Privredna komora Srbije najavljuje završetak srpskog AI jezičkog modela do EXPO 2027, u partnerstvu sa vodećim evropskim kompanijama

Privredna komora Srbije najavila je da će srpski nacionalni jezički AI model biti završen pre početka EXPO 2027 u Beogradu. Razvoj ovog modela, poznatog kao srpski LLM, odvija se u saradnji sa kompanijom Mistral, najvećim evropskim AI akterom.

Srpski nacionalni AI model kao strateški projekat

Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, paralelno se radi na dva koloseka razvoja – osnovnih modela i modela za rasuđivanje (AI reasoning model). Ovi projekti razvijaju se u dva odvojena klastera, uz učešće domaćih softverskih kompanija. Čadež je istakao da je cilj da modeli budu gotovi do početka specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu. Osim toga, naglasio je da ulaganja u računarske kapacitete i digitalnu infrastrukturu predstavljaju ključnu prednost za srpsku privredu.

Značaj AI modela za privredu Srbije

„Moramo ponovo da stavimo fokus na digitalna pitanja i stvaranje mogućnosti za privredu. Neophodno je spajanje obrazovanja, infrastrukture i slušanje potreba privrede“, izjavio je Marko Čadež. Prema njegovim rečima, razvoj AI modela omogućava preduzećima primenu naprednih servisa i personalizovanih rešenja, od banaka do državnih agencija. Posebno je naglasio značaj državne infrastrukture, poput Državnog data centra u Kragujevcu i superkompjutera, koji čine osnovu za bezbedan i efikasan rad AI modela.

Regionalna perspektiva i integracija sa EU

Na konferenciji BelTalks, ministar digitalne transformacije Severne Makedonije, Stefan Andonovski, istakao je da 40 odsto kompanija u Makedoniji koristi AI alate, ali samo pet odsto malih i srednjih preduzeća primenjuje prave AI modele. Kao rezultat, velika preduzeća koja uvode napredne AI agente stiču značajnu prednost, dok mala i srednja preduzeća rizikuju da zaostanu. Ovogodišnja BelTalks konferencija okupila je oko 150 međunarodnih učesnika, među kojima su premijer Srbije u tehničkom mandatu, ministri Vlade Srbije, predsednica Narodne skupštine, investitori i predstavnici poslovnog sektora. U fokusu su ekonomska saradnja, konkurentnost i održiva transformacija evropske ekonomije.

Uticaj na konkurentnost i ekonomske reforme

Evropska unija trenutno prilagođava svoje politike novim geopolitičkim izazovima i nastoji da kroz Plan rasta za region i Sporazum o čistoj industriji dodatno integriše Zapadni Balkan na jedinstveno tržište. Jačanje ekonomske saradnje sa zemljama kandidatima, kao što su Srbija, Ukrajina i Moldavija, ostaje strateški prioritet za EU. Ove zemlje, kroz reforme i razvoj AI modela, povećavaju konkurentnost i jačaju ekonomsku otpornost. BelTalks konferencija, koju organizuje GLOBSEC sa evropskim partnerima, služi kao platforma za unapređenje saradnje i održive ekonomske transformacije širom Evrope. Srpski nacionalni AI model, do EXPO 2027, predstavlja važan korak u tom smeru, omogućavajući domaćoj privredi pristup savremenim digitalnim alatima i konkurentnost na evropskom tržištu.

ECB podigla stope za 0,25 procentna poena zbog inflacije iznad ciljanih 2%, rast cena energije značajno utiče na tržište

Evropska centralna banka (ECB) povećala je sve tri ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, reagujući na rast inflacije u evrozoni. Ova odluka doneta je zbog nastavka inflatornih pritisaka, dok je inflacija u avgustu dostigla 3,3%. Kamatne stope će važiti od 16. septembra, a prema ECB, inflacija će ostati iznad ciljanih 2% još određeno vreme.

Detalji povećanja kamatnih stopa i inflacija u evrozoni

Stopa na depozitne olakšice sada iznosi 2,50%, što je rast u odnosu na prethodnih 2,25%. Stopa na glavne operacije refinansiranja povećana je na 2,65%, a marginalna kreditna stopa na 2,90%. Prema novim projekcijama stručnjaka ECB-a, očekuje se da prosečna inflacija u evrozoni iznosi 3% u ovoj godini, 2,5% u 2027. i 2,1% u 2028. godini.

Podaci za avgust pokazuju da je inflacija u evrozoni ponovo porasla i dostigla najviši nivo od septembra 2023. godine. Glavni razlog za rast je skok cena energije od 14,3%, dok su cene usluga usporile na 3,0%. Cene hrane, alkohola i duvana ostale su stabilne na 1,2%. Bazna inflacija, koja isključuje energiju, hranu, alkohol i duvan, opala je na 2,4% sa 2,5% iz jula.

Uticaj inflacije i kamatnih stopa na privredni rast

ECB očekuje da će privreda evrozone porasti 0,9% tokom ove godine. Za 2027. godinu predviđa se rast od 1,4%, a za 2028. od 1,5%. Ove projekcije su povećane u odnosu na jun zbog veće otpornosti privrede evrozone nego što se očekivalo. Međutim, ECB ocenjuje da su izgledi i dalje veoma neizvesni. Inflacija bi mogla biti viša, a privredni rast slabiji od očekivanog, posebno zbog mogućih energetskih šokova.

U saopštenju se navodi da će Evropska centralna banka nastaviti da vodi monetarnu politiku na osnovu aktuelnih podataka. Odluke o kamatnim stopama donosiće se od sastanka do sastanka, bez prethodno određene putanje. Faktori koji će biti presudni su procena inflatornih izgleda, povezani rizici, osnovna inflacija i efikasnost transmisije monetarne politike.

Širi ekonomski kontekst i značaj za tržište

Zbog toga što inflacija u evrozoni ostaje iznad ciljanih 2%, povećanje kamatnih stopa ima direktan uticaj na troškove zaduživanja za preduzeća i građane. Preliminarni podaci za avgust biće potvrđeni 17. septembra. Ove promene prate i šire trendove na globalnim tržištima, gde rast cena energije i nestabilnost na Bliskom istoku dodatno komplikuju prognoze. Kao rezultat, banke i investitori pažljivo prate odluke Evropske centralne banke i njihov dugoročni uticaj na privredni rast i stabilnost cena.

Nemački proizvođač automobila ulaže 10 milijardi evra za otpremnine, a do 2030. planira ukidanje 60.000 radnih mesta

Folksvagen procenjuje da će restrukturisanje kompanije koštati najmanje 16 milijardi evra, navodi se u izveštaju objavljenom početkom septembra 2026. godine. Restrukturisanje obuhvata otpremnine i moguće zatvaranje fabrika, dok plan predviđa smanjenje broja zaposlenih za oko 50.000 radnih mesta, što ima direktan uticaj na sektor automobilske industrije. Program restrukturisanja, koji je kompanija najavila, nastao je kao odgovor na sve veću konkurenciju kineskih proizvođača električnih automobila i višak kapaciteta na evropskom tržištu.

Detalji troškova i smanjenja zaposlenih

Plan restrukturisanja predviđa izdvajanje do 10 milijardi evra za otpremnine do 2030. godine. Ova sredstva namenjena su programima prevremenog penzionisanja i otpremninama za zaposlene. U pitanju je obuhvaćeno ukupno oko 60.000 radnih mesta, što predstavlja značajan rez za kompaniju.

Pored toga, Folksvagen planira dodatnih šest milijardi evra za pokrivanje troškova eventualnog zatvaranja proizvodnje u četiri fabrike u Nemačkoj. Budućnost ovih pogona još se razmatra, a konačna odluka o zatvaranju nije doneta. Ove mere deo su najobuhvatnijeg restrukturisanja u istoriji kompanije.

Tržišni izazovi i planovi za budućnost

Odluka o restrukturisanju dolazi u trenutku kada Folksvagen zaostaje za kineskim proizvođačima u segmentu električnih vozila i suočava se sa visokim carinama na izvoznim tržištima. Kao rezultat, kompanija je smanjila operativnu maržu na 3,8% u prvoj polovini 2026. godine, sa 7,9% iz 2022. godine.

U okviru strategije „Budućnost 2030”, Folksvagen planira da smanji broj modela za oko 50% i složenost proizvoda za 75% do 2035. godine. Cilj je da godišnja prodaja dostigne devet miliona vozila, a operativna marža poraste na 9% do 2030. godine.

Uticaj na zaposlene i tržište automobila

Program restrukturisanja, koji je usvojen prošle nedelje, predviđa ukupno smanjenje broja zaposlenih za 100.000 u odnosu na ranije planirane mere, uključujući dodatnih 50.000 radnih mesta koja će biti ukinuta. Ove mere reflektuju nastojanja Folksvagen-a da odgovori na promene u globalnoj automobilskoj industriji, gde su elektrifikacija i konkurencija iz Azije ključni faktori.

Očekuje se da restrukturisanje kompanije donese dugoročne uštede, ali i da značajno utiče na zaposlenost i proizvodne kapacitete u Nemačkoj. Odluke o budućnosti četiri fabrike još nisu konačne, što dodatno povećava neizvesnost u sektoru. Restrukturisanje Folksvagen-a tako postaje centralni primer izazova sa kojima se suočavaju tradicionalni evropski proizvođači automobila u uslovima tehnološke transformacije i globalne konkurencije.