Američka agencija za hranu i lekove potvrdila privremenu dozvolu, novi slučajevi prijavljeni kod pasa i stoke u SAD

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) izdala je hitno odobrenje za upotrebu leka nitenpiram u lečenju infekcija izazvanih larvama screwvorma kod pasa i mačaka, navodi se u zvaničnom saopštenju objavljenom 12. juna 2026. godine. Nitenpiram je prvi generički veterinarski lek koji je odobren za upotrebu protiv ovog parazita. Prema saopštenju FDA, tablete nitenpirama mogu se koristiti kod pasa i mačaka koji imaju najmanje 900 grama i stariji su od četiri nedelje. Lek je prethodno bio odobren za tretman buva kod životinja, ali sada dobija hitnu dozvolu za suzbijanje screwvorm infekcija.

FDA ističe da se hitna odobrenja izdaju kako bi se ubrzao pristup terapijama u situacijama kada postoji neposredna potreba. Screwvorm je parazit čije larve napadaju živo tkivo toplokrvnih životinja, uključujući divlje životinje, kućne ljubimce i povremeno ljude. Ženka screwvorma polaže jaja u otvorene rane i sluzokožu, a larve se hrane živim tkivom, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija kod zaraženih životinja.

Podaci iz studija sprovedenih u Brazilu na psima i mačkama sa screwvorm infekcijama pokazuju da je većina larvi izbačena iz organizma nakon tretmana nitenpiromom, dok su preostale larve uginule. FDA navodi da je nakon primene leka moguće da preostale žive ili mrtve larve bude potrebno ukloniti veterinarskim intervencijama.

Screwvorm je tokom sredine 20. veka bio čest problem stočara u Sjedinjenim Državama, ali je u poslednjim decenijama smatran iskorenjenim. Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja prijavljeni su novi slučajevi kod stoke u Teksasu i kod psa u Novom Meksiku, što su potvrdili nadležni državni organi.

FDA navodi da je nitenpiram odabran zbog dokazane delotvornosti protiv larvi screwvorma i dostupnosti u obliku tableta. U slučaju sumnje na infestaciju screwvormom, preporučuje se da vlasnici životinja obavezno potraže veterinarsku pomoć radi pravovremene dijagnoze i tretmana.

Agencija ističe da se ovo odobrenje odnosi na hitne situacije i da će pratiti rezultate primene leka u narednom periodu. Stručnjaci podsećaju da je praćenje i brzo reagovanje ključno za sprečavanje širenja parazita među životinjama.

Policija Toronta potvrdila smrt službenika tokom sprovođenja naloga za pretres; potraga za drugim osumnjičenim u toku

Jedan policijski službenik iz Toronta poginuo je u četvrtak tokom operacije povezane sa istragom o pucnjavi na američki konzulat u Torontu iz marta ove godine. Prema navodima policije, incident se dogodio u jutarnjim satima u stambenoj zgradi u oblasti North York, dok su pripadnici Specijalne jedinice za hitne intervencije izvršavali više naloga za pretres.

Policija Toronta saopštila je da je pucnjava izbila na četvrtom spratu zgrade, pri čemu su ranjeni i jedan policajac i jedan od osumnjičenih. Policijski službenik, identifikovan kao konstabl Mark Pinicoto, star 43 godine, preminuo je kasnije u bolnici u Torontu. Prema zvaničnim informacijama, bio je član specijalne jedinice i imao je osamnaest godina službe u policiji Toronta.

Jedan od osumnjičenih je ranjen tokom razmene vatre i prebačen u bolnicu, gde se nalazi pod policijskim nadzorom. Drugi osumnjičeni, koji se smatra „naoružanim i opasnim“, trenutno je u bekstvu, a policija nastavlja intenzivnu potragu za njim.

Operacija je sprovedena u okviru šire istrage više slučajeva pucnjave, uključujući incident od 10. marta, kada su ispaljeni hici na zgradu američkog konzulata u Torontu. Tom prilikom nije bilo povređenih niti je pričinjena ozbiljna materijalna šteta, što je tada potvrdila policija.

Iz policijske uprave Toronta navode da se istraga nastavlja i da su u kontaktu sa drugim bezbednosnim organima. Zvaničnici su izrazili saučešće porodici preminulog službenika i istakli da je bezbednost građana prioritet. Dodatne informacije o motivima incidenta i identitetu drugog osumnjičenog za sada nisu objavljene.

Ovaj događaj dolazi nakon niza oružanih incidenata u Torontu, što je izazvalo dodatnu zabrinutost u lokalnoj zajednici. Policija je apelovala na građane da budu oprezni i da prijave sve relevantne informacije koje mogu pomoći u pronalasku osumnjičenog.

Istraga je u toku, a više detalja očekuje se nakon završetka policijskih aktivnosti na terenu.

Morski biolog potvrdio snimanje ajkule goblina u Tonge Trenču, što predstavlja prvi takav slučaj prema naučnoj studiji

Ajkula goblin, vrsta poznata po svojoj retkosti i specifičnom izgledu, po prvi put je zabeležena živa u svom prirodnom okruženju, saopštili su morski biolozi. Snimak je napravljen u Tonge Trenču, drugoj najdubljoj tački na Zemlji u Tihom okeanu, korišćenjem daljinski upravljane kamere sa mamcem. Ova vrsta ajkule živi na velikim dubinama i do sada je bila poznata nauci uglavnom iz primeraka koje su ribari izvlačili na površinu.

Prema navodima Alana Džejmison, direktora Minderoo-UWA Deep-Sea Research Center, istraživači su 2024. godine tokom ekspedicije u Tonge Trenču prvi put uspeli da zabeleže ajkulu goblina u njenom prirodnom staništu. Džejmison je istakao da je ovo izuzetno značajno otkriće za proučavanje dubokomorskih organizama, s obzirom na to da je ova vrsta do sada bila viđena isključivo izvan svog prirodnog okruženja.

Studija objavljena u naučnom časopisu Journal of Fish Biology opisuje dva odvojena snimka ove vrste. Prvi je napravljen 2019. godine tokom ekspedicije brodom M/V Nautilus, ali tada nije prepoznata ajkula goblin na video materijalu. Kasnijom analizom snimka, istraživač Aron Džuda iz Department of Oceanography otkrio je da je u pitanju upravo ova retka ajkula. Snimak je nastao u udaljenim oblastima Pacifika, u blizini ostrva Jarvis i atola Palmyra.

Džuda je naveo da je snimanje ajkule goblina u zdravom stanju, u njenom prirodnom staništu, izuzetna prilika za proučavanje dubokomorskih predatora. Pored ekspedicije u Tonge Trenču, i tim u Havajima je uspeo da zabeleži prisustvo ove vrste ajkule, što dodatno potvrđuje da ona nastanjuje različite dubokomorske ekosisteme u Pacifiku.

Ajkula goblin je prvi put opisana pre više od jednog veka, ali su informacije o njenom ponašanju i životnom ciklusu i dalje ograničene zbog teškoća u proučavanju dubokomorskih vrsta. Naučnici smatraju da nova video zapažanja predstavljaju značajan doprinos razumevanju biodiverziteta i ekoloških karakteristika dubokomorskih regiona.

Do sada, ajkula goblin je bila poznata isključivo kroz pojedinačne primerke pronađene u komercijalnim ribarskim mrežama, što nije omogućavalo proučavanje njenih prirodnih navika ili ponašanja. Zahvaljujući napretku tehnologije i daljinski upravljanim kamerama, naučnici sada imaju priliku da posmatraju ove životinje u prirodnim uslovima.

Otkriće je dočekano kao važan korak za buduća istraživanja dubokih okeanskih ekosistema, koji su i dalje među najmanje istraženim područjima na svetu.