Novo istraživanje pokazuje da delirijum posle operacije može dugoročno uticati na pamćenje i mentalne sposobnosti starijih žena

Nedavno sprovedena studija u Brigham and Women’s Hospital otkriva da postoperativni delirijum – nagla zbunjenost i dezorijentacija nakon operacije – može biti ozbiljan pokazatelj budućeg opadanja kognitivnih funkcija kod starijih osoba. Posebno su u riziku žene starije od 70 godina, koje često prolaze kroz različite hirurške intervencije i faze oporavka.

Delirijum se smatra najčešćom komplikacijom kod starijih pacijenata nakon operacija. Manifestuje se iznenadnom zbunjenošću, problemima sa pažnjom i pamćenjem, što može ukazivati na značajne promene u moždanim funkcijama. U pomenutoj studiji učestvovalo je 560 osoba starijih od 70 godina, čije su mentalne sposobnosti praćene svakih šest meseci tokom šest godina.

Rezultati su pokazali da osobe koje dožive delirijum nakon operacije gube pamćenje i pažnju znatno brže u poređenju sa onima koji nemaju ovu komplikaciju. To znači da delirijum ne predstavlja samo kratkotrajni problem, već može uzrokovati dugoročnu štetu i uticati na opšti kvalitet života. Naučnici su otkrili da ni ponovne hospitalizacije ni intenzivna nega nisu u potpunosti odgovorni za ovaj efekat – delirijum ostaje nezavisni faktor rizika.

Ova saznanja posebno su značajna za žene koje se pripremaju za operaciju ili brinu o starijim članovima porodice. Ukoliko nakon operacije primetite naglu zbunjenost, promene ponašanja ili dezorijentaciju kod voljene osobe, važno je odmah obavestiti zdravstveni tim. Studija pokazuje da delirijum može imati uticaj na kognitivne sposobnosti i do pet godina nakon što se pojavi, dok svaka nova hospitalizacija dodatno povećava rizik od pogoršanja mentalnih funkcija.

Stručnjaci ističu važnost ovog otkrića. Dr Tammy T. Hshieh, specijalista za starenje, naglašava: „Videli smo da delirijum ima veze sa kognitivnim padom brže nego što bismo normalno videli kod blagog kognitivnog oštećenja i da efekat nije posredovan rehospitalizacijom. Ovo je bilo iznenađujuće jer smo mislili da će rehospitalizacija objasniti barem deo efekta delirijuma na dugoročni kognitivni pad. Potrebno je dalje istraživanje kako bi se bolje razumele važne veze između delirijuma i dugoročnog zdravlja mozga.“

Njegov kolega, profesor javnog zdravlja dr Zachary J. Kunicki, dodaje: „Naši nalazi pokazuju da ljudi koji razviju postoperativni delirijum propadaju brže od onih koji ga ne razviju, a ovaj brži pad se ne može objasniti ponovnim hospitalizacijama tokom praćenja, što pojačava ključnu potrebu za boljim razumevanjem i sprečavanjem delirijuma kod starijih osoba.“

Da biste smanjili rizik, važno je na vreme prepoznati prve znake delirijuma tokom oporavka. Preporučuje se mirno i poznato okruženje, jasna i ohrabrujuća komunikacija, kao i redovno praćenje mentalnog stanja. U slučaju promena, obavezno se obratite lekaru ili specijalisti za gerijatriju, jer pravovremena reakcija može sprečiti dugoročne posledice na zdravlje mozga.

Stručnjaci otkrivaju kako vreme vežbanja utiče na metabolizam, motivaciju i rezultate kod žena

Mnoge žene se pitaju da li je efikasnije trenirati ujutru ili uveče kada je cilj sagorevanje kalorija i unapređenje zdravlja. Stručnjaci naglašavaju da univerzalnog odgovora nema, jer pravi izbor zavisi od ličnih potreba, životnih navika, ali i biološkog ritma svake žene. Ipak, i jutarnji i večernji treninzi imaju svoje posebne prednosti. Vežbanje ujutru često pomaže ženama da budu disciplinovanije i doslednije, posebno ako imaju zauzet raspored. Jutarnja fizička aktivnost može ubrzati metabolizam, što doprinosi stabilnijem nivou energije tokom dana. Takođe, istraživanja ukazuju da žene koje treniraju pre doručka lakše sagorevaju masnoće.

Jutarnji trening ima još jednu korist – žene koje rano vežbaju ređe preskaču fizičku aktivnost jer su tada obaveze minimalne. Mnoge primećuju i bolji osećaj tokom dana, manje stresa i bolje raspoloženje. “Vežbanje ujutru može pomoći ženama da ostanu motivisane i dosledne, što je ključno za dugoročne rezultate”, ističe dr Marija Petrović, specijalista sportske medicine.

Sa druge strane, ne odgovara svima rano ustajanje. Nekim ženama više prija vežbanje uveče, kada su snažnije i fleksibilnije, što može poboljšati učinak i smanjiti rizik od povreda. “Neke žene imaju više snage i fleksibilnosti u kasnijim satima, što može poboljšati performanse i smanjiti rizik od povreda”, dodaje dr Petrović.

Večernji treninzi omogućavaju bolje rezultate u izgradnji mišića ili povećanju snage, jer je telo zagrejano i mišići su elastičniji. Veče je često idealno za žene koje žele da se opuste nakon napornog dana, a vežbanje tada može doprineti boljem snu – ali je preporuka da se trening završi najmanje dva sata pre spavanja.

Važno je da svaka žena osluškuje svoj bioritam. “Svaka žena ima drugačiji ritam. Najvažnije je pronaći deo dana kada se osećate najenergicnije i motivisano”, ističe dr Ana Nikolić, specijalista endokrinologije. Hormonske promene tokom ciklusa mogu dodatno uticati na snagu i izdržljivost.

Istraživanja pokazuju da jutarnje vežbanje pomaže u sagorevanju više masti, dok večernji treninzi više utiču na ukupnu fizičku spremu. Ključ je, ipak, u doslednosti i kontinuitetu, a ne u tačnom izboru termina. “Ako vam jutarnji treninzi nisu prijatni, birajte veče i obrnuto. Suština je da se vežbanje uklopi u dnevnu rutinu i postane navika”, savetuje dr Nikolić.

Na kraju, preporučuje se da svaka žena isproba oba termina nekoliko nedelja i prati kako se oseća. U slučaju bilo kakvih zdravstvenih tegoba, obavezno se konsultujte sa lekarom pre promene rutine. Za precizne savete i dijagnozu, obratite se svom lekaru.

Nova formula sa ekstraktom spanaća koristi svetlost za regeneraciju oka i dugotrajnu hidrataciju kod žena

Sindrom suvog oka pogađa više od 1,5 milijardi ljudi, a žene su posebno ugrožene zbog hormonskih promena, izlaganja ekranima i upotrebe klimatizacije. Zato je vest iz Singapura izazvala veliko interesovanje – tim sa National University of Singapore razvio je kapi za oči osmišljene prema principima fotosinteze, čime postavlja novi standard u nezi ženskog oka. Ove kapi namenjene su ženama koje se suočavaju sa suvim okom, koje može izazvati peckanje, zamor, zamućenje vida i čak oštećenje rožnjače.

Keratokonjunktivitis sicca, kako se stručno naziva ovaj sindrom, često vodi do hroničnog bola i slabije produktivnosti, uz povećanu osetljivost na svetlost. Žene, naročito tokom perimenopauze i menopauze, češće razvijaju ovo stanje zbog pada estrogena, ali i zbog navika poput česte upotrebe šminke i sredstava za uklanjanje šminke. Dosadašnje terapije su često skupe i prate ih nuspojave, pa novo rešenje donosi dodatnu vrednost.

Tehnologija pod imenom LEAF koristi nanočestice iz tilakoidnih membrana spanaća. Ove sićušne čestice (oko 400 nanometara) lako ulaze u ćelije rožnjače i koriste ambijentalnu svetlost kako bi podstakle prirodnu regeneraciju oka. Zahvaljujući fotosintetskom principu, omogućavaju proizvodnju zaštitnih molekula koji smanjuju upalu i oksidativni stres izazvan slobodnim radikalima. LEAF tehnologija zapravo koristi svetlost iz okruženja za stvaranje molekula neophodnih za obnovu tkiva, čime se prekida lanac upale i oštećenja.

Prema rečima doktorke Mei Lin Tan iz Singapura: “Ova inovacija omogućava oku da koristi svetlost za proizvodnju materija koje su mu potrebne za regeneraciju. U praksi, žene mogu očekivati dugotrajnu hidrataciju i smanjenje simptoma već tokom nekoliko nedelja.”

Iako je inovativno rešenje, stručnjaci i dalje savetuju ženama da na vreme prepoznaju prve simptome – poput peckanja, crvenila i zamućenog vida – i da se konsultuju sa lekarom. Osim korišćenja novih kapi, preporučuje se ishrana bogata antioksidansima, redovan odmor od ekrana i adekvatna higijena očnih kapaka. Ovakvi preparati mogu biti dragocena podrška svakodnevnoj nezi očiju. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom oftalmologu.