Jednostavna večernja rutina sa suvim voćem za zdravija creva i više energije, prema savetu prof. dr Čubrila

Zatvor je česta tegoba kod žena svih uzrasta i često nastaje zbog usporenog rada creva, hormonskih promena, stresa ili promene načina ishrane. To može izazvati osećaj nelagodnosti i otežati svakodnevicu. Profesor dr Dejan Čubrilo, specijalista sportske medicine i profesor fiziologije sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, naglašava koliko je važno održavati redovno pražnjenje creva za opšte zdravlje.

Mnoge žene posežu za kratkotrajnim detoks dijetama, ali prema rečima prof. dr Čubrila, takve mere nisu trajno rešenje. On ističe: „Detoksikacija mora biti sistem, a ne nešto što traje samo nekoliko dana. Protiv sam trenda od tri dana detoksa ili uzimanja sokova deset dana.” Prava detoksikacija, kako objašnjava, znači da creva rade redovno, odnosno da imate jednu stolicu dnevno – više od toga može biti znak da telo ne vari hranu na pravi način.

Ženama koje žele prirodan i jednostavan način za poboljšanje funkcije creva, prof. dr Čubrilo preporučuje sledeći trik: uveče, pred spavanje, potopite jednu urmu ili jednu suvu smokvu u čašu vode i pojedite je. Ovo suvo voće bogato je vlaknima i prirodnim šećerima, što pomaže da se probava pokrene bez upotrebe agresivnih preparata ili drastičnih dijeta. „Jedna urma, ne pet, jedna urma, jedna smokva – to je bukvalno buldožer i bager koji čisti creva”, navodi prof. dr Čubrilo. On dodaje da ovaj mali ritual pomaže i žuči i može doprineti osećaju smirenosti i osveženoj energiji narednog dana.

Za sve žene koje se suočavaju sa neredovnom stolicom, ovaj savet je lako primeniti svakodnevno, a ne zahteva posebne preparate ili velike promene u ishrani. Urme i suve smokve su dostupno i prirodno rešenje koje može olakšati probavu.

Ako se simptomi zatvora često ponavljaju ili su praćeni drugim zdravstvenim problemima, važno je obratiti se lekaru radi precizne dijagnoze i saveta. Pravilna ishrana, dovoljan unos tečnosti i redovno kretanje ostaju osnovni stubovi zdravlja creva.

Studija potvrđuje da žene koje svakodnevno ležu u isto vreme smanjuju rizik od infarkta i šloga, bez obzira na dužinu sna

Najnovija studija Univerziteta u Oulu, sprovedena na više od 3.000 odraslih, otkrila je da redovno vreme odlaska na spavanje može imati ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Žene koje često menjaju kada idu na spavanje, posebno ako spavaju manje od osam sati, izložene su i do dva puta većem riziku od infarkta, moždanog udara i drugih ozbiljnih srčanih problema tokom sledećih deset godina.

Naše telo funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu – unutrašnjem satu koji reguliše spavanje, budnost, hormone i rad srca. Kada svakodnevno pomeramo vreme odlaska u krevet, ovaj ritam se narušava, što može dodatno opteretiti srce. Kardiolog dr Ana Petrović objašnjava: “Telo voli red i rutinu. Kada često menjamo navike, stvaramo dodatni stres za organizam”. Neredovan san najviše pogađa žene koje su pod stresom i balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, jer se tada javlja konfuzija u radu srca i metabolizma.

Važno je istaći da kod osoba koje redovno spavaju osam ili više sati, povremeno odstupanje od rutine ne nosi značajan rizik. Međutim, kombinacija neredovnog odlaska na spavanje i manjka sna može imati ozbiljne posledice po kardiovaskularno zdravlje. Zanimljivo je da vreme buđenja nije presudno – upravo je vreme kada ležemo ono što najviše utiče na zdravlje srca.

Zbog užurbanog stila života, poslovnih zadataka, brige o porodici ili korišćenja digitalnih uređaja kasno uveče, teško je održati rutinu. Ipak, i male promene mogu doprineti zdravijem srcu. Dr Petrović savetuje: “Preporučujem ženama da pokušaju da odlaze na spavanje u približno isto vreme svake večeri, čak i kada je to izazovno. Tako mogu zaštititi svoje srce na jednostavan način”.

Saveti za bolji san uključuju izbegavanje ekrana pred spavanje, opuštanje uz knjigu ili toplu kupku i stvaranje mirne atmosfere u spavaćoj sobi. Ako imate problema sa nesanicom ili ste često umorni, važno je da se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Uvođenje redovne rutine odlaska na spavanje može biti jednostavna, ali izuzetno korisna navika za žensko zdravlje srca i mozga.

Mioklonus je čest i često bezopasan, ali ponekad može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme – evo kada treba reagovati

Nekontrolisani i iznenadni trzaji mišića poznati kao mioklonus mogu se javiti kod žena u svim životnim dobima. Ovi nagli pokreti, koji ponekad podsećaju na šok ili grč, uglavnom su kratkotrajni i najčešće ne predstavljaju razlog za brigu. Ipak, kada se trzaji pojavljuju iznenada, često ili ometaju svakodnevicu, mogu biti znak da je potrebno obratiti pažnju na zdravlje.

Mioklonus nastaje kada mišići iznenada kontrahuju (što se naziva pozitivni mioklonus) ili se opuštaju (negativni mioklonus). Trzaj može zahvatiti pojedinačne mišiće ili veće grupe, a obično ga nije moguće kontrolisati voljno. Kod većine žena, ovakvi pokreti su potpuno normalni – tipičan primer su noćni trzaji pri uspavljivanju ili štucanje. Međutim, ako se trzaji intenziviraju, postaju učestaliji ili ometaju svakodnevne aktivnosti, preporučuje se da obratite pažnju na moguće uzroke.

Najčešći uzroci mioklonusa su bezopasni i vezani za fiziološke procese: hipnički trzaji pre sna, štucanje ili refleksni trzaji pri iznenadnom strahu. Ipak, mioklonus može biti povezan i sa ozbiljnijim stanjima, kao što su epilepsija, neurološke bolesti, oštećenja mozga, autoimune bolesti, infekcije ili metabolički poremećaji. Takođe, određeni lekovi, toksini, nedostatak vitamina, kao i hronične bolesti bubrega ili jetre, mogu izazvati ovakve pokrete.

Hormonske promene specifične za žene, uključujući trudnoću i menopauzu, mogu povećati učestalost mišićnih trzaja, ali i učiniti žene osetljivijima na stres i umor, što dodatno utiče na pojavu mioklonusa. Esencijalni mioklonus, koji ima genetsku osnovu, može se javiti i bez drugih simptoma i obično nije opasan po zdravlje.

Prema rečima neurologa dr Ane Petrović: “Većina trzaja mišića koje žene primete tokom dana ili noći nema klinički značaj. Ipak, ukoliko su trzaji učestali, jaki ili remete svakodnevne aktivnosti, savetujem da se jave lekaru radi detaljnije analize.”

Kao korisne mere preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, izbegavanje prekomernog stresa, zdrava ishrana i redovan san. Ukoliko primetite da trzaje prate simptomi kao što su slabost, problemi sa govorom, hodom ili traju duže vreme, obavezno se obratite lekaru za procenu i dijagnozu.