Connect with us

Biznis

SVE O ISPLATI 6.000 DINARA ZA PUNOLETNE GRAĐANE: Ko dobija dupli iznos, kada leže novac i zašto se hitno menja zakon?

Objavljeno pre

2 months

,

novac, dinari, pare Pink.rs

Svi punoletni građani Srbije trebalo bi da dobiju jednokratnu isplatu od 6.000 dinara iz sredstava Akcionarskog fonda, a prema najavljenim izmenama propisa, pojedini građani mogli bi da ostvare pravo i na veći iznos. Isplata je najavljena za drugu polovinu septembra, dok će pre toga biti neophodno usvajanje izmena zakona koje će omogućiti da pravo ostvare svi punoletni građani.

Kada počinje isplata?

Prema najavljenim informacijama, isplata bi trebalo da počne 22. septembra. Novac će biti uplaćivan sukcesivno, a građani ne bi trebalo da podnose posebne prijave ukoliko postupak bude sproveden na način koji je najavljen.

Ko može da dobije 12.000 ili čak 18.000 dinara?

Osnovni iznos pomoći iznosi 6.000 dinara po licu, ali je navedeno da će pojedini građani dobiti dve ili tri isplate, odnosno ukupno 12.000 ili 18.000 dinara. To se odnosi na osobe koje po osnovu važećih pravila imaju pravo na više isplata iz Akcionarskog fonda. Ukupno je najavljeno više od 7,6 miliona pojedinačnih isplata.

Zašto se menja zakon?

Prema važećem zakonskom rešenju, pravo na raspodelu sredstava iz Akcionarskog fonda nije obuhvatalo sve današnje punoletne građane. Zbog toga su najavljene hitne izmene zakona kako bi pravo na isplatu imali i oni koji su punoletstvo stekli nakon perioda obuhvaćenog postojećim propisima. Tek nakon usvajanja izmena biće omogućena isplata svim punoletnim građanima Srbije.

Da li će biti potrebna prijava?

Za sada nije saopšteno da će građani morati posebno da se prijavljuju za ovu isplatu. Nadležni su najavili da će svi detalji o načinu isplate biti objavljeni nakon usvajanja zakonskih izmena i završetka tehničkih priprema.

Građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja nadležnih institucija, kako bi bili upoznati sa konačnim pravilima, rokovima i načinom isplate jednokratne pomoći.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Vozarine za tankere dostižu 800.000 dolara dnevno, troškovi transporta rastu

Dnevna zarada VLCC tankera premašuje istorijske nivoe, dok ratni rizici i poremećaji ruta povećavaju troškove za trgovce i proizvođače

Objavljeno pre

57 minutes

,

September 11, 2026

Objavio:

Vozarine za tankere dostižu 800.000 dolara dnevno, troškovi transporta rastu

Dnevna zarada VLCC tankera premašuje istorijske nivoe, dok ratni rizici i poremećaji ruta povećavaju troškove za trgovce i proizvođače

Vozarine za tankere na ključnim svetskim rutama nastavile su snažan rast, pri čemu je dnevna zarada na referentnoj ruti od Bliskog istoka do Kine dostigla gotovo 800.000 dolara. Ovaj rekordni iznos beleži se dok trgovci, proizvođači i kupci pokušavaju da pronađu rešenje za rastuće troškove i neizvestan transport usled ratnih dešavanja u Persijskom zalivu. Prema analizi kompanije za poslovne podatke Kpler, zarada veoma velikih tankera za sirovu naftu (VLCC) ostaje iznad 100.000 dolara dnevno i tokom naredne godine, što je više nego dvostruko iznad istorijskih proseka koji retko prelaze 45.000 dolara.

Razlozi rasta vozarina za tankere

Tržište brodskog prevoza suočava se sa brojnim uskim grlima. Istovremeno, zakupci za prevoz sirove nafte od američke obale Meksičkog zaliva do Azije nude rekordnu paušalnu naknadu od 29,5 miliona dolara po tankeru, odnosno gotovo 15 dolara po barelu. Ove cene ne uključuju dodatne ratne rizike i naknade zbog mogućih kašnjenja. U poslednjoj nedelji, cene nafte naglo su porasle usled obnovljenih napada u Ormuzu, pri čemu je brent nafta prvi put od jula premašila 100 dolara po barelu.

Poremećaji na tržištu i uticaj na globalni transport

Vašington napada iranske tankere, dok Teheran odgovara napadima na američke vojne i komercijalne brodove, što dovodi do rasta cene sirove nafte za više od 40% od početka sukoba. Pored toga, Huti intenziviraju napade na petrohemijske komplekse u Saudijskoj Arabiji, dok ukrajinski udari ograničavaju ruski izvoz sirove nafte i derivata. Prema podacima Baltic Exchangea, vozarine za VLCC tankere više su nego udvostručene od početka rata. Na ruti od Omanskog zaliva do istočne Azije, dnevna zarada porasla je 85% na gotovo 386.000 dolara ove nedelje.

Izjave tržišnih lidera i prilagođavanje logistike

“Postoji priličan broj uskih grla koja su se pojavila istovremeno. Tržište je zbog svega toga pod velikim pritiskom, a to se vidi i kroz vozarine”, izjavio je Aleks Grant, globalni direktor za trgovinu sirovom naftom, derivatima i tečnim energentima u kompaniji Equinor. Maks Trej, direktor za trgovinu teškim naftnim derivatima u Repsolu, dodaje: “Ako nameravam da prevezem proizvode od tačke A do tačke B, prvo gledam tržište brodskog prevoza. Ako računica nema smisla, ne mogu da ih prevezem. Na neki način sam rob tržišta vozarina.”

Dugoročne implikacije i trendovi na tržištu tankera

Trgovci očekuju da će se korišćenje dužih i skupljih ruta nastaviti. Kao rezultat napada jemenskih Huta na brodove u Crvenom moru, neki tankeri preuzimaju saudijsku naftu na terminalima u Sredozemlju, što produžava put do Azije za više od tri nedelje i povećava troškove za više miliona dolara. Istovremeno, azijska potražnja za američkom sirovom naftom raste, što dodatno opterećuje logistiku. Operateri sa Bliskog istoka šire sopstvene flote kako bi smanjili zavisnost od komercijalnih brodara. Kuwait Petroleum Corp. i Abu Dhabi National Oil Co. investiraju u nove brodove, dok je protok nafte kroz Ormuski moreuz smanjen, ali i dalje iznosi oko 10 miliona barela dnevno zahvaljujući sistemu “šatl-prevoza”. Na tržištu tankera, trend rasta vozarina za tankere ostaje izražen i bez naznaka skorog smirivanja.

Pročitaj još

Domaće

Otkupna cena suncokreta u Srbiji raste iznad 40 dinara po kilogramu

Predstavnici države, poljoprivrednika i industrije dogovorili višu otkupnu cenu suncokreta zbog porasta troškova proizvodnje

Objavljeno pre

16 hours

,

September 10, 2026

Objavio:

Otkupna cena suncokreta u Srbiji raste iznad 40 dinara po kilogramu

Predstavnici države, poljoprivrednika i industrije dogovorili višu otkupnu cenu suncokreta zbog porasta troškova proizvodnje

Vlada Srbije je na današnjem sastanku sa predstavnicima poljoprivrednika i uljarske industrije dogovorila da otkupna cena suncokreta raste iznad dosadašnje akontne cene od oko 40 dinara po kilogramu. Sastanak je održan na inicijativu proizvođača suncokreta, a ključna tema bila je pitanje otkupne cene suncokreta u Srbiji, što je poslednjih nedelja izazvalo nezadovoljstvo među ratarima.

Viša otkupna cena suncokreta i rast troškova

Premijer tehničke vlade Đuro Macut, kao i ministri Dragan Glamočić i Jagoda Lazarević, naglasili su da otkupna cena suncokreta mora da bude viša od trenutnih 40 dinara, s obzirom na rast troškova proizvodnje i oscilacije na tržištu. Predstavnici uljarske industrije su najavili da će u narednim danima izaći sa konačnim otkupnim cenama, koje će biti značajno veće od sadašnje akontne vrednosti. Poljoprivrednici su istakli potrebu za većom transparentnošću u formiranju cene, posebno zbog promena cena repromaterijala i tržišnih izazova.

Dugoročna rešenja i partnerski odnos

Prema rečima Đura Macuta, država ne može direktno da diktira tržišne cene, ali može koristiti raspoložive mehanizme za stabilizaciju odnosa između proizvođača, otkupljivača i prerađivača. On je predložio osnivanje stalnog foruma za komunikaciju svih aktera, uz podršku Privredne komore Srbije. Ministar Dragan Glamočić ocenio je sastanak kao produktivan, ističući da je ovoga puta razgovor vođen na bazi argumenata i interesa svih strana. On je naglasio da su ovakvi dogovori važni za unapređenje poverenja i izgradnju stabilnog sistema u kome proizvođači i industrija grade partnerski odnos.

Značaj udruživanja i transparentnosti

Predstavnici poljoprivrednih udruženja zahtevaju veću transparentnost prilikom formiranja otkupne cene suncokreta u Srbiji, kao i jačanje pregovaračke pozicije kroz udruživanje. Ministar Glamočić je dodao da je stabilnost domaće proizvodnje i tržišta moguća samo uz međusobno poverenje i zajednički interes za dugoročnu održivost. Otkupna cena suncokreta ima direktan uticaj na prihode ratara, ali i na poziciju uljarske industrije, posebno u situaciji kada troškovi repromaterijala i energenata rastu. Kao rezultat današnjih dogovora, dijalog između države, proizvođača i industrije biće nastavljen narednih dana, kako bi se pronašlo održivo rešenje za sve strane.

Tržišni kontekst i implikacije za sektor

Suncokret je ključna uljarica u Srbiji, a formiranje otkupne cene direktno utiče na konkurentnost domaće poljoprivrede i prehrambene industrije. Veća transparentnost i dogovor o višoj otkupnoj ceni suncokreta mogu doprineti predvidljivosti tržišta i sigurnosti proizvođača. Pored toga, stabilan sistem otkupa može ojačati pregovaračku moć poljoprivrednika i doprineti razvoju sektora uljarica u Srbiji. Takođe, nastavak dijaloga između svih aktera najavljuje dugoročnije rešenje za probleme sa otkupom suncokreta u narednim sezonama.

Pročitaj još

Domaće

Srpski nacionalni AI model biće završen pre EXPO 2027, razvoj u saradnji sa Mistral

Privredna komora Srbije najavljuje završetak srpskog AI jezičkog modela do EXPO 2027, u partnerstvu sa vodećim evropskim kompanijama

Objavljeno pre

17 hours

,

September 10, 2026

Objavio:

Srpski nacionalni AI model biće završen pre EXPO 2027, razvoj u saradnji sa Mistral

Privredna komora Srbije najavljuje završetak srpskog AI jezičkog modela do EXPO 2027, u partnerstvu sa vodećim evropskim kompanijama

Privredna komora Srbije najavila je da će srpski nacionalni jezički AI model biti završen pre početka EXPO 2027 u Beogradu. Razvoj ovog modela, poznatog kao srpski LLM, odvija se u saradnji sa kompanijom Mistral, najvećim evropskim AI akterom.

Srpski nacionalni AI model kao strateški projekat

Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, paralelno se radi na dva koloseka razvoja – osnovnih modela i modela za rasuđivanje (AI reasoning model). Ovi projekti razvijaju se u dva odvojena klastera, uz učešće domaćih softverskih kompanija. Čadež je istakao da je cilj da modeli budu gotovi do početka specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu. Osim toga, naglasio je da ulaganja u računarske kapacitete i digitalnu infrastrukturu predstavljaju ključnu prednost za srpsku privredu.

Značaj AI modela za privredu Srbije

„Moramo ponovo da stavimo fokus na digitalna pitanja i stvaranje mogućnosti za privredu. Neophodno je spajanje obrazovanja, infrastrukture i slušanje potreba privrede“, izjavio je Marko Čadež. Prema njegovim rečima, razvoj AI modela omogućava preduzećima primenu naprednih servisa i personalizovanih rešenja, od banaka do državnih agencija. Posebno je naglasio značaj državne infrastrukture, poput Državnog data centra u Kragujevcu i superkompjutera, koji čine osnovu za bezbedan i efikasan rad AI modela.

Regionalna perspektiva i integracija sa EU

Na konferenciji BelTalks, ministar digitalne transformacije Severne Makedonije, Stefan Andonovski, istakao je da 40 odsto kompanija u Makedoniji koristi AI alate, ali samo pet odsto malih i srednjih preduzeća primenjuje prave AI modele. Kao rezultat, velika preduzeća koja uvode napredne AI agente stiču značajnu prednost, dok mala i srednja preduzeća rizikuju da zaostanu. Ovogodišnja BelTalks konferencija okupila je oko 150 međunarodnih učesnika, među kojima su premijer Srbije u tehničkom mandatu, ministri Vlade Srbije, predsednica Narodne skupštine, investitori i predstavnici poslovnog sektora. U fokusu su ekonomska saradnja, konkurentnost i održiva transformacija evropske ekonomije.

Uticaj na konkurentnost i ekonomske reforme

Evropska unija trenutno prilagođava svoje politike novim geopolitičkim izazovima i nastoji da kroz Plan rasta za region i Sporazum o čistoj industriji dodatno integriše Zapadni Balkan na jedinstveno tržište. Jačanje ekonomske saradnje sa zemljama kandidatima, kao što su Srbija, Ukrajina i Moldavija, ostaje strateški prioritet za EU. Ove zemlje, kroz reforme i razvoj AI modela, povećavaju konkurentnost i jačaju ekonomsku otpornost. BelTalks konferencija, koju organizuje GLOBSEC sa evropskim partnerima, služi kao platforma za unapređenje saradnje i održive ekonomske transformacije širom Evrope. Srpski nacionalni AI model, do EXPO 2027, predstavlja važan korak u tom smeru, omogućavajući domaćoj privredi pristup savremenim digitalnim alatima i konkurentnost na evropskom tržištu.

Pročitaj još

U Trendu