Evropska komisija objavila je datume pomeranja sata do 2031. godine, a promena u 2026. stiže krajem oktobra.

Evropska komisija je objavila nove datume za pomeranje sata, a zimsko računanje vremena 2026. godine počeće poslednje nedelje oktobra. Raspored pomeranja sata, prema važećim pravilima Evropske unije, ostaje nepromenjen do 2031. godine, što znači da letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje marta, a završava poslednje nedelje oktobra svake godine.

Prema informacijama objavljenim u Službenom glasniku Evropske unije, od 2027. do 2031. pomeranje sata obavljaće se u 1 sat ujutro prema koordinisanom svetskom vremenu (UTC). Takođe, zimsko računanje vremena za 2026. počeće 25. oktobra, dok će letnje u 2027. startovati 28. marta i završiti se 31. oktobra.

Pomeranje sata: aktuelna pravila i predviđanja

Trenutno važeća pravila predviđaju da građani prelaze na zimsko računanje vremena svake godine u isto vreme. Međutim, Evropska unija još nije donela konačnu odluku o eventualnom ukidanju dvostrukog računanja vremena. Polemika o tome traje već godinama, a Evropski parlament je još 2019. usvojio predlog o ukidanju promene sata, ali do izmene propisa još nije došlo.

Na taj način, pomeranje sata ostaje na snazi, osim ukoliko u međuvremenu ne budu doneseni novi propisi na nivou EU. To znači da, iako su objavljeni datumi do 2031. godine, postoji mogućnost promene ako dođe do izmena u zakonodavstvu. Prema saopštenju, svaka promena bi bila najavljena unapred kako bi građani mogli da se prilagode.

Zimsko računanje vremena i svakodnevni život

Pomeranje sata utiče na svakodnevne navike građana. Takođe, svake godine se vodi debata o tome da li ova praksa ima koristi ili izaziva više štete. Iako su razlozi za uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena prvenstveno bili ušteda energije i bolje iskorišćenje dnevnog svetla, mnogi građani i stručnjaci ističu da česta promena sata može negativno uticati na zdravlje i produktivnost.

Ipak, za sada je sigurno da će zimsko računanje vremena 2026. početi 25. oktobra, dok letnje 2027. startuje 28. marta. S obzirom na aktuelna pravila, promene će i dalje biti dvaput godišnje, bar do novih odluka na nivou Evropske unije.

Na praznik Uspenje Presvete Bogorodice važe posebna narodna verovanja o tome šta obavezno treba uraditi, a šta izbegavati.

Sutra se obeležava Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika u Srbiji. Prema narodnoj tradiciji, običaji za Veliku Gospojinu igraju važnu ulogu u životima vernika, a postoje i jasna pravila šta je preporučeno da se uradi, kao i četiri stvari koje se smatraju da donose nesreću.

Gospojinski post završava se u petak, a prema crkvenom kalendaru, na poslednji dan posta dozvoljeno je jesti ribu. Zbog toga se mnogi odlučuju da za praznični obrok pripreme ribu i povrće, što se smatra prikladnim i svečanim izborom. Osim toga, običaji za Veliku Gospojinu nalažu da se posebna pažnja posveti duhovnom i fizičkom spremanju doma pred praznik.

Običaji za Veliku Gospojinu: šta se preporučuje

Narodna verovanja ističu nekoliko važnih koraka koje treba preduzeti pred Veliku Gospojinu. Prvi savet je da se večeras pojača molitva. Ovo vreme je, prema običajima, idealno za unutrašnje čišćenje, oproštaj i uspostavljanje mira u porodici. Takođe, preporučuje se da se kuća očisti i spremi, kako bi dom bio dostojan praznika.

Drugi važan deo običaja za Veliku Gospojinu odnosi se na okupljanje porodice. Praznik je prilika da se članovi porodice okupe na zajedničkoj molitvi i obroku, čime se dodatno jača zajedništvo i međusobno poštovanje. Osim toga, veruje se da je dobro pomagati drugima, pa se mnogi odlučuju na dobrotvorne akcije ili pomažu komšijama i prijateljima.

Četiri stvari koje donose nesreću prema narodnim verovanjima

Običaji za Veliku Gospojinu obuhvataju i jasna upozorenja. Prema narodnom predanju, četiri stvari se smatraju posebno nepovoljnim na ovaj praznik. Prva zabrana odnosi se na teške fizičke poslove — smatra se da nije dobro raditi u polju, u dvorištu ili obavljati naporne kućne poslove. Druga zabrana se tiče upotrebe oštrih predmeta, poput noževa i makaza, jer se veruje da to može doneti nesreću.

Treća stvar koju treba izbegavati jeste svađa ili sukob sa bližnjima. Prema običajima, svaki nemir i netrpeljivost na ovaj dan mogu se preneti na celu godinu. Četvrta zabrana odnosi se na izbegavanje negativnih misli i loših želja drugima — veruje se da se dobro vraća dobrim, a loše lošim.

Uprkos različitim tumačenjima, običaji za Veliku Gospojinu ostaju duboko ukorenjeni u svakodnevici vernika. Na taj način, praznik se obeležava ne samo kroz molitvu i post, već i kroz međuljudsku solidarnost i očuvanje porodičnih vrednosti.

Naredna školska godina donosi pet raspusta za osnovce, sa jasno utvrđenim datumima početka i završetka nastave.

Nova školska godina donosi promene koje će obradovati sve učenike i roditelje. Prema objavljenom školskom kalendaru za osnovce, đake očekuje čak pet raspusta tokom školske 2026/2027. godine. Školski kalendar za osnovce precizno definiše datume početka i završetka svakog odmora, kao i završetak nastave za sve razrede.

Školska 2026/2027. godina za osnovce počinje 1. septembra 2026. godine. Ministarstvo prosvete objavilo je tačne datume svih raspusta i ključnih perioda nastave. Prvo polugodište startuje u utorak, 1. septembra, a završava se u sredu, 30. decembra 2026. godine. Drugo polugodište počinje u ponedeljak, 18. januara 2027.

Školski kalendar za osnovce: pet raspusta i tačni termini

Takođe, prema kalendaru, učenici od prvog do sedmog razreda završavaju nastavu 11. juna 2027. godine. Osmaci će završiti nastavu nešto ranije, 28. maja 2027. godine. Važno je napomenuti da su svi odmori jasno raspoređeni i unapred najavljeni, što olakšava planiranje tokom godine.

Školski kalendar za osnovce predviđa jesenji, zimski, Sretenjski, prolećni i letnji raspust. Svaki raspust ima precizne datume početka i završetka, čime se učenicima i roditeljima olakšava organizacija slobodnog vremena i priprema za povratak u školske klupe.

Važnost unapred poznatih odmora za učenike i roditelje

Zahvaljujući školskom kalendaru za osnovce, planiranje porodičnih putovanja ili aktivnosti tokom odmora postaje jednostavnije. Osim toga, jasno definisani datumi omogućavaju nastavnicima da bolje organizuju školske obaveze i proveru znanja. Kalendar donosi veću predvidljivost i smanjuje stres oko rasporeda nastave i raspusta.

Na kraju, školski kalendar za osnovce za 2026/2027. godinu pokazuje opredeljenost obrazovnog sistema da blagovremeno informiše učenike i roditelje o svim važnim datumima. Na taj način, svi učesnici u obrazovnom procesu mogu pravovremeno da se pripreme za predstojeće obaveze i odmore.