Praktični saveti i upozorenja stručnjaka – na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora kuhinjskog posuđa

Kuhinjsko posuđe, a naročito nelepljivi tiganji i šerpe, danas su neizostavan deo svake moderne kuhinje i najčešće ih koriste žene svih generacija. Iako olakšavaju pripremu hrane i čišćenje, poslednja istraživanja i stručna upozorenja ukazuju da određeni materijali od kojih je posuđe izrađeno mogu predstavljati zdravstveni rizik, naročito ukoliko je u pitanju starije ili oštećeno posuđe. Ova tema je od posebnog značaja za žene koje brinu o zdravlju porodice, jer se često zanemaruje kakav uticaj materijali mogu imati na ishranu.

Nelepljivi tiganji su među najpopularnijim izborima zbog praktičnosti, ali zahtevaju oprez pri korišćenju. Onkolog dr Laet Džordž naglašava: “Iako se često govori o kvalitetu hrane, manje pažnje se posvećuje materijalima iz kojih je napravljeno posuđe, a oni mogu oslobađati štetne hemikalije, naročito kada su oštećeni ili zastareli.” Posebnu pažnju treba obratiti na tiganje proizvedene pre 2013. godine, jer su tada u zaštitnim premazima često korišćene hemikalije iz grupe PFAS, poznate i kao “večite hemikalije”. Jedna od njih, PFOA, povezuje se sa povećanim rizikom od karcinoma jetre i bubrega.

Iako je korišćenje PFOA zabranjeno u većini zemalja do 2015. godine, novije nelepljive površine i dalje sadrže supstance iz iste grupe (PTFE). Onkološkinja dr Račna Šrof ističe: “Kada se PTFE pregreje preko 260°C, premaz može početi da se razgrađuje i oslobađa potencijalno štetne pare.” Rizik je veći kod starih, izgrebanih ili izlizalih tiganja, jer fizička oštećenja omogućavaju lakše oslobađanje hemikalija u hranu.

Važno je znati i da oznaka “PFOA-free” ne znači da je proizvod potpuno bezbedan. Postoji razlika između “PFOA-free” i “PFAS-free” posuđa, a dugoročna bezbednost novih materijala još uvek nije potpuno potvrđena. Stručnjaci savetuju korišćenje alternativa kao što su liveno gvožđe, ugljenični čelik, emajlirano posuđe ili nerđajući čelik. Keramički tiganji su bolja opcija u pogledu PFAS hemikalija, međutim mogu biti manje izdržljivi.

Za sigurniju upotrebu posuđa preporučuje se kuvanje na srednje jakoj vatri, izbegavanje zagrevanja praznih tiganja, korišćenje drvenih ili silikonskih varjača i ručno pranje mekim sunđerom. Prilikom odlaganja, stavite kuhinjsku krpu ili papir između tiganja kako biste sprečili ogrebotine.

Ukoliko primetite da je vaš tiganj izgreban, izlizao se ili je stariji od deset godina, preporučuje se da ga zamenite sigurnijom alternativom. Pravovremena zamena može biti važan korak za zdravlje vaše porodice. Za sve nedoumice i savete konsultujte se sa lekarom.

Novo istraživanje otkriva: zdrave navike i podrška smanjuju rizik, bez obzira na status veze

Velika naučna studija sprovedena u SAD na više od 100 miliona odraslih tokom osam godina otkriva da bračni status može igrati značajnu ulogu u riziku od razvoja raka kod žena. Ova analiza obuhvatila je više od 4 miliona slučajeva raka, a žene su podeljene u dve grupe – one koje su u braku ili su bile u braku i one koje nikada nisu bile u braku. Rezultati su pokazali da žene koje nikada nisu bile u braku imaju čak 85% veće šanse da obole od raka u odnosu na žene koje su u braku ili su ranije bile u braku. Posebno je zabrinjavajuće što je stopa raka grlića materice kod žena koje nisu bile u braku gotovo tri puta viša.

Stručnjaci objašnjavaju da ovakvi rezultati nisu iznenađujući jer su životne navike važan faktor. Kako ističe dr Lorna McNeill: “Osobe koje nisu u braku češće imaju navike koje mogu povećati rizik od raka, kao što su pušenje, konzumacija alkohola i lošija ishrana.” Pored toga, kod osoba koje žive same češće se javlja socijalna izolacija, što dodatno može negativno uticati na celokupno zdravlje.

Prednost života u paru ogleda se i u tome što žene koje su u vezi ili braku češće odlaze na preventivne preglede i lakše usvajaju zdrave navike. “Imati partnera koji podržava redovne preglede, zdravu ishranu i način života može značajno pomoći u prevenciji raka”, naglašava dr Ketan Thanki.

Ipak, lekari upozoravaju da sam bračni status nije garancija zdravlja. Najvažnije su svakodnevne navike i društvena podrška, bilo da dolazi od partnera, porodice ili prijatelja. Dr Namrata Vijayvergia ističe: “Brak je povezan sa određenim načinom života, ali i posvećena veza ili jaka mreža prijatelja i porodice može imati sličan pozitivan efekat na zdravlje.”

Za žene koje nisu u braku, ključ je u redovnim preventivnim pregledima, izbegavanju rizičnih navika i negovanju društvene podrške. “Društvena podrška, bilo kroz partnera, porodicu ili prijatelje, može uticati na bolje zdravstvene izbore i smanjiti rizik od raka”, dodaje dr Paulo Pinheiro.

Glavna poruka je da bez obzira na bračni status, svaka žena treba da vodi računa o svom zdravlju, redovno odlazi na preglede i gradi snažnu mrežu podrške. Za sve dileme i savete, važno je konsultovati se sa lekarom.

Novo istraživanje pokazuje moguću vezu između hroničnih alergija i demencije kod žena nakon 65. godine

Alergijski rinitis, poznat kao polenska kijavica, česta je pojava među ženama u srednjem i starijem dobu. Prema najnovijim podacima, žene koje duže vreme imaju ovaj problem mogu biti izložene povećanom riziku za razvoj Alchajmerove bolesti, koja je najčešći oblik demencije. Ova saznanja dolaze iz studije sprovedene u Tajvanu na velikom uzorku žena starijih od 65 godina, gde je analizirano 4.681 osoba sa dijagnostikovanom Alchajmerovom bolešću i 14.043 osoba bez te dijagnoze.

Tokom istraživanja, stručnjaci su posebno obratili pažnju na ranije dijagnoze alergijskog rinitisa, koje su morale biti potvrđene najmanje dva puta, a bar jedanput od strane ORL specijaliste. Rezultati su pokazali da je alergijski rinitis bio znatno češći među ženama sa Alchajmerovom bolešću. Čak i kada su analizirani drugi faktori poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili kardiovaskularnih oboljenja, veza između alergijskog rinitisa i demencije ostala je izražena.

Ovi podaci su važni jer sugerišu da hronična upala, koja je prisutna kod alergijskih bolesti, može uticati na dugoročno zdravlje mozga. Upalni procesi u nervnom sistemu (neuroinflamacija) smatraju se ključnim za razvoj Alchajmerove bolesti. Specijalista neurologije, doktorka Ivana Petrović, naglašava: „Važno je da žene koje imaju dugotrajne alergijske tegobe, posebno posle 50. godine, redovno prate svoje opšte zdravlje i blagovremeno se javljaju lekaru radi saveta i praćenja.“

Ženama sa alergijskim rinitisom savetuje se uvođenje zdravih životnih navika, kao što su redovna fizička aktivnost, ishrana bogata antioksidansima i izbegavanje izlaganja alergenima. Simptome poput učestalog kijanja, zapušenog nosa ili svraba očiju ne treba zanemariti, već se na vreme obratiti lekaru.

Iako studija ne tvrdi da alergijski rinitis direktno izaziva Alchajmerovu bolest, otvara prostor za nova istraživanja i dodatni oprez kod žena sa hroničnim alergijama. Pravilno lečenje i kontrola alergijskih stanja mogu doprineti očuvanju zdravlja mozga u poznijim godinama. Za svaku dijagnozu i savet, konsultujte se sa svojim lekarom.