Naučnici pratili 1.045 ptica zovoj uz pomoć GPS uređaja, otkrivajući precizna odstupanja u navigaciji zbog jet-laga

Brzi letovi u pravcu istok-zapad dovode do dezorijentacije kod ptica selica, poremećujući njihovu sposobnost da koriste Sunce kao kompas. Ova pojava, poznata kao jet-leg kod ptica, zabeležena je kod vrste zovoj (Puffinus puffinus), koja tokom migracija može pogrešno proceniti položaj Sunca i skrenuti sa kursa za najviše 15 stepeni, pokazala je studija objavljena 29. oktobra u časopisu Science.

Tokom dvadeset godina istraživanja, tim predvođen Timom Gildfordom sa Univerziteta u Oksfordu opremio je 1.045 ptica zovoj minijaturnim GPS uređajima. Uređaji su zabeležili hiljade migracionih letova od kolonija u Velikoj Britaniji do udaljenih područja za ishranu, pri čemu su pojedine ptice prelazile i do 1.000 kilometara. Istraživači su analizirali 1.837 povratnih, neprekinutih putovanja, fokusirajući se na efekte koje brzi letovi imaju na unutrašnji sat ptica i njihovu orijentaciju prema Suncu.

Brzi letovi i jet-leg kod ptica selica izazivaju greške u navigaciji

Unutrašnji sat ptica, koji mora biti usklađen sa lokalnim vremenom radi pravilne upotrebe Sunca kao kompasa, ne može uvek da se prilagodi promenama tokom brzih letova ka istoku ili zapadu. Kao rezultat, ptice skreću sa planirane rute, što su istraživači precizno modelovali i uporedili sa GPS podacima. Dobijeni rezultati pokazali su da su zovoji skretali upravo u skladu sa predviđanjima, najviše do 15 stepeni od željenog pravca.

Odstupanja su primećena čak i kada su ptice bile u vidokrugu poznatih kopnenih orijentira, što ukazuje da Sunce koriste kao primarni kompas, ali i uporedo sa vizuelnim orijentirima na obali. Međutim, ta odstupanja produžavaju putanju ptica za svega nekoliko kilometara, ne ugrožavajući njihovu sposobnost da pronađu put do gnezdilišta.

Kombinovanje više izvora informacija povećava otpornost na promene okruženja

Naučna analiza pokazuje da ptice selice, poput zovoja, istovremeno obrađuju više izvora informacija za navigaciju. Prema Sangeeti Rani, hronobiološkinji sa Univerziteta u Laknauu u Indiji, ova sposobnost može biti ključna u uslovima klimatskih promena i promena pejzaža izazvanih ljudskim delovanjem. Ptice ne zavise isključivo od jednog orijentira, već kombinuju Sunce i vizuelne signale iz okoline.

Ovakva fleksibilnost u navigaciji povećava šanse za uspešan povratak na gnezdilišta, čak i kada se okruženje menja. Rezultati studije nude važne uvide u to kako brzi letovi i jet-leg kod ptica selica mogu uticati na migracione obrasce, što može imati širi značaj za očuvanje vrsta koje prelaze velike razdaljine.

EPS, Srbijagas i Putevi Srbije najveći teret za budžet, dok subvencije i dugovi državnih preduzeća dosežu desetine milijardi dinara

Državna preduzeća su tokom prošle godine ostvarila ukupan poslovni prihod od 979 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Ministarstva finansija. Ključna preduzeća, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS), Srbijagas i Putevi Srbije, generisala su najveći deo prihoda, ali i najveće fiskalne rizike za državni budžet. Neto rezultat svih državnih preduzeća iznosio je 14 milijardi dinara, dok su fiskalne obaveze i subvencije ostale na visokom nivou.

Prihodi, rashodi i finansijski rezultati državnih preduzeća

Najveći prihod ostvario je EPS, sa oko 450 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnog prihoda javnog sektora. Na drugom mestu nalazi se Srbijagas sa 143 milijarde dinara, dok je Elektrodistribucija Srbije zabeležila 117 milijardi dinara prihoda. S druge strane, ukupni rashodi svih državnih preduzeća iznosili su 932 milijarde dinara u prošloj godini. Od ukupno 38 državnih preduzeća, 24 su poslovala sa dobitkom, dok je 12 preduzeća završilo godinu sa gubitkom. EPS je ostvario najveći neto dobitak od 38,6 milijardi dinara. Srbijagas je zabeležio 9,7 milijardi dinara dobiti, a Air Serbia 4,1 milijardu dinara. Elektromreža Srbije i Pošta Srbije ostvarile su dobit od dve, odnosno jednu milijardu dinara.

Fiskalni rizici, subvencije i poreski doprinos

Međutim, Putevi Srbije su ostvarili najveći neto gubitak od 22,5 milijardi dinara. Elektrodistribucija Srbije zabeležila je gubitak od oko sedam milijardi dinara, dok je Infrastruktura železnice Srbije imala gubitak od 4,5 milijarde dinara. Ukupno, državna preduzeća su uplatila poreze i doprinose u iznosu od 216 milijardi dinara. EPS je bio najveći pojedinačni uplatilac sa 106 milijardi dinara, a za njim slede Pošta Srbije sa 24,4 milijarde i Telekom Srbija sa 23,3 milijarde dinara. Kada je reč o subvencijama, država je prošle godine dodelila ukupno 63,5 milijardi dinara javnim preduzećima. Najveći iznos dobila je Infrastruktura železnice Srbije, 17,9 milijardi dinara, dok su Putevi Srbije primili 17,3 milijarde dinara. Resavica je dobila 6,4 milijarde dinara subvencija, a Srbijavoz 5,3 milijarde.

Ukupni dugovi, državne garancije i dokapitalizacije

Prema podacima Uprave za trezor, Srbijagas je na kraju prošle godine imao najveći finansijski dug od 151,49 milijardi dinara. EPS je imao gotovo isti iznos duga, 151,47 milijardi dinara, dok su Putevi Srbije zabeležili dug od 117,4 milijarde dinara. Tokom 2025. godine, država je izdala garancije javnim preduzećima u ukupnom iznosu od 494,5 miliona evra. Najveća garancija, u vrednosti od 201 milion evra, dodeljena je Srbijagasu. Osim toga, država je dokapitalizovala Jugoimport sa 12,1 milijardu dinara, povećavajući kapital ovog preduzeća iz namenske industrije. Kao rezultat, fiskalni rizici povezani sa državnim preduzećima i dalje ostaju visoki, a nova vlada suočava se sa izazovima restrukturiranja i unapređenja poslovanja u ovom sektoru.

Agencija za osiguranje depozita preuzima upravljanje, isplata osiguranih sredstava fizičkim licima i privredi sledi u skladu sa zakonom

Narodna banka Srbije saopštila je da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd. Istovremeno je donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom. Upravljanje bankom sada je preneto na Agenciju za osiguranje depozita, a protiv akcionara i rukovodstva pokrenuti su odgovarajući postupci. Na ovaj način, imovina banke ostaje pod nadzorom i sprečava se njeno rasipanje. Depoziti zaštićeni do 50.000 evra su prioritet, a klijenti će u što kraćem roku biti obavešteni o podizanju sredstava.

Depoziti zaštićeni do 50.000 evra

Prema Zakonu o osiguranju depozita, osigurani iznos iznosi do 50.000 evra po deponentu, bez obzira na to da li su depoziti u dinarima ili devizama. Dinarski depoziti se preračunavaju po zvaničnom srednjem kursu na dan pokretanja stečaja. Devizni depoziti u evrima, kao i oni u drugim valutama, preračunavaju se u evre prema važećem kursu. Kao rezultat, država garantuje isplatu ovih sredstava svim fizičkim licima, preduzetnicima i malim, mikro i srednjim pravnim licima. Isplata će se sprovoditi putem banke koju odredi Agencija za osiguranje depozita, o čemu će štediše biti blagovremeno obaveštene.

Redosled isplate i obaveze dužnika

Agencija za osiguranje depozita ima ulogu stečajnog upravnika i sprovodi postupak u skladu sa zakonom. Posle unovčenja imovine čija kumulativna vrednost pređe 5.000.000 dinara, poverioci se namiruju bez odlaganja. Vlada, uz saglasnost Narodne banke Srbije, uređuje detalje postupka unovčenja imovine i namirenja poverilaca. Međutim, otvaranje stečaja ne oslobađa dužnike banke od obaveza. Svi klijenti koji su uzeli kredit u Alta banci moraće da nastave sa izmirenjem svojih obaveza. Instrukcije o načinu izmirenja biće im dostavljene nakon pokretanja stečaja.

Stabilnost finansijskog sistema i zaštita klijenata

Ove mere preduzete su radi očuvanja stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog tržišta. Osim toga, prioritet je zaštita prava svih poverilaca, posebno fizičkih lica i privrede. Narodna banka Srbije i Agencija za osiguranje depozita najavile su da će postupak sprovesti u najkraćem mogućem roku, transparentno i uz uvažavanje svih učesnika na tržištu. Pravilna primena zakona omogućava da klijenti što pre raspolažu svojim sredstvima do osiguranog iznosa. Na taj način, očuvana je sigurnost depozita i poverenje u domaći bankarski sistem.