Nadležne institucije sprovode istragu, Centar pruža podršku porodici i procenjuje roditeljske sposobnosti

Fizički napad na maloletnika dogodio se u parku u naselju Trkalište u Šapcu, a incident je zabeležen i objavljen na društvenim mrežama. Na snimku se vidi žena koja prilazi detetu, obraća mu se pretnjama i fizički ga napada, nakon čega je policija obaveštena o događaju.

Povodom ovog slučaja, iz Centra za socijalni rad saopštili su da do trenutka izjašnjavanja prijava iz policije još nije stigla. “S obzirom da nije reč o porodičnom nasilju, Centar će pružiti podršku oštećenoj porodici i detetu, pre svega psihološku i institucionalnu, kao i informacije o institucijama kojima mogu da se obrate. Takođe, procenjuje se roditeljska sposobnost da pruže detetu adekvatnu podršku. U vezi sa ženom koja je napala dete, procenjivaće se i njena roditeljska sposobnost i postupaće se u skladu sa tim. Policija i tužilaštvo dalje sprovode postupak sankcionisanja, što zavisi od njihove odluke”, izjavila je vd Centra za socijalni rad Katarina Matić.

Na snimku koji je izazvao uznemirenost javnosti, vidi se kako nepoznata žena fizički nasrće na dete i upućuje mu pretnje, a zatim udara električni dvotočkaš. Svedoci događaja tvrde da je do incidenta došlo zbog buke koju je pravio električni bicikl. Nakon napada, obaveštena je policija koja sprovodi potrebne radnje.

Centar za socijalni rad naglasio je važnost institucionalne podrške porodici i detetu, kao i procene roditeljskih sposobnosti svih učesnika, dok će dalji koraci zavisiti od rezultata istrage nadležnih organa.

U Nacionalnom distributivnom dispečerskom centru u Novom Sadu najavljeno proširenje mreže i nove digitalne usluge

Elektrodistribucija Srbije predstavila je plan za nastavak digitalizacije elektroenergetske mreže kroz ugradnju još 400.000 pametnih brojila, čime će do kraja 2027. godine na mreži biti ukupno oko 1,5 miliona ovih uređaja. Najava je saopštena tokom posete novinara Nacionalnom distributivnom dispečerskom centru (NDDC) u Novom Sadu, gde stručnjaci svakodnevno prate stanje sistema i reaguju na moguće prekide u snabdevanju.

Bogdan Jokanović, koordinator Distributivnog područja Novi Sad, istakao je značaj vrhunske tehnologije i stručnog kadra u NDDC, napominjući da centar omogućava stabilan nadzor elektrodistributivnog sistema Srbije tokom cele godine. Edin Zekić, direktor Sektora za upravljanje, rekao je da dispečeri redovno prate potrošnju električne energije i porede podatke sa prethodnim periodima, što doprinosi planiranju i stabilnosti sistema.

“Nastavljamo razvoj digitalizacije i automatizacije mreže, što olakšava upravljanje i omogućava bržu reakciju na prijave kvara. Planiramo formiranje trenažnog centra za obuku novih dispečera i uvođenje novog modula za povezivanje sa Kontakt centrom, čime će se dodatno unaprediti rad na terenu”, izjavio je Zekić.

Novinarima su predstavljene i prednosti pametnih brojila, kojih je trenutno oko 950.000 instalirano širom Srbije. Saša Marčeta, specijalista za pametne merne sisteme, naveo je da je ugradnja ovih uređaja besplatna za građane, a omogućavaju daljinsko očitavanje, preciznije merenje i analizu potrošnje na mesečnom, dnevnom i satnom nivou. Naglasio je i da Niš prednjači sa više od 90 odsto pokrivenosti pametnim brojilima.

“Na jesen očekujemo početak rada portala na kojem će vlasnici brojila moći da prate svoju potrošnju po satima i analiziraju uštede. Pametno brojilo automatski memoriše stanje svakog prvog u mesecu i podatak se čuva 18 meseci, a može se očitati daljinski ili lokalno kad god je potrebno”, rekao je Marčeta.

U planu je ugradnja novih brojila iz kredita Evropske investicione banke u iznosu od 80 miliona evra, čime će pokrivenost biti proširena od Subotice do Vranja, a tenderi za izvođenje radova očekuju se na jesen.

Prema analizi poslovanja, Telekom Srbija beleži značajan rast prihoda i profitabilnosti u odnosu na konkurente

Kompanija Telekom Srbija zabeležila je najveće prihode i profitabilnost među svim telekomunikacionim operaterima na prostoru bivše Jugoslavije, pokazuju najnoviji podaci o poslovanju za prethodnu godinu. Analiza poslovnih rezultata, koju su sproveli stručnjaci za tržište telekomunikacija, pokazala je da je Telekom Srbija Grupa ostvarila prihod od 2,145 milijardi evra, što je povećanje od gotovo 427 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu.

Prema navodima iz analize, ova kompanija je zabeležila i najveći apsolutni rast prihoda među svim vlasničkim grupacijama u regionu, dodatno uvećavši razliku u odnosu na konkurente kao što su Telekom Austrija Grupa, Dojče Telekom i Junajted Grupa. Telekom Srbija je ostvarila prihod koji je za 685 miliona evra veći od prihoda austrijske grupe, dok je prednost u odnosu na nemačku grupaciju iznosila 717 miliona evra.

U okviru grupe Telekom Srbija posluju i Telekom Srpske i crnogorski Mtel, dok su među najznačajnijim konkurentima identifikovani Hrvatski Telekom i Telekom Slovenija. Izveštaj navodi da je na četvrtom mestu po ostvarenom prihodu Junajted Grupa, koja je u prethodnom periodu prodala pojedine operatere, što je uticalo na pad prihoda.

Kada se analiziraju rezultati na nivou pojedinačnih operatera, Telekom Srbija je ostvarila prihod od 1,696 milijardi evra, što je povećanje od 274 miliona evra ili približno 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Razlika između Telekoma Srbija i Hrvatskog Telekoma povećala se sa oko 465 miliona evra na više od 681 milion evra.

Na polju profitabilnosti, Telekom Srbija je ostvarila neto dobit od 211,3 miliona evra, čime je preuzela vodeću poziciju u regionu. U odnosu na prošlu godinu, kompanija je više nego udvostručila rezultat, dok je Hrvatski Telekom zabeležio slabiji rast i izgubio vodeće mesto po ovom kriterijumu. Najveći pad profitabilnosti među vodećim operaterima zabeležen je kod Telekoma Slovenije, dok su pojedini konkurenti iz Slovenije zabeležili negativan poslovni rezultat.

Stručnjaci navode da je tržište telekomunikacija u regionu nastavilo da raste, ali da se razlika između vodećeg operatera i najbližih konkurenata tokom godine dodatno povećala. Najvećih 20 operatera ostvarilo je ukupne prihode od 7,86 milijardi evra, što je rast u odnosu na prethodni period.