Iznenadna slabost, vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti mogu da se jave bilo gde – na ulici, u prevozu, prodavnici ili tokom šetnje. U takvim situacijama najvažnije je da ostanete što smireniji i preduzmete nekoliko jednostavnih koraka koji mogu da spreče pad i ozbiljnije posledice.

Prvo sedite ili lezite

Ako osetite da vam se vrti u glavi, da vam se zamračuje pred očima ili da gubite snagu, nemojte pokušavati da nastavite da hodate. Sedite na najbližu klupu, stepenik ili, ako je moguće, lezite na ravnu površinu.

Ukoliko legnete, podignite noge na ranac, torbu ili drugu podlogu kako biste poboljšali dotok krvi ka mozgu.

Potražite pomoć prolaznika

Nemojte se ustručavati da zamolite nekoga za pomoć. Dovoljno je da kažete da vam nije dobro i zamolite osobu da ostane sa vama nekoliko minuta ili, ako je potrebno, pozove Hitnu pomoć.

Ako ste sami i u mogućnosti ste, pozovite člana porodice ili prijatelja i recite gde se nalazite.

Rashladite se i popijte vodu

Tokom letnjih dana uzrok slabosti često mogu biti visoke temperature i dehidracija. Ako ste pri svesti i možete bezbedno da gutate, popijte nekoliko gutljaja vode. Pređite u hlad ili klimatizovan prostor ako je to moguće.

Otkopčajte usku odeću oko vrata i pokušajte da se rashladite.

Ne ustajte naglo

Čak i ako se posle nekoliko minuta osećate bolje, nemojte odmah ustajati. Polako se podignite prvo u sedeći položaj, sačekajte kratko, a zatim pažljivo ustanite. Naglo ustajanje može ponovo izazvati vrtoglavicu ili gubitak svesti.

Kada odmah pozvati Hitnu pomoć?

Odmah pozovite 194 ili 112, odnosno zamolite nekoga da to učini, ukoliko:

• izgubite svest ili se osoba pored vas ne budi;
• imate jak bol ili pritisak u grudima;
• otežano dišete;
• primetite oduzetost jedne strane tela, otežan govor ili spušten ugao usana;
• dođe do jakog krvarenja ili povrede pri padu;
• osoba ima grčeve ili se stanje naglo pogoršava.

Ne ignorišite simptome

Čak i ako tegobe prođu nakon nekoliko minuta, dobro je da se javite izabranom lekaru, naročito ako vam se ovakve epizode ponavljaju. Vrtoglavica, nesvestica ili iznenadna slabost mogu biti posledica bezazlenih uzroka, poput pada krvnog pritiska ili dehidracije, ali ponekad mogu ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme koji zahtevaju pregled.

Brza reakcija, mirno ponašanje i pravovremeno traženje pomoći mogu biti ključni za sprečavanje komplikacija i očuvanje zdravlja.

Novo istraživanje pokazuje da čak i mala količina ultra-prerađene hrane povećava rizik od demencije kod žena

Naučnici sa Monash univerziteta iz Australije otkrili su zabrinjavajuću vezu između svakodnevnog konzumiranja ultra-prerađene hrane i rizika od demencije kod žena. Prema njihovoj studiji, samo jedna kesica čipsa dnevno može imati negativan uticaj na pažnju i pamćenje. Ova tema postaje posebno važna jer žene često balansiraju između mnogih obaveza, pa češće biraju praktične, ali nezdrave užine.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku žena i muškaraca, ali rezultati su pokazali da su žene izložene većem riziku. Takođe, studija je istakla da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za svega 10 odsto dnevno može značajno pogoršati kognitivno zdravlje. Dr Barbara Cardoso, koja je vodila istraživanje, navodi: „Svaka dodatna kesica čipsa u ishrani može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje mozga, naročito kod žena.“

Ultra-prerađena hrana i svakodnevni izbori žena

Osim toga, istraživači su analizirali prehrambene navike u Australiji i ustanovili da ljudi prosečno pojedu oko 150 grama ultra-prerađenih proizvoda dnevno. U ovu grupu spadaju čips, instant supe, gotova jela i energetska pića. Međutim, i minimalne količine, kao što je jedna kesica čipsa, mogu povećati rizik od više od 30 različitih nepovoljnih zdravstvenih ishoda, uključujući pad pažnje i raniji nastanak demencije.

Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na svakodnevne izbore u ishrani. S druge strane, ubrzan način života često dovodi do toga da praktične grickalice postanu redovan deo menija. Ipak, male promene, poput smanjenja unosa čipsa, mogu napraviti veliku razliku za dugoročno zdravlje.

Zdrava ishrana nije dovoljna ako se konzumira ultra-prerađena hrana

Iako mnoge žene nastoje da prate zdrave režime ishrane, istraživanje je pokazalo da čak ni mediteranska dijeta ne može potpuno neutralisati negativne efekte svakodnevnog konzumiranja ultra-prerađenih proizvoda. „Naše analize jasno pokazuju da i mala količina ultra-prerađene hrane narušava pažnju i povećava rizik od demencije,“ izjavila je dr Cardoso.

Ultra-prerađeni proizvodi sadrže aditive, konzervanse, veštačke boje i masti, dok prirodnih sastojaka gotovo da nema. Zbog toga se preporučuje da žene, posebno one koje balansiraju između posla, porodice i ličnih ciljeva, biraju što više prirodnih namirnica i izbegavaju industrijski obrađene grickalice.

Na kraju, rezultati istraživanja ukazuju na to da male, svakodnevne odluke mogu imati veliki uticaj na kognitivno zdravlje žena. Zbog toga je važno razmišljati o tome šta svakodnevno biramo za užinu. Ove navike mogu biti ključne u očuvanju mentalne vitalnosti i prevenciji demencije.

Kada pojedemo slatki, crveni deo lubenice, većina nas bez razmišljanja baci ono što ostane ispod kore. Međutim, upravo taj svetliji, beli deo krije brojne korisne sastojke i može biti vredan dodatak ishrani.

Belo „meso“ lubenice krije više nego što mislite

Između crvenog dela i zelene kore nalazi se beli sloj koji mnogi smatraju otpadom. Ipak, on sadrži vlakna, vitamin C, kao i manje količine vitamina B6 i aminokiseline citrulin, koja učestvuje u procesima širenja krvnih sudova u organizmu.

Iako ga nema u istoj koncentraciji kao u nekim drugim namirnicama, ovaj deo lubenice može biti koristan kao deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Zašto ga vredi sačuvati?

Beli deo lubenice ima malo kalorija, a bogat je vodom i vlaknima, zbog čega može doprineti osećaju sitosti i boljem varenju. Osim toga, umesto da završi u kanti za smeće, može se iskoristiti na različite načine u kuhinji.

Kako možete da ga iskoristite?

Umesto da ga bacite, beli deo lubenice možete:

• dodati u voćni ili zeleni smuti;
• iseckati i ubaciti u letnje salate;
• ukiseliti, što je tradicionalan način pripreme u pojedinim zemljama;
• koristiti za pripremu džema ili slatka;
• kratko propržiti ili dinstati uz drugo povrće.

Njegov blag ukus lako se uklapa sa limunom, đumbirom, nanom i drugim osvežavajućim letnjim namirnicama.

Ne zaboravite da dobro operete koru

Ako planirate da koristite beli deo lubenice, važno je da pre sečenja temeljno operete spoljašnju koru, kako biste smanjili mogućnost prenošenja nečistoća ili bakterija na deo koji ćete jesti.

Manje otpada, više koristi

Lubenica nije samo osveženje tokom vrelih letnjih dana. Iskorišćavanjem njenog belog dela možete smanjiti bacanje hrane i ujedno obogatiti ishranu sastojcima koje mnogi zanemaruju. Zato sledeći put, pre nego što koru bacite, razmislite da sačuvate upravo deo koji se često neopravdano završava u otpadu.