja terapije, mogu steći utisak da su zaštićene i postati manje pažljive u ishrani, što rezultira povećanim unosom kalorija i masti, pa time i povećanjem težine. Istraživanja na životinjama pokazala su da statini mogu uticati na nivo hormona koji regulišu apetit, poput grelina i leptina, ali rezultati ovih studija ne mogu se automatski primeniti na ljude.

Endokrinolog dr Ana Petrović ističe: “Većina mojih pacijentkinja ne prijavljuje značajno povećanje težine zbog statina. Mnogo češće vidim promene u navikama, a ne direktan uticaj leka. Zbog toga uvek savetujem da, bez obzira na terapiju, nastave sa zdravom ishranom i redovnim vežbanjem.” Takođe, prema poslednjim istraživanjima, žene koje vode računa o ishrani i vežbaju nemaju veće šanse za gojenje tokom terapije statinima.

Da biste očuvale zdravu telesnu težinu dok uzimate statine, preporučuje se da ishrana bude bogata povrćem, vlaknima i zdravim mastima, uz redovnu fizičku aktivnost tri do pet puta nedeljno. Korisno je voditi dnevnik ishrane i povremeno kontrolisati težinu, a u slučaju naglih promena obavezno se konsultujte sa lekarom. Statini su ključni za prevenciju ozbiljnih bolesti, ali ne mogu zameniti zdrav stil života. Otvoreno razgovarajte sa svojim lekarom o svim promenama tokom terapije i zajedno pronađite najbolje rešenje za vaše zdravlje. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom izabranom lekaru.

Iznenadne promene u čulu ukusa mogu ukazivati na zdravstvene probleme – evo kada treba reagovati i šta preduzeti.

Mnoge žene u poslednje vreme primećuju da njihova omiljena hrana više nema onaj prepoznatljiv ukus. Iako se često misli da je ovo posledica godina, promene u čulu ukusa nisu rezervisane samo za starije od 40 godina – mogu se javiti i kod mlađih žena. Prvi znaci problema su slabija aroma kafe, bljutave supe ili manje sladak paradajz, pa žene često posegnu za dodatkom više soli ili šećera. Međutim, uzroci mogu biti mnogo ozbiljniji i složeniji. Na osećaj ukusa mogu uticati lekovi, infekcije kao što je kovid, manjak vitamina, problemi sa štitastom žlezdom, pa čak i neka neurološka oboljenja. Zbog toga je važno ne zanemariti nagle ili dugotrajne promene u ukusu.

Naše čulo ukusa je složen sistem u kojem učestvuju jezik, nos, pljuvačka, nervi i mozak. Na jeziku se nalazi između 2.000 i 8.000 pupoljaka koji prepoznaju osnovne ukuse: slatko, slano, kiselo, gorko i umami. Ipak, aroma hrane zavisi najviše od čula mirisa – zato nam se, kada smo prehlađene, čini da je sve bezukusno. S godinama broj pupoljaka opada, a pljuvačka se luči u manjoj količini, pa starije žene češće pojačavaju začine. Ipak, ako se ukus menja iznenada, uzrok može biti i nešto drugo.

Više od 250 različitih lekova može uticati na čulo ukusa, uključujući antibiotike, lekove za visok pritisak, antidepresive, antihistaminike, terapije za štitastu žlezdu i osteoporozu, kao i terapije protiv raka. Neke žene tada osećaju metalni ukus, dok druge opisuju hranu kao gorku ili bezukusnu. Tokom pandemije, mnoge žene su izgubile i ukus i miris zbog infekcije virusom SARS-CoV-2, a kod nekih su se problemi zadržali mesecima, uključujući pojavu parosmije – kada poznati mirisi postaju neprijatni.

Važno je reagovati na nagle promene u ukusu. „Ako primetite da vam se ukus hrane promenio naglo ili traje duže od nekoliko nedelja, obavezno se obratite izabranom lekaru“, savetuje dr Snežana Ilić, specijalista otorinolaringologije. Takođe, savetuje: „Ukoliko uzimate više lekova, konsultujte se sa farmaceutom ili lekarom da proverite nuspojave.“

Ishrana bogata vitaminima i mineralima (posebno cinkom i vitaminom B12) može pomoći, jer njihov nedostatak često uzrokuje promene u ukusu. Preporuka je da se jede raznovrsna hrana sa dosta povrća, voća i žitarica. Ako ste preležale kovid, a ukus i miris vam se još nisu vratili, postoje specijalne vežbe za povratak ovih čula – o tome se posavetujte sa specijalistom. Promene u ukusu ne treba ignorisati, jer mogu biti signal za ozbiljnije zdravstvene tegobe. Pratite promene u svom telu, hranite se raznovrsno i ne zaboravite na redovne lekarske kontrole. Za sve dileme ili trajne promene konsultujte stručnjaka.

Kardiolog savetuje koje voćke su najefikasnije za zdravlje srca i krvnih sudova kod žena

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti među ženama širom sveta, a rizični faktori poput stresa, promena hormona i svakodnevnih životnih navika dodatno pojačavaju ovaj problem. Zato je pravilna ishrana izuzetno važna u prevenciji. Ugledni kardiolog dr Dejvid Min naglašava da redovno uvođenje određenih voćki u ishranu može imati snažan pozitivan uticaj na zdravlje srca. On izdvaja četiri voćke koje naučna istraživanja prepoznaju kao izuzetno korisne za smanjenje rizika od infarkta i moždanog udara.

Kardiovaskularne bolesti naročito pogađaju žene u Srbiji, posebno nakon menopauze, a često prođu neprepoznato na vreme. Pravilno odabrana hrana, bogata vlaknima i antioksidansima, ima značajnu ulogu u zaštiti srca. Voće je upravo takva namirnica, prepuna korisnih biljnih jedinjenja koja bi trebalo da budu redovan deo svakodnevnog menija.

Dr Dejvid Min preporučuje četiri voćke sa posebnim benefitima za srce i krvne sudove. “Jabuke su bogate vlaknima i antioksidansima. Zbog toga pomažu u kontroli krvnog pritiska i holesterola”, objašnjava dr Min i dodaje da redovno konzumiranje jabuka doprinosi fleksibilnosti krvnih sudova. Avokado je, po njegovim rečima, važan izvor zdravih masnoća. “Mononezasićene masne kiseline iz avokada snižavaju loš (LDL) holesterol, a povećavaju onaj dobar (HDL), što štiti srce”, ističe kardiolog.

Kada su u pitanju borovnice, stručnjak dodaje: “Borovnice sadrže mnogo antioksidanasa i vlakana. One pomažu da se smanji krvni pritisak, poboljša elastičnost arterija i podigne nivo HDL holesterola.” Uz to, borovnice štite ćelije od štetnog uticaja slobodnih radikala. Pomorandže, prema rečima dr Mina, predstavljaju odličan izvor vitamina C i flavanona. “Ova voćka sadrži biljna jedinjenja koja pozitivno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova”, dodaje on.

Žene mogu lako uključiti ove voćke u svakodnevnu ishranu: jabuka je praktična za užinu na poslu, avokado se može dodati u salate ili sendviče, borovnice su odličan izbor za doručak sa ovsenim pahuljicama, dok je pomorandža idealna kao lagan desert. Važno je napomenuti da nijedna namirnica sama ne garantuje zaštitu, ali kombinacija voća, balansirane ishrane i redovnog kretanja donosi najbolje rezultate za srce. Takođe, prestanak pušenja i upravljanje stresom dodatno umanjuju rizik od srčanih i moždanih udara. Svaka žena treba da vodi računa o izboru namirnica i svom zdravlju. Za preciznu dijagnozu ili savet, obratite se svom lekaru.