Connect with us

Vesti

Mentalno zdravlje mladih – pritisak škole, očekivanja i svakodnevni stres

Objavljeno pre

2 months

,

Ethnic female student in casual wear sitting at table with laptop and notebook and grimacing from migraine while doing homework during distance learning

Mentalno zdravlje mladih poslednjih godina privlači sve veću pažnju javnosti. Školske obaveze, ocene, očekivanja roditelja, odnosi sa vršnjacima, ali i pritisak koji dolazi sa društvenih mreža mogu predstavljati veliki izazov za decu i adolescente.

Period odrastanja sam po sebi donosi brojne promene. Mladi pokušavaju da pronađu svoje mesto u društvu, izgrade samopouzdanje i donesu odluke koje mogu uticati na njihovu budućnost. Kada se tome dodaju svakodnevne školske obaveze i potreba da ispune očekivanja okoline, nivo stresa može dodatno da poraste.

Poseban pritisak predstavlja školski uspeh. Ocene se često doživljavaju kao pokazatelj sposobnosti i budućih mogućnosti, zbog čega pojedini učenici osećaju veliki strah od neuspeha. Kontrolni zadaci, odgovaranja, prijemni ispiti i izbor budućeg zanimanja mogu kod mladih izazvati zabrinutost i nesigurnost.

Anksioznost se kod mladih može ispoljiti na različite načine. Neki učenici postaju povučeni, drugi su razdražljivi ili imaju problema sa koncentracijom. Mogu se javiti i problemi sa spavanjem, gubitak motivacije ili stalni osećaj zabrinutosti. Važno je, međutim, razlikovati uobičajenu tremu i kratkotrajni stres od problema koji traju duže i značajno utiču na svakodnevni život.

Veliku ulogu imaju i društvene mreže. Mladi su svakodnevno izloženi fotografijama i objavama drugih ljudi, zbog čega mogu steći utisak da svi oko njih vode savršen život. Poređenje sa drugima može negativno uticati na samopouzdanje i stvoriti dodatni pritisak da se izgleda, ponaša ili živi na određeni način.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju značaj otvorenog razgovora. Mladi treba da znaju da mogu da kažu da imaju problem bez straha od osude. Roditelji, nastavnici i školski psiholozi mogu imati važnu ulogu u tome da primete promene u ponašanju i pruže podršku.

Važno je i da se problemi sa mentalnim zdravljem ne posmatraju kao slabost. Traženje pomoći nije znak da neko nije dovoljno jak, već način da se problem prepozna i da se na vreme pronađe odgovarajuća podrška.

Škole takođe mogu doprineti stvaranju zdravijeg okruženja. Pored obrazovanja, važno je razgovarati sa učenicima o stresu, emocijama, odnosima sa vršnjacima i načinima na koje mogu da se nose sa pritiskom. Dostupna stručna pomoć može biti posebno značajna za učenike kojima je potrebna dodatna podrška.

Za mlade je važno pronaći ravnotežu između školskih obaveza i slobodnog vremena. San, fizička aktivnost, druženje, boravak u prirodi i aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo mogu pomoći u očuvanju psihičkog blagostanja.

Mentalno zdravlje mladih zato nije samo pitanje pojedinca, već i porodice, škole i čitavog društva. Pravovremena podrška, razumevanje i razgovor mogu pomoći da se problemi prepoznaju na vreme i da mladi ne ostanu sami sa pritiscima sa kojima se suočavaju.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Epidemija ebole u Kongu: Nasilje i teorije zavere dodatno otežavaju borbu

Broj slučajeva premašio 10.060, skoro polovina obolelih preminula, medicinske ekipe izložene napadima i dezinformacijama.

Objavljeno pre

2 minutes

,

October 27, 2026

Objavio:

Epidemija ebole u Kongu: Nasilje i teorije zavere dodatno otežavaju borbu

Broj slučajeva premašio 10.060, skoro polovina obolelih preminula, medicinske ekipe izložene napadima i dezinformacijama.

Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo dostiže zabrinjavajuće razmere, jer broj potvrđenih slučajeva premašuje 10.060, dok je gotovo polovina obolelih izgubila život, prema zvaničnim podacima. U isto vreme, napad na zdravstvene radnike, među kojima je medicinska sestra ubijena, pokazuje koliko su medicinske ekipe izložene opasnostima zbog teorija zavere i nasilja.

Tragedija u provinciji Čopo dodatno je produbila humanitarnu krizu. U mestu Bafvasende, grupa mladića naoružana mačetama i palicama napala je medicinski tim zbog sumnji da zdravstveni radnici šire virus putem lokalnog vodovoda. U ovom napadu jedna medicinska sestra izgubila je život, dok je još jedan zdravstveni radnik teško povređen.

Dezinformacije i nedostatak poverenja otežavaju borbu

Pored fizičkih napada, širenje dezinformacija na društvenim mrežama ozbiljno otežava rad medicinskih ekipa. Neki stanovnici veruju da je epidemija ebole izmišljotina humanitarnih organizacija radi profita, zbog čega su bolnice i vozila hitne pomoći često na meti napada. Takođe, zbog hroničnog nedostatka opreme i kašnjenja plata, deo medicinskog osoblja štrajkuje, što dodatno usporava odgovor na kriznu situaciju.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus istakao je da zdravstveni radnici moraju imati zagarantovanu bezbednost i dostojanstvo tokom obavljanja svojih dužnosti. Ovaj stav deli i međunarodna zajednica, koja snažno osuđuje nasilje nad medicinskim osobljem.

Širenje virusa i izazovi u nadzoru

Aktuelnu epidemiju, proglašenu u maju, izaziva soj virusa Bundibugjo, za koji ne postoji odobrena vakcina niti specifičan lek. Zaraza se sa početnih žarišta nekontrolisano proširila na 66 zdravstvenih zona u osam provincija Konga. Prema poslednjim informacijama, oko 80 odsto novih slučajeva javlja se van epidemiološkog nadzora, dok mnogi pacijenti izbegavaju centre za lečenje zbog straha i stigmatizacije.

Pored Demokratske Republike Kongo, prisustvo virusa zabeleženo je i u Ugandi, Keniji, Nigeriji i Francuskoj. U Keniji su granični prelazi pod posebnom kontrolom, nakon što su evidentirani slučajevi i smrtni ishodi povezani sa putnicima iz žarišta u Kongu. Nadležne službe nastavljaju sa izolacijom i praćenjem svih kontakata, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

U međuvremenu, međunarodni zvaničnici upozoravaju da je zaustavljanje epidemije moguće samo uz saradnju lokalnog stanovništva i efektivnu zaštitu zdravstvenih radnika. Iako je epidemija ebole u Kongu trenutno jedna od najtežih humanitarnih kriza u regionu, ključ za njeno suzbijanje nalazi se u borbi protiv dezinformacija i obezbeđivanju sigurnosti onih koji su na prvoj liniji.

Pročitaj još

Svet

Forum zemalja izvoznica gasa u Moskvi: Šta donosi samit lidera?

U Moskvi se danas održava 8. Samit Foruma zemalja izvoznica gasa, sa liderima iz četiri kontinenta i ključnim razgovorima.

Objavljeno pre

22 minutes

,

October 27, 2026

Objavio:

Forum zemalja izvoznica gasa u Moskvi: Šta donosi samit lidera?

U Moskvi se danas održava 8. Samit Foruma zemalja izvoznica gasa, sa liderima iz četiri kontinenta i ključnim razgovorima.

U Moskvi se danas održava 8. Samit šefova država i vlada Foruma zemalja izvoznica gasa (GECF), okupljajući 20 država članica sa četiri kontinenta. Ove zemlje, prema zvaničnim podacima, zajedno kontrolišu oko 70 odsto svetskih rezervi prirodnog gasa, učestvuju sa 38 odsto u globalnoj proizvodnji i čine 47 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).

Samit u Moskvi predstavlja značajan trenutak za zemlje članice Foruma, s obzirom na globalni značaj prirodnog gasa i ulogu koju ove države imaju u energetskom sektoru. Pre svega, očekuje se da lideri razgovaraju o budućnosti energetskog tržišta, saradnji među članicama i izazovima koje donosi situacija na svetskom nivou.

Forum zemalja izvoznica gasa: ključni akteri i teme

Na samitu, domaćin je ruski predsednik Vladimir Putin. Prema najavama iz Kremlja, Putin će se sastati sa ključnim liderima prisutnim u Moskvi. Među najavljenim sastancima su i razgovori sa predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom, koji je danas stigao u Moskvu, kao i sa liderima Mozambika, Ekvatorijalne Gvineje i Libijskog predsedničkog saveta.

Ove države, zajedno kao deo GECF-a, imaju snažan uticaj na globalno snabdevanje gasom. Zbog toga se svaka odluka ili zajednički zaključak sa foruma pažljivo prati od strane energetskih analitičara i tržišta. Ipak, osim energetske politike, lideri razgovaraju i o međusobnoj saradnji i mogućnostima daljeg razvoja infrastrukture.

Šta očekivati od samita u Moskvi?

Samit Foruma zemalja izvoznica gasa u Moskvi privlači pažnju zbog trenutne situacije na svetskim energetskim tržištima. Takođe, dolazak predsednika Irana i najavljeni bilateralni razgovori ruskog predsednika sa liderima drugih zemalja ukazuju na to da će teme biti raznovrsne, a fokus na stabilnosti tržišta i budućoj saradnji.

U međuvremenu, prema saopštenju iz Kremlja, Putin će tokom samita održati razgovore sa Danijelom Čapuom iz Mozambika, Teodorom Obijangom Ngemom Mbasogom iz Ekvatorijalne Gvineje i Mohamedom el Menfijem iz Libije. Ove bilateralne konsultacije dopunjuju zvanični program samita, čineći ga jednim od centralnih događaja u oblasti energetike ovog leta.

Na kraju, Forum zemalja izvoznica gasa ostaje ključna platforma za koordinaciju politika i razmenu iskustava među državama koje imaju najveći uticaj na tržište gasa. Tim povodom, pažnja javnosti i stručne javnosti usmerena je ka Moskvi, gde se danas okupljaju lideri najvažnijih izvoznica gasa na svetu.

Pročitaj još

Srbija

Svetska banka o privredi Srbije: Rast iznad 3 odsto i pad nezaposlenosti na 7,2%

Privreda Srbije beleži oporavak uz obnovu industrije i usluga, a Svetska banka očekuje stabilan rast i dalje smanjenje nezaposlenosti.

Objavljeno pre

1 hour

,

October 27, 2026

Objavio:

Svetska banka o privredi Srbije: Rast iznad 3 odsto i pad nezaposlenosti na 7,2% – privreda Srbije

Privreda Srbije beleži oporavak uz obnovu industrije i usluga, a Svetska banka očekuje stabilan rast i dalje smanjenje nezaposlenosti.

Privreda Srbije u fokusu je nove analize Svetske banke, koja najavljuje da se u 2026. godini očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto. Ovaj optimizam dolazi u trenutku kada je stopa nezaposlenosti pala na 7,2 odsto, dok se javni dug i dalje smanjuje.

Prema saopštenju Svetske banke, rast privrede Srbije biće podstaknut ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatima izvoza i oporavkom sektora usluga. Ključnu ulogu u ovom procesu ima obnavljanje proizvodnje u jedinoj rafineriji nafte, kao i rast proizvodnje u kragujevačkom “Stelantisu”. Osim toga, odlični rezultati u sektoru usluga i izvoza dodatno jačaju privredni zamah.

Stabilan rast i podrška domaćinstvima

Iz Svetske banke ističu da se u narednim godinama očekuje stabilan oporavak stope rasta od tri do četiri odsto. U prvoj polovini godine rast je prvenstveno bio vođen većom potrošnjom domaćinstava, što je rezultat usporavanja inflacije i snažne ekspanzije kreditiranja. Na taj način, domaća tražnja je ostala važan pokretač ukupnog ekonomskog rasta.

Takođe, stopa nezaposlenosti osetno je opala i sada iznosi 7,2 odsto. Pored toga, javni dug Srbije nastavlja stabilnu silaznu putanju. Ovakvi pokazatelji, prema izveštaju, daju razloge za optimizam u pogledu makroekonomskih kretanja.

Fokus na inovacije i inkluzivnu ekonomiju

Direktorka kancelarije Grupe Svetske banke u Srbiji, Ajša Vilijams, naglašava značaj daljeg razvoja inovativne i inkluzivne ekonomije. „Ovogodišnji oporavak rasta u Srbiji i solidni makroekonomski rezultati daju razloga za optimizam. Srbija bi trebalo da nastavi izgradnju ekonomije koja omogućava kvalitetna radna mesta i olakšava uspešno poslovanje privatnog sektora, što bi uz kvalitetnije institucije privuklo još više privatnog kapitala potrebnog za budući rast“, navela je Vilijams.

Analitičari Svetske banke procenjuju da bi nastavak privrednog rasta mogao dodatno podržati smanjenje siromaštva. Kao rezultat toga, u izveštaju se navodi i značaj ciljane socijalne pomoći, podrške zapošljavanju i programa obuka koji prate makroekonomski napredak zemlje.

Konačno, podaci iz izveštaja pokazuju da je privreda Srbije na stabilnom putu oporavka, sa povoljnim izgledima za naredne godine. Očekuje se da će ključna reč za naredni period biti održivost rasta, uz nastavak reformi i ulaganja u inovacije.

Pročitaj još

U Trendu