Redovna pomoć drugima može uticati na očuvanje mentalne oštrine kod žena, čak i uz minimalno izdvojenog vremena

Novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država donosi ohrabrujuće vesti za žene koje brinu o zdravlju svog mozga. Studija na više od 30.000 odraslih pokazuje da pomažući drugima smanjujete rizik od slabljenja pamćenja. Istraživači su pratili ispitanike nekoliko godina i otkrili važnu vezu između redovnog pomaganja i očuvanja mentalne oštrine. Kognitivno starenje (postepeno slabljenje pamćenja, razmišljanja i donošenja odluka) posebno pogađa žene u srednjim i starijim godinama. Međutim, rezultati ukazuju da i mala, ali redovna pomoć drugima može doneti značajne koristi.

Istraživanje je pokazalo da oni koji pomažu dva do četiri sata nedeljno imaju 15 do 20 odsto manji rizik od kognitivnog propadanja od onih koji ne pomažu. Takođe, nije potrebno volontirati u velikim organizacijama. Dovoljno je povremeno pomoći komšinici, prijateljici ili članu porodice. Na taj način se jača i socijalna povezanost, što dodatno doprinosi zdravlju mozga.

Pomažući drugima smanjujete rizik od slabljenja pamćenja: kako i zašto

Pre svega, stručnjaci objašnjavaju da jednostavne aktivnosti kao što su odlazak u prodavnicu za komšiju ili ćaskanje sa prijateljicom mogu biti izuzetno korisne. Osim toga, ovakva pomoć ne zahteva mnogo vremena, ali ima snažan efekat na očuvanje mentalne vitalnosti. Na taj način, žene koje su angažovane u zajednici osećaju veće zadovoljstvo i bolju psihološku ravnotežu.

Sae Hwang Han, PhD, profesor na Univerzitetu u Teksasu, Ostin, naglašava: „Naše istraživanje pokazuje da čak i neformalna pomoć drugima, poput toga da pazarite za komšiju, ima značajan uticaj na usporavanje kognitivnog opadanja.“ Štaviše, Faye Begeti, PhD, neurološkinja iz Oksforda, dodaje: „Pomažući drugima, ne samo što doprinosite zajednici, već čuvate i svoje mentalno zdravlje.“

Praktične preporuke za žene koje žele da očuvaju pamćenje

Iako mnoge žene imaju brojne obaveze, mala promena u rutini može napraviti veliku razliku. Zbog toga je važno odvojiti dva do četiri sata nedeljno za pomoć drugima. Pored toga, ova aktivnost donosi osećaj ispunjenosti i jača društvene veze.

Na kraju, žene koje žele da očuvaju mentalnu oštrinu mogu izabrati jednostavne načine za angažovanje u zajednici. Na primer, volontiranje, podrška prijateljima ili članovima porodice mogu se lako uklopiti u svakodnevicu. Kao rezultat, ovakve aktivnosti doprinose dugoročnom zdravlju mozga i opštem blagostanju.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Istraživanje iz SAD pokazuje da lakosamid može pomoći u obnovi hrskavice i smanjenju bola kod žena

Osteoartritis predstavlja najčešći oblik bolesti zglobova, a najviše pogađa žene starije od 50 godina. Nedavno istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važnu vest: lek koji se koristi za lečenje epilepsije sada pruža nadu i ženama koje trpe svakodnevne bolove zbog osteoartritisa. Tim sa Medicinskog fakulteta Jejl otkrio je da lek lakosamid može usporiti propadanje hrskavice i značajno smanjiti bolove u zglobovima.

Zbog toga su naučnici istraživali kako ovaj lek, dosad poznat po lečenju epilepsije, može pomoći kod osteoartritisa. Hronični bol, ukočenost i smanjena pokretljivost često remete svakodnevni život žena sa ovim problemom. Štaviše, osteoartritis pogađa milione žena širom sveta i često dovodi do potrebe za jakim lekovima ili čak operacijom zamene zgloba.

Kako lek za epilepsiju pomaže kod osteoartritisa

Istraživači sa Jejla fokusirali su se na protein Nav1.7 koji prenosi osećaj bola i utiče na ravnotežu između izgradnje i razgradnje hrskavice. Kada je ovaj protein preaktivan, dolazi do bržeg propadanja zglobova. Lakosamid blokira natrijumove kanale i smanjuje aktivnost ovog proteina. Kao rezultat, kod laboratorijskih miševa i u ljudskim ćelijama primećeno je usporeno propadanje hrskavice i smanjen bol. Osim toga, najbolji efekat postignut je kada je lek ubrizgan direktno u zglob, jer tako duže deluje na mestu problema.

Međutim, stručnjaci su morali da reše problem kratkog zadržavanja leka u zglobu. Zato su koristili hidrogel koji postepeno oslobađa lek i omogućava dugotrajnije dejstvo. Na taj način, broj potrebnih ubrizgavanja je smanjen, a udobnost pacijentkinja povećana.

Šta otkriće znači za žene sa osteoartritisom

Za žene koje svakodnevno osećaju bol, rezultati ovog istraživanja donose novu nadu. Postojeće terapije uglavnom samo ublažavaju simptome, dok lakosamid utiče i na samu obnovu hrskavice. Takođe, ovakvo dejstvo može smanjiti potrebu za jakim analgeticima i odložiti ili izbeći operaciju zamene zgloba. Ipak, važno je naglasiti da su potrebna dodatna klinička ispitivanja na ljudima.

Dr Katarina Petrović, reumatolog, izjavila je: „Rezultati su veoma ohrabrujući, ali moramo potvrditi bezbednost i efikasnost leka kod pacijenata sa osteoartritisom.“ Pored toga, ona dodaje: „Već to što je lakosamid registrovan za epilepsiju može ubrzati proces istraživanja njegove nove primene.“

Praktični saveti za žene koje žive sa osteoartritisom

U međuvremenu, žene treba da nastave sa navikama koje pomažu očuvanju zglobova. Redovno kretanje, održavanje zdrave telesne težine i konsultacije sa lekarom ostaju osnova u borbi protiv osteoartritisa. Ako primetite simptome poput bola, ukočenosti ili otežanog kretanja, obavezno se javite svom lekaru radi dijagnoze i saveta.

Na kraju, iako istraživanje o lakosamidu nudi optimizam, potrebno je sačekati rezultate kliničkih studija. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Novo istraživanje otkriva vezu između terapije gojaznosti i manjeg rizika od tumora materice i jajnika kod žena

Najnovije istraživanje donosi važne informacije za žene u Srbiji koje koriste lekove za regulisanje telesne mase. Lekovi za gojaznost i rizik od raka postaju tema brojnih razgovora među ženama, naročito onih koje se bore sa viškom kilograma ili imaju dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Studija na više od 86.000 odraslih pokazala je da upravo lekovi za gojaznost i rizik od raka mogu biti povezani. Žene koje koriste GLP-1 lekove (novu klasu lekova za mršavljenje) imale su oko 17 odsto manji relativni rizik za razvoj određenih tumora u odnosu na one koje nisu koristile ovu terapiju.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da ovakva terapija ne znači sigurno sprečavanje raka. Na rezultate mogu uticati i drugi faktori, kao što su redovni medicinski pregledi. Osim toga, žene koje koriste ove lekove često imaju i druge navike ili terapije koje dodatno utiču na zdravlje.

Manji rizik od tumora materice i jajnika kod korisnica GLP-1 terapije

Značajno je da istraživanje posebno izdvaja smanjenje rizika od tumora materice i jajnika, bolesti koje su važne za žensko zdravlje. Kod žena koje koriste GLP-1 lekove zabeležen je 25 odsto manji rizik od raka endometrijuma (sluzokože materice). Kada je reč o raku jajnika, rizik je bio čak 47 odsto manji. Osim toga, kod tumora moždanih ovojnica (meningioma), koji su najčešće benigni, rizik je bio niži za 31 odsto. Ipak, deo ovog efekta može biti rezultat smanjenja masnog tkiva, što utiče na hormone, insulinsku rezistenciju i upale u organizmu. Zbog toga je važno da svaka žena proceni lične faktore rizika uz pomoć lekara.

Posebne opasnosti i ograničenja za određene žene

S druge strane, kod nekih lekova za gojaznost postoji upozorenje o mogućem povećanju rizika od tumora štitaste žlezde. Američka uputstva za semaglutid, jedan od GLP-1 lekova, sadrže jasnu zabranu primene kod žena sa porodičnom istorijom medularnog karcinoma štitaste žlezde. Ova upozorenja nastala su na osnovu ispitivanja na životinjama, a kod ljudi takva veza nije potvrđena. Ipak, lekari savetuju poseban oprez ženama sa postojećim poremećajima štitaste žlezde.

Šta žene treba da znaju pre primene ovih lekova

Kao rezultat svega, žene koje razmatraju upotrebu lekova za gojaznost i rizik od raka treba najpre da razgovaraju sa svojim izabranim lekarom. Ovi lekovi nisu namenjeni prevenciji tumora, već isključivo lečenju gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Pre svega, zdrave navike i gubitak telesne mase ostaju najvažniji faktori u smanjenju rizika od tumora povezanih sa gojaznošću. Takođe, svaka žena ima različite potrebe i zdravstvene rizike, te je individualni savet stručnjaka nezamenljiv.

Prof. dr Katarina Lalić ističe: „Pacijentkinje sa ličnom ili porodičnom istorijom tumora štitaste žlezde ne treba da koriste semaglutid. Lekove za gojaznost treba koristiti samo pod nadzorom stručnjaka.”

Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.