Sa početkom školske godine i povratkom ljudi u zatvorene prostorije, raste mogućnost širenja respiratornih infekcija. Prehlade, virusne infekcije i grip najčešće se prenose kapljičnim putem, posebno u kolektivima poput škola, vrtića i radnih mesta.

Lekari savetuju redovno pranje ruku, provetravanje prostorija i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome infekcije. Važno je i da osobe koje imaju temperaturu, kašalj ili druge izražene simptome ostanu kod kuće i, po potrebi, konsultuju lekara.

Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na decu, starije osobe i hronične bolesnike, kod kojih respiratorne infekcije mogu imati teži tok.

Predstojeći jesenji period zato je prilika da se podsetimo da jednostavne preventivne mere mogu značajno smanjiti rizik od širenja infekcija.

Vlasnici pasa uglavnom žele najbolje za svoje ljubimce. Ipak, neke svakodnevne navike koje nama deluju potpuno bezazleno psima mogu biti neprijatne ili zbunjujuće. Evo šta bi trebalo izbegavati.

Pas ne razume svet na isti način kao čovek.

Zbog toga ono što nama predstavlja znak ljubavi ili pažnje ponekad životinji može da bude izvor stresa.

Dobra vest je da većinu tih navika nije teško promeniti.

1. Forsiranje kontakta kada pas želi mir

Nisu svi psi raspoloženi za maženje u svakom trenutku.

Ako pas okreće glavu, sklanja se, pokušava da ode ili pokazuje druge znakove nelagode, bolje je dati mu prostor.

Činjenica da je pas inače druželjubiv ne znači da u svakom trenutku želi fizički kontakt.

Poštovanje njegovih signala pomaže izgradnji poverenja.

2. Kažnjavanje nakon što je greška već napravljena

Jedna od čestih grešaka jeste kažnjavanje psa nekoliko minuta nakon neželjenog ponašanja.

Pas tada često ne može da poveže kaznu sa onim što je uradio ranije.

Mnogo je korisnije pravovremeno preusmeriti ponašanje i nagraditi ono što želite da pas ponovi.

Doslednost je važnija od vikanja.

3. Nedovoljno kretanja

Psu nije dovoljna samo kratka šetnja do najbližeg ćoška da obavi nuždu.

Naravno, potrebe zavise od rase, starosti, zdravlja i karaktera psa.

Nekim psima je potrebno mnogo više fizičke aktivnosti, dok drugima odgovaraju kraće i mirnije šetnje.

Ali gotovo svakom psu prija da ima mogućnost kretanja i istraživanja.

4. Zaboravljanje mentalne stimulacije

Pas ne koristi mozak samo kada uči komande.

Njuškanje, traženje hrane, igra i istraživanje okruženja predstavljaju važne oblike mentalne aktivnosti.

Zbog toga šetnja u kojoj pas ima priliku da njuška i istražuje može biti mnogo korisnija od brzog hodanja bez zaustavljanja.

5. Stalno menjanje pravila

Ako je danas dozvoljeno skakanje na kauč, a sutra se pas zbog toga kažnjava, životinja dobija nejasnu poruku.

Isto važi za hranjenje, spavanje, ponašanje prema gostima i druge kućne navike.

Pravila bi trebalo da budu što doslednija.

Ako u domaćinstvu ima više ljudi, dobro je da svi primenjuju ista pravila.

6. Previše hrane „iz ljubavi“

Jedan zalogaj možda deluje bezazleno.

Ali kada se poslastice dodaju na redovne obroke iz dana u dan, kalorije se brzo nakupe.

Prekomerna telesna težina kod pasa može biti povezana sa različitim zdravstvenim problemima.

Zato poslastice treba posmatrati kao deo ukupne ishrane, a ne kao nešto što se ne računa.

7. Ignorisanje znakova stresa

Pas ne može da kaže: „Ovo mi je neprijatno.“

Ali njegovo telo može da pošalje signal.

Povlačenje, izbegavanje pogleda, lizanje usana, zevanje u određenim situacijama, ukočenost ili pokušaj udaljavanja mogu biti znakovi da se pas ne oseća prijatno.

Naravno, nijedan pojedinačni znak ne treba tumačiti izolovano.

Važno je posmatrati situaciju u celini.

Pas ne mora uvek da bude „dobro raspoložen“

Ljudi ponekad očekuju da pas bude spreman za igru kad god oni to požele.

Ali i pas ima svoj ritam.

Nekada želi da trči.

Nekada želi da njuška.

Nekada želi da se igra.

A nekada samo želi da legne i odmori.

Poštovanje tih potreba ne znači da je pas razmažen.

Naprotiv, znači da vlasnik razume da ima posla sa živim bićem koje ima svoje granice.

Najbolji vlasnik nije onaj koji sve dozvoljava

Ljubav prema psu ne znači dozvoliti mu sve.

Dobar odnos podrazumeva jasna pravila, dovoljno kretanja, kvalitetnu ishranu, igru, odmor, veterinarsku brigu i razumevanje ponašanja.

Pas ne mora da dobije sve što poželi da bi bio srećan.

Mnogo mu je važnije da zna šta se od njega očekuje i da se oseća bezbedno.

A kada vlasnik nauči da prepozna njegove signale, svakodnevni život postaje lakši i za čoveka i za psa.

Beograd je poznat po bučnim ulicama, kafićima, restoranima i živom noćnom životu. Ipak, glavni grad Srbije ima i drugačije lice – mirne staze, parkove, zelenilo i delove grada u kojima se može šetati bez osećaja da ste usred milionske gužve.

Kada se pomisli na šetnju Beogradom, većina će prvo pomisliti na Knez Mihailovu ulicu, Kalemegdan ili Savski kej.

To jesu nezaobilazna mesta, ali nisu jedine opcije.

Ako želite da pobegnete od gužve i provedete sat ili dva na otvorenom, Beograd nudi mnogo više.

1. Topčider

Topčider je jedno od mesta na kojima se lako zaboravi da ste u velikom gradu.

Veliko zelenilo, staze i hladovina čine ga pogodnim za laganu šetnju.

Posebno prija tokom toplijih dana, kada je boravak u prirodi prijatniji nego na užurbanim gradskim ulicama.

2. Košutnjak

Košutnjak je jedan od najpoznatijih zelenih delova Beograda.

Mreža staza omogućava različite vrste šetnje – od kratkog izlaska do dužeg boravka u prirodi.

Velika prednost je što možete kombinovati šetnju sa rekreacijom.

3. Zvezdarska šuma

Zvezdarska šuma pruža drugačiji doživljaj grada.

Staze kroz šumu pogodne su za one koji žele malo više prirode i manje asfalta.

Za mnoge Beograđane upravo ovakva mesta predstavljaju idealan način da se nakratko udalje od gradske buke.

4. Ada Ciganlija – mirniji delovi

Ada Ciganlija može biti veoma prometna, naročito tokom toplih vikenda.

Ali ako se udaljite od najposećenijih delova i izaberete mirnije staze, moguće je pronaći sasvim drugačiju atmosferu.

Za dužu šetnju ovo je jedna od praktičnijih opcija jer postoji veliki prostor za kretanje.

5. Zemunski kej

Zemunski kej je popularan, ali njegova dužina omogućava da pronađete deo koji vam više odgovara.

Šetnja uz Dunav posebno je prijatna predveče.

Ako ne želite gužvu, izbegavanje najprometnijih termina može napraviti veliku razliku.

6. Veliko ratno ostrvo – pogled sa zemunske strane

Iako samo ostrvo nije mesto na koje se može jednostavno otići u svako doba godine, pogled prema njemu sa zemunske strane pruža osećaj udaljenosti od gradske vreve.

Šetnja uz reku može biti odlična opcija kada želite da budete napolju, ali bez klasičnog gradskog ambijenta.

7. Avala

Za one kojima nije problem da se malo udalje od centralnih delova grada, Avala je jedna od najboljih opcija.

Šuma, čistiji vazduh i staze pružaju potpuno drugačiji osećaj u odnosu na gradske ulice.

Idealna je za duži izlet i vikend šetnju.

8. Tašmajdan u mirnijem delu dana

Tašmajdan je u centru grada, ali u određenim periodima dana može biti iznenađujuće miran.

Rano jutro ili kasnije popodne mogu biti dobar izbor za one koji žele kratku šetnju bez velike gužve.

9. Blokovi uz Savu

Novi Beograd ima mnogo prostora koji se često zanemaruje kada se govori o šetnji.

Široke površine, zelenilo i pogled prema Savi omogućavaju dužu šetnju bez potrebe da stalno prelazite prometne ulice.

Posebno je zanimljivo pred zalazak sunca.

10. Botanička bašta

Za one koji žele mirniju atmosferu u samom centru grada, Botanička bašta je zanimljiva opcija.