PMS donosi emotivne i fizičke oscilacije, ali postoje načini da ublažite simptome i sačuvate balans

Predmenstrualni sindrom (PMS) svakog meseca utiče na veliki broj žena, donoseći niz telesnih i emotivnih promena. Simptomi se mogu javiti nekoliko dana, a kod nekih žena čak i do dve nedelje pre menstruacije. Ove promene su povezane sa oscilacijama hormona, posebno estrogena i progesterona, i mogu biti blage ili izražene. Važno je znati da su ove reakcije u potpunosti prirodan deo menstrualnog ciklusa i ne predstavljaju slabost.

Promene raspoloženja su među najčešćim znacima PMS-a. Tokom ovog perioda, mnoge žene osećaju povećanu osetljivost, razdražljivost ili emotivnost. Sitnice koje bi inače ostale neprimećene mogu sada izazvati tugu ili nervozu. Uz to, često je prisutan umor i potreba za dužim odmorom, pa je važno obratiti pažnju na signale koje telo šalje.

Kada su u pitanju fizičke promene, mnoge žene primećuju nadutost, zadržavanje tečnosti, bol u donjem stomaku, tenziju u grudima i glavobolju. Ovi simptomi nastaju zbog promena u hormonskoj ravnoteži. Takođe, često se javlja pojačan apetit, posebno želja za slatkišima ili kaloričnom hranom, što je takođe posledica hormonalnih oscilacija. Zbog toga se savetuje da birate zdravije užine i redovno unosite dovoljno vode.

PMS može uticati i na svakodnevne odnose, pa su nesporazumi u porodici ili na poslu česti. Dobro je znati da razumevanje ovih promena pomaže i vama i vašim bližnjima. Redovno vežbanje i kvalitetan san mogu u velikoj meri olakšati neprijatnosti koje PMS donosi.

Specijalista ginekologije, dr Ana Petrović, naglašava: “PMS nije izmišljeno stanje. Hormonalne promene utiču na raspoloženje i fizičko zdravlje. Preporučujem ženama da osluškuju svoje telo i ne zanemaruju signale koje im ono šalje.”

Simptome PMS-a možete ublažiti i kroz nekoliko praktičnih navika. Umesto da posegnete za kofeinom ili alkoholom, odlučite se za uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama. Redovna fizička aktivnost doprinosi boljem raspoloženju i smanjenju stresa, a dovoljno sna pomaže da se osećate odmorno i stabilno. Ako PMS znatno ometa svakodnevni život, obavezno se obratite lekaru kako biste zajedno pronašli najbolje rešenje i eventualno prilagodili terapiju.

Istraživanje University of Bern otkriva da žene i nakon izlečene depresije mogu imati slabiju fizičku snagu

Novo istraživanje sa University of Bern donosi važne uvide za žene koje su se suočile sa depresijom, pokazujući da fizička slabost može ostati prisutna čak i nakon što se psihički simptomi povuku. Naučnici su otkrili da snaga stiska ruke otkriva ne samo trenutno stanje tela, već i dugoročne posledice depresije. U istraživanju su bile uključene tri grupe žena: zdrave, one sa akutnom depresijom i žene koje su se oporavile od depresije. Rezultati su pokazali da su zdrave učesnice imale prosečnu snagu stiska od 30,7 kilograma, žene sa akutnom depresijom 23,7 kilograma, dok su one koje su prebolele depresiju imale tek neznatno višu snagu – 24,5 kilograma. To znači da fizička slabost može ostati čak i kada depresija prođe.

Ovi podaci naglašavaju koliko je važno pratiti fizičko zdravlje i nakon oporavka od depresije. Snaga ruke nije samo svakodnevni detalj, već pokazatelj opšte mišićne funkcije i koordinacije tela. Slabiji stisak može ukazivati i na smanjenu motivaciju kao i slabiju motornu koordinaciju, čak i posle povlačenja depresivnih simptoma. Profesor Sebastian Walther, psihijatar sa University of Bern, ističe: „Očekivali smo da će ljudi koji su preživeli depresiju ponovo imati normalnu snagu ruku, ali rezultati su nas iznenadili.” On dodaje da je slab stisak često povezan sa lošijom fizičkom kondicijom i poremećajem kontrole pokreta.

Na osnovu ovih saznanja, ženama koje su prošle kroz depresiju savetuje se da obrate pažnju na znake fizičke slabosti. Slabost može biti znak da telo i mozak još nisu potpuno usklađeni, što se može odraziti na svakodnevno funkcionisanje, radnu sposobnost i samopouzdanje – posebno kod žena koje balansiraju brojne životne uloge. Profesor Walther savetuje: „Ako je slabost posledica loše kondicije, pomaže fizički trening. Ako je reč o motoričkim problemima, potrebno je raditi na koordinaciji i možda uključiti fizioterapiju.” Oporavak od depresije zahteva strpljenje i rad ne samo na psihi, već i na telu.

Ako primetite slabiji stisak ruke ili istrajnu fizičku slabost nakon depresije, preporučuje se razgovor sa lekarom. Redovno vežbanje, šetnje i vežbe snage mogu pomoći vraćanju mišićne kondicije, a u nekim slučajevima i stručni nadzor fizioterapeuta. Briga o telu jednako je važna kao i mentalno zdravlje – za tačnu dijagnozu i savete uvek se obratite svom lekaru.

Istraživanje sa Stanforda otkriva da prilagođavanje načina hoda može doneti olakšanje ženama sa gonartrozom

Bol u kolenima usled osteoartritisa, poznatog i kao gonartroza, postaje sve češći problem žena starijih od 40 godina. Ova hronična bolest, koja nastaje zbog postepenog propadanja hrskavice u zglobu, značajno utiče na svakodnevne aktivnosti i smanjuje kvalitet života. Statistika pokazuje da gotovo četvrtina žena u ovoj starosnoj grupi ima neki oblik osteoartritisa kolena, zbog čega su nova saznanja o ublažavanju simptoma izuzetno dragocena.

Kod osteoartritisa kolena, hrskavica koja štiti zglobove vremenom nestaje, što dovodi do trenja kostiju, bola, otoka i ukočenosti. Danas ne postoji efikasan način da se oštećena hrskavica regeneriše, a terapija se uglavnom svodi na lekove protiv bolova ili, u težim slučajevima, hiruršku zamenu zgloba. Ipak, tim sa Stanford University nedavno je ponudio novo rešenje bazirano na promeni načina hoda.

Prema studiji objavljenoj u uglednom naučnom časopisu, čak i male korekcije u položaju stopala tokom hodanja mogu znatno smanjiti bol kod žena sa ovim oboljenjem. Učesnice istraživanja su šest nedelja vežbale hodanje sa specifičnim uglom stopala, koristeći vibrirajući uređaj kao pomoć u održavanju pravilnog položaja. Kasnije su ovu naviku nastavile kod kuće, hodajući svakog dana najmanje 20 minuta dok novi način kretanja nije postao potpuno prirodan.

Rezultati su pokazali da su žene koje su primenile ovu tehniku nakon godinu dana imale značajno manje bola u odnosu na one koje nisu menjale način hoda. “Smanjenje bola bilo je slično efektu koji se postiže lekovima protiv bolova, ali bez potrebe za lekovima”, navodi dr Sara Delp iz istraživačkog tima. Kod brojnih učesnica zabeležen je i blagi napredak u izgledu hrskavice na snimcima magnetnom rezonancom.

Ova promena može biti posebno korisna ženama u ranoj fazi bolesti, jer im omogućava da smanje potrebu za lekovima i zaštite druge organe od nuspojava. Dr Delp ističe: “Važno je da svaka žena dobije personalizovanu preporuku za idealan ugao stopala, jer se optimalni položaj razlikuje od osobe do osobe”. Stručnjaci savetuju da žene obrate pažnju na bol i ukočenost u kolenima i što ranije potraže savet fizijatra ili ortopeda.

Pored promene načina hoda, preporučuje se i održavanje zdrave telesne mase, redovno vežbanje i nošenje obuće koja dobro podržava stopala. Ako bolovi potraju ili se smanji pokretljivost, neophodno je obratiti se lekaru, jer samo stručna dijagnoza i individualni plan lečenja mogu zaustaviti napredovanje bolesti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.