Japanska kompanija prekinula partnerstvo sa Kojima Productions, novi partner direktni konkurent iz sektora video igara

Sony je zvanično objavio da otkazuje razvoj igre Physint i prekida saradnju sa studiom Kojima Productions. Ova odluka, koja je saopštena sredinom juna, znači da projekat više neće biti ekskluziva za PlayStation. Hideo Kojima, direktor studija, naveo je da je odmah pronašao novog partnera i da će igru Physint dalje razvijati u saradnji sa Xbox Game studiom, ogrankom kompanije Microsoft, koja je direktan konkurent Sonyju.

Otkazivanje igre Physint i posledice za sektor video igara

Otkazivanje igre Physint predstavlja značajan obrt na tržištu video igara, jer je projekat još početkom 2024. godine bio najavljen kao velika i značajna špijunsko-akciona igra. Sony nije precizirao razloge za ovaj neočekivani potez, ali je istakao da i dalje ceni kreativnu viziju tima iz Kojima Productions i da ne isključuje mogućnost saradnje na budućim projektima.Istovremeno, prelazak partnera kod direktne konkurencije ukazuje na dinamičnost gejming industrije, gde strateške odluke vodećih kompanija imaju direktne posledice po ekosistem partnera, ekskluzivnosti i raspodelu tržišnih uloga. Kao rezultat, konkurencija između Sonyja i Microsofta u sektoru video igara dodatno se zaoštrava.

Izjave i novi pravac razvoja igre Physint

Direktor studija Hideo Kojima izjavio je da je obaveštenje o otkazivanju saradnje stiglo iznenada. “Sredinom juna dobili smo zvanično obaveštenje iz Sonyja o prekidu projekta”, naveo je Kojima. On je takođe dodao da je ubrzo nakon toga pronašao novog partnera i da Xbox Game studio “razume i deli smelu kreativnu viziju autora”.Ova promena partnera ima potencijal da redefiniše poziciju igre Physint na tržištu, jer će sada Microsoft, putem svog Xbox ogranka, imati priliku da privuče deo publike i partnera koji su do sada birali PlayStation platformu.

Širi kontekst i uticaj na gejming industriju

Otkazivanje projekta Physint i prelazak tima pod okrilje Microsoftove Xbox divizije još jednom potvrđuje koliko su veliki igrači u sektoru video igara spremni da brzo reaguju na promene i prilagode svoje strategije. S druge strane, ovaj događaj pokazuje i koliko ekskluzivni naslovi i kreativna partnerstva mogu uticati na tržišni udeo i konkurentnost vodećih platformi.Osim toga, špijunsko-akcioni žanr, koji je bio najavljen za igru Physint, ostaje jedno od najatraktivnijih tržišnih polja za razvojne studije i globalne tehnološke kompanije. U budućnosti se očekuje nastavak intenzivne konkurencije i nove talase partnerstava, dok će korisnici i investitori pažljivo pratiti kako će se razvijati odnosi između ključnih aktera kao što su Sony i Microsoft.

Beogradske elektrane pokreću novu toplanu na Ekspo lokaciji i planiraju geotermalnu bušotinu, dok sektor očekuje zapošljavanje novih kadrova

Komunalni sektor Srbije najavio je modernizaciju kroz uvođenje naprednih energetskih rešenja, uključujući novu toplanu i istraživanje geotermalne energije. Na skupu „Dan komunalaca 2026“ istaknuto je da će proces digitalne transformacije i primena pametnih tehnologija omogućiti veći stepen automatizacije i efikasnije upravljanje resursima. Ključni prioritet postaje ulaganje u inovativne projekte, što je potvrđeno najavom Beogradskih elektrana o puštanju u probni rad nove toplane na Ekspo lokaciji, kao i planovima za geotermalnu bušotinu.

Investicije u novu toplanu i digitalizaciju sektora

Nova toplana Beogradskih elektrana omogućiće proizvodnju toplotne i rashladne energije za grejanje, hlađenje i snabdevanje stanova protočnom toplom vodom. Osim toga, predviđena je i proizvodnja električne energije. Prema rečima Vanje Vukića, direktora JKP „Beogradske elektrane“, ova tehnologija se po prvi put uvodi u istoriji preduzeća i koristi najbolje svetske prakse, dok su u projektovanju učestvovali domaći stručnjaci. S druge strane, Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, naglasio je da je komora fokusirana na stratešku modernizaciju kroz digitalizaciju podataka i sistemsku integraciju. Kao rezultat transformacije, sektor će tražiti veći broj novih stručnjaka za upravljanje savremenim sistemima.

Geotermalna energija i regionalna saradnja

Uporedo sa puštanjem nove toplane, Beogradske elektrane planiraju istraživanje geotermalnih potencijala u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom. Dosadašnja istraživanja pokazala su prisustvo geotermalne energije na pojedinim lokacijama u Beogradu, što otvara mogućnost za izgradnju eksploatacione bušotine. „Kada potvrdimo resurse, počećemo eksploataciju po uzoru na evropske gradove“, izjavio je Vukić. Planira se i razvoj akumulatora toplotne energije, što bi omogućilo skladištenje toplote i korišćenje u periodima najveće potrošnje. Takođe, značajna pažnja posvećena je regionalnoj saradnji i razmeni znanja. Sebastijan Zupanc, direktor Komore komunalne privrede Slovenije, istakao je da transfer iskustava doprinosi prevazilaženju izazova sa kojima se suočava komunalni sektor u regionu.

Uticaj investicija na zapošljavanje i održivost

Modernizacija komunalnog sektora kroz projekte kao što su nova toplana i digitalizacija, imaće direktan uticaj na otvaranje novih radnih mesta i unapređenje usluga. Pored toga, implementacija pametnih tehnologija i energetski efikasnih rešenja doprinosi smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. Panel diskusije na skupu „Dan komunalaca 2026“ obuhvatile su teme poput smart tehnologija za gradove, zelenog grejanja, cene usluga i održivog razvoja. Ovakav razvoj događaja omogućava komunalnim preduzećima da se približe evropskim standardima, a građanima Srbije donosi pouzdanije i ekološki prihvatljivije usluge.

Inflacija u granicama cilja, BDP raste 3,8 odsto dok industrija beleži pad, a nezaposlenost dostiže rekordno niskih 7,2 odsto

Narodna banka Srbije odlučila je da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto. Ova odluka doneta je na sednici Izvršnog odbora 10. septembra 2026. godine. Referentna kamatna stopa ključna je za određivanje troškova zaduživanja u zemlji. I dalje ostaju nepromenjene i kamatne stope na depozitne olakšice od 4,5 odsto i kreditne olakšice od 7,0 odsto.

Razlog za ovakvu monetarnu politiku leži u kretanju inflacije u Srbiji. Inflacija se od juna nalazi ispod centralne ciljne vrednosti, a u julu je iznosila 1,9 odsto. Taj pad pre svega je posledica nižih cena hrane, posebno voća i povrća, koje su u poređenju sa julom prošle godine bile niže za 18 odsto. Na taj način, inflacija u Srbiji ostaje u granicama cilja od 3 odsto plus-minus 1,5 odsto.

Inflacija u Srbiji i uticaj međunarodnih faktora

Prema avgustovskoj projekciji, očekuje se da će inflacija tokom 2026. godine biti niža nego što je predviđeno tri meseca ranije. U celoj projekciji za naredne dve godine, inflacija bi trebalo da ostane u ciljanom rasponu. “Imajući u vidu nisku bazu iz prošle godine zbog ograničenja trgovačkih marži i rast svetskih cena energenata, procenjujemo da će se inflacija od septembra kretati oko 4 odsto i na tom nivou ostati tokom 2027. godine, a zatim će biti postepeno snižena”, navodi se u saopštenju Narodna banka Srbije.

Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta, poslednjih godinu dana nije bitno promenila intenzitet i strukturu. Tokom jula 2026. godine iznosila je oko 4,5 odsto, što je gornja granica cilja za ovaj pokazatelj.

Privredni rast i stanje industrije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju 2026. iznosio je 3,8 odsto međugodišnje. To je više nego što se prethodno procenjivalo (3,6 odsto). Međutim, industrijska proizvodnja zabeležila je pad od 2,3 odsto u julu 2026. godine na godišnjem nivou, dok je za prvih sedam meseci bila u blagom plusu. Najveći doprinos rastu BDP-a dali su uslužni sektori, kao i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi.

U prvoj polovini godine realni rast BDP-a iznosio je 3,5 odsto. Zbog boljih rezultata privrede, Narodna banka Srbije je u avgustu povećala projekciju rasta za celu godinu na 3,2 odsto. Projekcija za 2027. godinu ostaje na 4,5 odsto. Glavni pokretač rasta biće domaća tražnja, uz pozitivan doprinos investicija i privatne potrošnje, koje podržava program „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.

Tržište rada i naredni koraci monetarne politike

Stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju 2026. godine iznosila je 7,2 odsto prema Anketi o radnoj snazi. Ovo je najniži nivo do sada. Na taj način, tržište rada prati trend oporavka privrede. Naredna sednica Izvršnog odbora Narodna banka Srbije, na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi, zakazana je za 8. oktobar 2026. godine.

Odluka da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena signalizira stabilnost monetarne politike u uslovima povoljne inflacije i rasta BDP-a. Ipak, Narodna banka Srbije prati međunarodne rizike i domaće ekonomske tokove, spremna da reaguje u skladu sa promenama na tržištu.