Jednostavni saveti za zaštitu stopala od plikova – prepoznajte prve simptome i sprečite bol na vreme

Plikovi na stopalima su čest problem, naročito kod žena koje često nose novu ili neudobnu obuću, dugo stoje ili hodaju. Iako su plikovi mali, mogu da izazovu znatnu nelagodnost i otežaju svakodnevne aktivnosti. Ova pojava je posebno izražena kod žena svih godina, ali se uz odgovarajuću prevenciju i pravilnu negu mogu izbeći komplikacije.

Plik je mali mehurić ispunjen tečnošću koji nastaje kada se gornji slojevi kože odvoje usled trenja, pritiska, opekotina ili alergije. Najčešće se pojavljuje na mestima na stopalu gde obuća pritiska ili trlja kožu – petama, prstima i bočnim stranama. Prema rečima dr Ostina Metjuza, specijaliste za bolesti stopala, „Plikovi su češći kada koža nije navikla na trenje, recimo prilikom nošenja novih cipela ili čizama.“ Veći rizik postoji i kod znojavih stopala, mokrih čarapa i ponavljajućih pokreta koji stalno opterećuju isto mesto.

Prvi znaci pojave plika su blago peckanje, crvenilo i bol na mestu gde obuća pravi pritisak. Ako primetite ove simptome, najbolje je odmah prestati sa aktivnošću, promeniti obuću i zaštititi područje flasterom ili mekanim jastučićem. Dr Metjuz ističe: „Ako vas obuća žulja prilikom prve upotrebe, velika je verovatnoća da će se pojaviti plik kasnije.“

Prevencija je najvažnija, naročito kada znate da ćete dugo hodati ili stajati. Uvek birajte udobnu i dovoljno široku obuću sa mekanim ivicama i bez tvrdih šavova. Kvalitetne čarape su takođe važne – najbolje su one koje prijanjaju uz stopalo i ne zadržavaju vlagu, kao što su vunene ili sintetičke, dok su pamučne manje preporučljive. „Za duže šetnje preporučujem dve čarape – tanju uz kožu i deblju preko nje“, savetuje dr Metjuz. Uvek menjajte mokre ili znojave čarape, birajte obuću od prozračnih materijala i koristite puder ili antiperspirant za stopala ako imate problem sa znojenjem.

Ako ste skloni plikovima, nosite uvek sa sobom dodatne čarape, flastere i zaštitne jastučiće. Zaštitite mesta na stopalu gde često dolazi do trenja pre nego što se pojavi bol. Ukoliko se plik ipak formira, nemojte ga bušiti, jer tečnost unutar mehurića štiti kožu od infekcija dok rana ne zaraste. Otvoreni plik može povećati rizik od bakterijske infekcije. Ako primetite crvenilo, otok, toplinu ili pojavu gnoja, obavezno se javite lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte stručnjaka.

Otkrijte delotvorne prirodne biljke za respiratorno zdravlje, uz stručne savete o njihovoj pravilnoj i bezbednoj upotrebi

Sa dolaskom proleća, mnoge žene primećuju češće probleme sa disanjem, naročito nakon zime kada su izložene virusima i teškom ishranom. Očuvanje zdravlja pluća postaje posebno važno u ovom periodu, jer žene svih uzrasta mogu biti podložnije respiratornim infekcijama, bronhitisu i astmi.

Stručnjak za lekovito bilje Momčilo Antonijević naglašava da priroda pruža niz biljaka koje mogu olakšati kašalj i pročistiti disajne puteve. Ipak, neophodno je znati koja biljka najbolje odgovara određenom problemu i kako je pravilno koristiti.

Jedna od najpoznatijih biljaka za pluća je podbel (Tussilago farfara), posebno kod bronhitisa i astme. Antonijević naglašava: “Podbel ima izuzetno dejstvo na probleme sa plućima i kašljem. Ipak, važno je znati da list podbela sadrži pirolizinske alkaloide koji mogu biti štetni za jetru. Zbog toga se preporučuje da se koristi najviše tri nedelje godišnje, i to u kontinuitetu, a osobe sa bolestima jetre ne bi smele da ga koriste.” Dodaje i da su cvetovi podbela sigurni za upotrebu, jer ne sadrže ova jedinjenja, pa su pogodni za pripremu čajeva.

Za žene koje imaju problem sa gustim sekretom u disajnim putevima, preporučuje se divizma, bogata saponinima koji olakšavaju iskašljavanje, kao i bokvica, koja je korisna i kod suvog i kod produktivnog kašlja. Bokvica se lako može pronaći u prirodi i praktična je za svakodnevnu upotrebu. Beli slez je odličan kod suvog, nadražajnog kašlja, a njegovu pripremu treba pažljivo sprovesti: “Beli slez se preliva hladnom vodom i ostavlja da stoji dva sata. Ako ga prelijete vrelom vodom, dobićete gustu masu koja nije prijatna za konzumaciju. Tek nakon ceđenja, možete dodati malo meda.”

Kod bakterijskih i virusnih infekcija disajnih organa, preporučuju se majčina dušica, vranilova trava i origano. Ove biljke se tradicionalno koriste u vidu čajeva koji se zaslađuju medom, ali stručnjak upozorava: “Kada dodajete med u čaj, tečnost mora biti ispod 65 stepeni. Ako je čaj previše vruć, mogu da se stvore štetna jedinjenja iz meda. Najbolje je sačekati da šolja može da se drži u ruci.”

Lekovito bilje može biti dragocena podrška zdravlju disajnih puteva, ali je važno koristiti ga odgovorno i uz svest o mogućim rizicima. Za preciznu dijagnozu i savet konsultujte lekara, naročito kod hroničnih bolesti ili upornijih simptoma.

Jedina žena u Srbiji koja je tokom čekanja na transplantaciju jetre donela život na svet otkriva svoju borbu i poruku nade

Željka Bojić iz Beograda nalazi se u jedinstvenoj i veoma zahtevnoj životnoj situaciji, jer je već četiri godine na listi za transplantaciju jetre, a prošle jeseni postala je majka dečaka Jakova. Njena životna priča naglašava koliko su podrška porodice i šira informisanost o transplantacijama ključni, posebno među ženama u Srbiji. Zdravstveni problemi za Željku su počeli 2011. godine nakon rutinske operacije žučne kese, kada su se pojavile komplikacije koje su prouzrokovale dodatne operacije i dug oporavak. Kasnije su se razvili napadi holangitisa, što je dovelo do sekundarne bilijarne ciroze jetre. Iako se osećala dobro, lekari su joj jasno rekli da je transplantacija jedino rešenje za njeno stanje. Kako Željka opisuje: “Ono što je najšokantnije bilo jeste što sam ja bila dobro. Tada mi je lekar saopštio da su laboratorijske analize nešto lošije i da je transplantacija jedino radikalno rešenje.”

Biti na listi za transplantaciju znači stalnu neizvesnost i spremnost na svaki poziv, jer on može doneti novu šansu za život. Kada se pojavi donator koji odgovara krvnoj grupi i tkivnim karakteristikama, pozivaju se još dvoje ili troje pacijenata sa sličnim parametrima, a organ dobija onaj kome je najpotrebniji u tom trenutku, objašnjava Željka.

Najveći izazov za nju bio je saznanje da je trudna. Iako je bila svesna visokog rizika, uz podršku hepatologa i ginekologa, odlučila je da trudnoću privede kraju. “Postojala je realna mogućnost da ne iznesem trudnoću do kraja, ali zahvaljujući podršci lekara, ja sam uspela i evo Jakov je sada tu sa nama”, ističe Željka.

Za žene koje su prošle operaciju žučne kese ili se suočavaju sa bolestima jetre, važno je znati da komplikacije mogu dovesti do ozbiljnih hroničnih problema. Simptomi poput umora, žutice, svraba kože ili otoka stomaka ne smeju se zanemarivati. Pravilna i pravovremena dijagnostika, kao i saveti stručnjaka, ključ su za očuvanje zdravlja.

Željka naglašava da joj je njen sin najveća motivacija: “Sada imam najveći razlog zašto treba da ostanem živa i zašto treba da se borim i istrajem u toj celoj priči, da bi on pre svega imao dobro i normalno detinjstvo, i majku uz sebe.”

Savetuje ženama koje čekaju transplantaciju ili boluju od sličnih bolesti da redovno prate zdravstveno stanje, razgovaraju sa lekarima i uključe porodicu u proces lečenja. Sumnja na komplikacije nakon operacije zahteva konsultaciju sa stručnjacima. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.