U Srbiji je do sada potvrđeno 37 slučajeva groznice Zapadnog Nila, a stručnjaci naglašavaju važnost opreza u rizičnim područjima.

U poslednjih nedelju dana broj potvrđenih slučajeva groznica Zapadnog Nila u Srbiji povećao se na 37, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Iako stručnjaci navode da je vrhunac sezone prošao, i dalje je važno biti oprezan, naročito u područjima gde su komarci najaktivniji.

Prema rečima doktorke Dragane Plavše, porast broja inficiranih delimično je posledica laboratorijskih potvrda koje stižu sa zakašnjenjem. S obzirom na to da je vreme od pojave prvih simptoma do potvrde infekcije često i do dve nedelje, broj registrovanih slučajeva može rasti i nakon što je realni vrh sezone prošao.

Kako funkcioniše nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u Srbiji

Slučajevi groznica Zapadnog Nila u Srbiji registruju se tek nakon laboratorijske dijagnostike. Simptomi ove bolesti često liče na druge virusne infekcije, sa pojavom povišene temperature, malaksalosti, bolova u mišićima i zglobovima. Posebno kod težih, neuroinvazivnih oblika bolesti, potrebno je vreme da se potvrdi da je baš ovaj virus uzrok tegoba.

Dr Plavša objašnjava: „Sama klasifikacija slučaja, onda kada možemo da kažemo da smo sigurni da je to groznica Zapadnog Nila, zapravo je nakon laboratorijske dijagnostike i krajnjeg epidemiološkog ispitivanja.”

Kod osoba sa neuroinvazivnim oblikom bolesti, do prijave zdravstvenom sistemu obično prođe do sedam dana od pojave simptoma. Nakon toga sledi laboratorijska potvrda, što može dodatno produžiti vreme do zvanične registracije slučaja.

Najugroženija područja i faktori rizika

Analize pokazuju da se groznica Zapadnog Nila u Srbiji najčešće javlja u Beogradu, Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu, kao i u drugim delovima Vojvodine. Blizina velikih reka, kanala i šuma pored reka povećava rizik, jer su te lokacije prirodna staništa komaraca i ptica koje predstavljaju glavne rezervoare virusa. „Tu se omogućava transmisija i održavanje ciklusa ovog virusa”, ističe doktorka Plavša.

Prvi slučajevi ove bolesti kod ljudi u Srbiji registrovani su 2012. godine, dok je virus u našoj zemlji otkriven serološkim studijama kod konja još ranije. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da virus često cirkuliše godinama pre nego što se prvi slučajevi otkriju kod ljudi.

Simptomi, praćenje i posebne grupe stanovništva

Za groznica Zapadnog Nila u Srbiji ne postoji specifična antivirusna terapija ni vakcina. Jedan od razloga za to je što čak 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome, što otežava praćenje potencijalne efikasnosti lekova i vakcina. Bolest je sezonska, pa se ne može unapred znati koliko će sezona biti intenzivna, niti gde će virus cirkulisati.

Najveći rizik od razvoja teže kliničke slike imaju stariji ljudi i osobe sa hroničnim oboljenjima. Ipak, to ne znači da će svaka osoba starija od 50 godina ili svaki hronični bolesnik razviti neuroinvazivni oblik bolesti ukoliko se zarazi.

Zaključak: oprez i dalje važan u rizičnim područjima

Zdravstveni stručnjaci ističu da je epidemiološka slika očekivana i da broj obolelih nije značajnije veći nego prethodnih sezona. Ipak, zbog specifičnosti toka bolesti, važno je ostati oprezan, posebno u područjima gde se komarci najviše razmnožavaju. Redovno praćenje simptoma i izbegavanje uboda komaraca ostaju ključne mere zaštite dok traje sezona.

Srpska pravoslavna crkva ne preporučuje crkveno venčanje kada je razlika u godinama veća od 15, ali postoji mogućnost izuzetka

Ako planirate crkveno venčanje, važno je znati da prema pravilima Srpske pravoslavne crkve razlika u godinama može predstavljati prepreku. Naime, crkveno venčanje i razlika u godinama povezani su kroz jasno pravilo: ako je razlika između budućih supružnika veća od 15 godina, SPC to ne preporučuje. Ovo pravilo često iznenadi parove koji dolaze sa velikom razlikom u godinama, ali postoji mogućnost izuzetka.

Prema crkvenom pravu, razlika veća od 15 godina smatra se smetnjom za sklapanje crkvenog braka. Međutim, ova smetnja je definisana kao uklonjiva, što znači da se u pojedinim slučajevima može tražiti dozvola od nadležnog episkopa. Na taj način, crkveno venčanje i razlika u godinama nisu uvek automatski isključivi, ali je neophodna posebna procedura.

Šta kažu crkveni propisi o razlici u godinama

Važno je istaći da SPC zvanično ne zabranjuje crkveno venčanje i razlika u godinama nije apsolutna prepreka. Ipak, prema pravilu, kada je razlika veća od 15 godina, smatra se da postoji rizik za stabilnost braka. U takvim slučajevima, crkva savetuje oprez i preporučuje dodatni razgovor sa sveštenikom ili duhovnikom.

Pored toga, moguće je podneti molbu episkopu kako bi se ova smetnja razrešila. Episkop, nakon razgovora sa budućim supružnicima, može dati dozvolu za sklapanje braka. Odluka zavisi od konkretnih okolnosti i razloga zbog kojih par želi da se venča uprkos velikoj razlici u godinama.

Kada roditelji nisu saglasni s velikom razlikom u godinama

Na portalu „Hram“ jedno od čestih pitanja odnosi se baš na situaciju kada roditelji nisu saglasni sa brakom zbog velike razlike u godinama. Mlada je upitala duhovnika da li treba da stupi u brak ako roditelji nisu za to upravo zbog ove prepreke.

Duhovnik je u svom odgovoru istakao da crkveno venčanje i razlika u godinama mogu biti izazov, naročito ako je jedan partner u „punoj snazi“, a drugi već u poznim godinama. Prema njegovom mišljenju, ovakve veze mogu doneti određene poteškoće na duže staze, pa zato crkva i preporučuje ograničenje.

Ipak, svaka situacija se posebno razmatra, a zvanična preporuka je uvek razgovor sa sveštenikom. Takođe, SPC ostavlja mogućnost individualnog pristupa, posebno kada postoji obostrana saglasnost i zrelost partnera.

Kako podneti zahtev za izuzeće i šta očekivati

Ako razlika u godinama između budućih supružnika prelazi 15 godina, potrebno je kontaktirati nadležnog episkopa i podneti zvaničan zahtev za izuzeće. U tom procesu, sveštenik često vodi razgovor sa parom kako bi procenio motive i spremnost na zajednički život.

Na kraju, iako postoji jasno pravilo, SPC pokazuje razumevanje za različite životne okolnosti. Zbog toga je važno blagovremeno se informisati o pravilima i započeti razgovor sa sveštenikom pre planiranja crkvenog venčanja.

Visoke koncentracije polena ambrozije zabeležene su širom Srbije, a najintenzivnije će trajati do početka oktobra.

U Srbiji su trenutno zabeležene visoke koncentracije polena ambrozije, što posebno pogađa osobe koje su alergične na ovu biljku. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, polen ambrozije sada se nalazi u vazduhu na nivou koji može izazvati izražene alergijske simptome kod osetljivih osoba. Najveće vrednosti polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou, registrovane su upravo u ovom periodu godine.

Zbog toga je prisustvo ambrozije u Srbiji postalo tema broj jedan za mnoge koji pate od alergija. Kako je saopštila Ana Ljubičić iz Agencije za zaštitu životne sredine, podaci sa 27 mernih mesta širom zemlje potvrđuju da su koncentracije izuzetno visoke. Ovo znači da osobe koje su alergične na ambroziju mogu očekivati pojačane tegobe, posebno tokom dana sa sunčanim i vetrovitim vremenom, kada se polen lakše širi vazduhom.

Gde je polen ambrozije najizraženiji u Srbiji

Iako je situacija ozbiljna na većini teritorije, prema rečima Ane Ljubičić, na jugu Srbije stanje je nešto povoljnije. Na tom području izmerene su niže koncentracije polena u odnosu na ostatak zemlje. Međutim, i dalje se savetuje oprez svim građanima koji su skloni alergijskim reakcijama. Pored toga, izmerene temperature u većim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš ili Subotica, ne utiču značajno na prisustvo polena, ali su sve oblasti pogođene u većoj ili manjoj meri.

Hronični alergičari najčešće osećaju simptome kao što su kijanje, suzenje očiju, svrab nosa ili grla. Zbog toga mnogi građani svake godine prate izveštaje o polenu kako bi mogli da preduzmu osnovne mere zaštite u periodu kada je ambrozija najaktivnija.

Kada prestaje sezona polena ambrozije

Prema trenutnim pokazateljima i dosadašnjem iskustvu, očekuje se da će visoke koncentracije polena ambrozije trajati do kraja septembra ili početka oktobra. Tokom ovog perioda, oslobađanje polena je najintenzivnije, ali sama biljka može ostati prisutna i nakon toga, iako sa značajno nižim vrednostima polena u vazduhu.

U međuvremenu, preporučuje se građanima da prate izveštaje o prisustvu polena i izbegavaju boravak na otvorenom u periodima kada su vrednosti najveće. Takođe, pored toga, važno je redovno provetravanje prostora, kao i održavanje lične higijene nakon povratka iz spoljnog okruženja. Na taj način mogu se ublažiti simptomi koje izaziva prisustvo ambrozije u Srbiji.

Konačno, iako klimatski uslovi mogu uticati na trajanje sezone, praksa pokazuje da je kraj septembra i početak oktobra najvažniji period za opadanje koncentracije polena ambrozije. Do tada, građani bi trebalo da preduzmu sve raspoložive mere zaštite, kako bi što lakše prebrodili ovaj izazovan deo godine.