Žutica i bol u stomaku mogu biti prvi simptomi – pravovremene kontrole i zdrave navike povećavaju šanse za rano otkrivanje

Rak pankreasa predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji najčešće pogađa osobe starije od 55 godina, a žene i muškarci podjednako su izloženi riziku. Ova bolest se razvija gotovo neprimetno, pa je njeno rano otkrivanje često izazovno. Ipak, poznavanje prvih simptoma i faktora rizika može biti od presudnog značaja za prevenciju i pravovremeno lečenje.

U početnim fazama, karcinom pankreasa obično ne daje jasne simptome, što je razlog zašto se često dijagnostikuje tek kada uznapreduje. Stručnjaci upozoravaju da postoje određeni simptomi na koje treba obratiti pažnju. “Pojava žutice, odnosno žutila kože i beonjača, može biti prvi znak da tumor zahvata glavu pankreasa i pritiska žučne kanale”, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista interne medicine. Ako se tumor razvija u telu ili repu pankreasa, javlja se bol u gornjem delu stomaka koji može da se širi ka leđima. Ovi simptomi ne znače nužno rak, ali su signal da treba obaviti detaljan medicinski pregled.

Glavni faktori rizika uključuju nasledne predispozicije, hronični pankreatitis (dugotrajnu upalu pankreasa) i dijabetes tipa 2, odnosno stanje kada telo ne koristi insulin pravilno. Pušenje i redovno konzumiranje alkohola posebno povećavaju rizik, ali se na njih može uticati promenom životnih navika.

Za žene je važno da ne zanemare simptome kao što su neobjašnjivo mršavljenje, gubitak apetita ili dugotrajan umor. “Redovne preventivne kontrole i laboratorijske analize, uključujući tumor markere CA 19-9 i CEA, mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti. U nekim situacijama preporučuje se i ultrazvuk ili skener abdomena, a po potrebi i magnetna rezonanca ili biopsija”, ističe dr Petrović.

Ako se bolest otkrije rano, osnovni način lečenja je hirurško uklanjanje zahvaćenog dela pankreasa, a nekada i okolnih organa. Ove operacije su kompleksne, ali mogu značajno produžiti život i poboljšati kvalitet svakodnevice. Pored toga, terapija može uključivati citostatike, dok se zračenje koristi ređe.

Ženama koje žele da smanje rizik savetuje se da izbegavaju pušenje, ograniče unos alkohola, održavaju zdravu telesnu težinu i redovno prate svoje zdravstveno stanje. Ako postoji porodična istorija raka pankreasa, važno je to napomenuti izabranom lekaru. Za preciznu dijagnozu i preporuke, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Rano prepoznavanje simptoma i brza reakcija mogu napraviti veliku razliku. Održavajte zdrav način života i idite na redovne lekarske kontrole kako biste na vreme zaštitile svoje zdravlje.

Praktični saveti i upozorenja stručnjaka – na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora kuhinjskog posuđa

Kuhinjsko posuđe, a naročito nelepljivi tiganji i šerpe, danas su neizostavan deo svake moderne kuhinje i najčešće ih koriste žene svih generacija. Iako olakšavaju pripremu hrane i čišćenje, poslednja istraživanja i stručna upozorenja ukazuju da određeni materijali od kojih je posuđe izrađeno mogu predstavljati zdravstveni rizik, naročito ukoliko je u pitanju starije ili oštećeno posuđe. Ova tema je od posebnog značaja za žene koje brinu o zdravlju porodice, jer se često zanemaruje kakav uticaj materijali mogu imati na ishranu.

Nelepljivi tiganji su među najpopularnijim izborima zbog praktičnosti, ali zahtevaju oprez pri korišćenju. Onkolog dr Laet Džordž naglašava: “Iako se često govori o kvalitetu hrane, manje pažnje se posvećuje materijalima iz kojih je napravljeno posuđe, a oni mogu oslobađati štetne hemikalije, naročito kada su oštećeni ili zastareli.” Posebnu pažnju treba obratiti na tiganje proizvedene pre 2013. godine, jer su tada u zaštitnim premazima često korišćene hemikalije iz grupe PFAS, poznate i kao “večite hemikalije”. Jedna od njih, PFOA, povezuje se sa povećanim rizikom od karcinoma jetre i bubrega.

Iako je korišćenje PFOA zabranjeno u većini zemalja do 2015. godine, novije nelepljive površine i dalje sadrže supstance iz iste grupe (PTFE). Onkološkinja dr Račna Šrof ističe: “Kada se PTFE pregreje preko 260°C, premaz može početi da se razgrađuje i oslobađa potencijalno štetne pare.” Rizik je veći kod starih, izgrebanih ili izlizalih tiganja, jer fizička oštećenja omogućavaju lakše oslobađanje hemikalija u hranu.

Važno je znati i da oznaka “PFOA-free” ne znači da je proizvod potpuno bezbedan. Postoji razlika između “PFOA-free” i “PFAS-free” posuđa, a dugoročna bezbednost novih materijala još uvek nije potpuno potvrđena. Stručnjaci savetuju korišćenje alternativa kao što su liveno gvožđe, ugljenični čelik, emajlirano posuđe ili nerđajući čelik. Keramički tiganji su bolja opcija u pogledu PFAS hemikalija, međutim mogu biti manje izdržljivi.

Za sigurniju upotrebu posuđa preporučuje se kuvanje na srednje jakoj vatri, izbegavanje zagrevanja praznih tiganja, korišćenje drvenih ili silikonskih varjača i ručno pranje mekim sunđerom. Prilikom odlaganja, stavite kuhinjsku krpu ili papir između tiganja kako biste sprečili ogrebotine.

Ukoliko primetite da je vaš tiganj izgreban, izlizao se ili je stariji od deset godina, preporučuje se da ga zamenite sigurnijom alternativom. Pravovremena zamena može biti važan korak za zdravlje vaše porodice. Za sve nedoumice i savete konsultujte se sa lekarom.

Novo istraživanje pokazuje moguću vezu između hroničnih alergija i demencije kod žena nakon 65. godine

Alergijski rinitis, poznat kao polenska kijavica, česta je pojava među ženama u srednjem i starijem dobu. Prema najnovijim podacima, žene koje duže vreme imaju ovaj problem mogu biti izložene povećanom riziku za razvoj Alchajmerove bolesti, koja je najčešći oblik demencije. Ova saznanja dolaze iz studije sprovedene u Tajvanu na velikom uzorku žena starijih od 65 godina, gde je analizirano 4.681 osoba sa dijagnostikovanom Alchajmerovom bolešću i 14.043 osoba bez te dijagnoze.

Tokom istraživanja, stručnjaci su posebno obratili pažnju na ranije dijagnoze alergijskog rinitisa, koje su morale biti potvrđene najmanje dva puta, a bar jedanput od strane ORL specijaliste. Rezultati su pokazali da je alergijski rinitis bio znatno češći među ženama sa Alchajmerovom bolešću. Čak i kada su analizirani drugi faktori poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili kardiovaskularnih oboljenja, veza između alergijskog rinitisa i demencije ostala je izražena.

Ovi podaci su važni jer sugerišu da hronična upala, koja je prisutna kod alergijskih bolesti, može uticati na dugoročno zdravlje mozga. Upalni procesi u nervnom sistemu (neuroinflamacija) smatraju se ključnim za razvoj Alchajmerove bolesti. Specijalista neurologije, doktorka Ivana Petrović, naglašava: „Važno je da žene koje imaju dugotrajne alergijske tegobe, posebno posle 50. godine, redovno prate svoje opšte zdravlje i blagovremeno se javljaju lekaru radi saveta i praćenja.“

Ženama sa alergijskim rinitisom savetuje se uvođenje zdravih životnih navika, kao što su redovna fizička aktivnost, ishrana bogata antioksidansima i izbegavanje izlaganja alergenima. Simptome poput učestalog kijanja, zapušenog nosa ili svraba očiju ne treba zanemariti, već se na vreme obratiti lekaru.

Iako studija ne tvrdi da alergijski rinitis direktno izaziva Alchajmerovu bolest, otvara prostor za nova istraživanja i dodatni oprez kod žena sa hroničnim alergijama. Pravilno lečenje i kontrola alergijskih stanja mogu doprineti očuvanju zdravlja mozga u poznijim godinama. Za svaku dijagnozu i savet, konsultujte se sa svojim lekarom.