Stručnjaci otkrivaju zašto se žene često bude tokom noći i predlažu navike koje olakšavaju uspavljivanje

Buđenje usred noći i teškoće sa ponovnim uspavljivanjem predstavljaju čest problem za mnoge žene, naročito u trenucima povećane anksioznosti, hormonskih promena ili hroničnih bolova. Ovaj oblik nesanice, poznat kao „nesanica održavanja sna“, može značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje i opšte zdravlje.

Specijalistkinja za nesanicu Ketrin Pinkhem ističe da žene nesvesno često pojačavaju problem kada, nakon buđenja, odmah pogledaju na sat. Ova navika može izazvati dodatnu brigu i stres, što otežava povratak u san. „Kada se probudimo i pogledamo na sat, to često pokreće lavinu misli: da li smo dovoljno spavale, kako ćemo izdržati naredni dan, i slično“, objašnjava Ketrin Pinkhem. Ovakav stres može podstaći organizam na reakciju koja produžava nesanicu.

Stručnjaci naglašavaju da telo upija i pamti noćne navike, bilo da su one korisne ili štetne, pa mogu postati deo naše rutine. Ključ je da prepoznamo ponašanja koja produžavaju nesanicu i pokušamo da ih promenimo, umesto da se usmeravamo samo na prvobitni uzrok problema. Često se dešava da uzrok nesanice više nije aktuelan, ali reakcija na buđenje ostaje i održava problem.

Stres, anksioznost, hormonske promene (posebno tokom perimenopauze i menopauze), kao i loše navike kao što su kasna konzumacija kofeina ili alkohola, najčešći su faktori noćnog buđenja. Takođe, neredovan ritam spavanja i korišćenje ekrana neposredno pred spavanje mogu dodatno narušiti san.

Za žene koje se bore sa ovim izazovom, preporučuju se sledeći koraci:

– Izbegavajte proveru vremena na satu nakon buđenja, jer to može smanjiti pritisak i olakšati ponovni san.

– Usmerite se na opuštanje tela i uma, a ne na brigu o broju sati sna.

– Uspostavite redovnu rutinu odlaska na spavanje i ustajanja.

– Izbegavajte kofein, alkohol i obilne obroke uveče.

– Ako se nesanica ponavlja, razmislite o tehnikama opuštanja ili kognitivno-bihejvioralnoj terapiji, koja pomaže pri promeni obrasca mišljenja i ponašanja vezanih za spavanje.

Ketrin Pinkhem naglašava: „Kada jednom usvojite obrazac koji ne funkcioniše, važno je promeniti ponašanje koje ga održava. Ne fokusiramo se na uzrok koji je prvobitno doveo do nesanice, već na ono što je danas održava.“

Ukoliko se poteškoće sa snom nastave ili narušavaju kvalitet života, savetuje se konsultacija sa izabranim lekarom ili specijalistom za poremećaje spavanja radi detaljne procene i preporuka.

Utrnulost i zbunjenost mogu biti rani znakovi tumora mozga, naročito kod žena starijih od 40 godina

Tumori mozga spadaju u oboljenja koja se teško prepoznaju u ranoj fazi, naročito kod odraslih žena starijih od 40 godina. Simptomi koji se pojavljuju često se pogrešno pripisuju svakodnevnim tegobama ili menopauzi, što otežava pravovremenu dijagnozu. Ipak, istraživanja pokazuju da rano prepoznavanje simptoma može smanjiti smrtnost za gotovo 30 odsto i značajno povećati šanse za uspešno lečenje.

Prema nedavnoj studiji koju je vodila doktorka Laura Stenden, najčešće zanemarivani rani simptomi kod žena su utrnulost (ili osećaj trnaca) i iznenadna zbunjenost. Ovi znaci često nisu povezani sa ozbiljnim oboljenjem, pa ih žene često pripisuju umoru, stresu ili promenama u životnim fazama.

Utrnulost i trnci mogu se javljati povremeno ili stalno, u različitim delovima tela. Doktorka Stenden navodi: “Neki ljudi su prijavljivali trnce ili utrnulost koji su se premeštali po telu. Dvoje pacijenata imalo je simptome samo na jednoj strani tela, na primer, polovina lica ili jezika.” Ovakvi simptomi nastaju kad tumor utiče na oblasti mozga odgovorne za čula ili pokrete. Iako su trnci često posledica migrene, loše cirkulacije ili pritisnutog nerva, treba obratiti pažnju na iznenadnu ili dugotrajnu utrnulost, posebno ako zahvata jednu stranu tela.

Drugi uobičajeni rani simptom je osećaj zbunjenosti, koji pacijentkinje često opisuju kao „maglu u glavi“, što može uključivati probleme sa koncentracijom, pamćenjem ili razmišljanjem. Jedna žena iz studije izjavila je: “Zaboravila sam da sam zakazala pregled kod lekara, što mi se nikada ranije nije desilo.” Ovakve promene se mogu pripisati menopauzi, stresu ili nedostatku sna, ali kad se udruže sa drugim simptomima, kao što su problemi sa vidom ili govorom, ne treba ih zanemariti.

Pored utrnulosti i zbunjenosti, tumori mozga mogu izazvati i učestale, jače glavobolje (naročito ujutru), mučninu, povraćanje, poremećaje vida i sluha, slabost u ekstremitetima, probleme sa ravnotežom, izražen umor, promene ličnosti ili čak napade kod osoba koje ih ranije nisu imale.

Ženama koje primete ovakve simptome savetuje se da se obrate lekaru opšte prakse ili neurologu radi dodatnih pregleda. Važno je napomenuti da pojava jednog simptoma ne znači nužno ozbiljnu bolest, ali više znakova zajedno zahtevaju medicinsku procenu. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Redovno praćenje zdravstvenog stanja i brza reakcija mogu biti presudni za kvalitetniji život i efikasno lečenje.

Prerađene grickalice povećavaju rizik od srčanih i jetrenih bolesti, a postoje jednostavne i zdravije zamene

Čips je omiljena grickalica mnogih žena, naročito u večernjim satima ili uz druženje sa porodicom, ali najnovija istraživanja upozoravaju da ova hrana može ozbiljno ugroziti zdravlje srca i jetre. Stručnjaci ističu da čips sadrži mnogo soli, trans masti i praznih kalorija, a gotovo da ne sadrži korisne nutrijente poput vlakana, vitamina i minerala. Ova kombinacija izaziva povišen krvni pritisak, narušava funkciju krvnih sudova i ubrzava gomilanje masnih naslaga. Prženje na visokim temperaturama dovodi do stvaranja akrilamida, hemijskog jedinjenja poznatog po štetnim efektima po zdravlje.

Velika medicinska istraživanja potvrđuju da redovna konzumacija industrijski prerađene hrane, među kojima je i čips, povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Kardiolog dr. Ivan Petrović objašnjava: “Ultraprerađene grickalice mogu dovesti do stvaranja plaka u krvnim sudovima, što direktno povećava šansu za razvoj kardiovaskularnih bolesti.” Čak i male količine čipsa, ako se jedu svaki dan, mogu dugoročno oštetiti krvotok.

Jetra, kao ključni organ za detoksikaciju, takođe trpi zbog prekomernog unosa aditiva i masti iz čipsa, što otežava njenu funkciju i povećava nivo holesterola i masnih naslaga oko unutrašnjih organa. Ovo je posebno bitno za žene koje imaju sklonost ka poremećajima metabolizma ili imaju porodičnu istoriju bolesti srca i jetre.

Posebnu brigu treba posvetiti deci i mladim devojčicama, jer čak i male količine mogu stvoriti naviku i zavisnost od pojačivača ukusa. Tokom razvoja je važno negovati zdrave navike, pa nutricionistkinja dr. Milica Jovanović savetuje: “Roditelji bi trebalo da umesto čipsa deci ponude neslane orašaste plodove, semenke bundeve ili domaće kokice pripremljene sa minimalno soli. Ove alternative pružaju energiju i podržavaju pravilan razvoj mozga i tela.”

Kod prekomernog unosa soli iz grickalica mogu se javiti simptomi kao što su stalna žeđ, zadržavanje vode, oticanje zglobova i nagle promene krvnog pritiska. Preporučuje se obraćanje lekaru i redovni preventivni pregledi, naročito ako postoji nasleđena sklonost ka srčanim i jetrenim oboljenjima.

Žene koje žele da prestanu sa konzumacijom čipsa mogu ga zameniti domaćim, blago posoljenim kokicama, pečenim semenkama ili orašastim plodovima. Iako pečeni čips sadrži manje masti, on i dalje ima akrilamid i visok procenat soli, pa nije idealna zamena za prirodne, neprerađene namirnice. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.