Američki fond nudi 625 penija po akciji, što je 24 odsto iznad tržišne cene, ali uprava EasyJet-a odbacuje predlog

Britanska avio-kompanija EasyJet odbila je ponudu za preuzimanje vrednu 4,74 milijarde funti (5,2 milijarde evra) koju je izneo američki investicioni fond Castlelake. Uprava aviokompanije tri puta je tokom ovog meseca odbila predlog, a Castlelake je potom javno objavio detalje poslednje ponude i direktno se obratio akcionarima, što predstavlja tipično “neprijateljsko preuzimanje” – pokušaj preuzimanja bez saglasnosti uprave.

Castlelake, koji već poseduje oko 2,14% udela u EasyJet-u, predložio je akcionarima iznos od 625 penija po akciji, što je 24% više u odnosu na cenu na zatvaranju berze prethodnog petka. Akcionari imaju rok do petka da razmotre formalnu ponudu ili da fond odustane od daljih koraka.

U saopštenju Castlelake navodi: “S obzirom na odbijanje triju predloga od strane uprave EasyJeta i njenu nespremnost za konstruktivni dijalog, Castlelake objavljuje ovu Treću ponudu kako bi akcionarima EasyJeta dao mogućnost da procene njene prednosti.” Dodaje se da ponuda “pruža izuzetnu vrednost” za akcionare.

Fond ističe da mu je cilj da podrži EasyJet kao jačeg i otpornijeg evropskog avioprevoznika pod evropskom kontrolom, uz očuvanje poslovnih sredstava i nastavak podrške mreži kompanije.

Prema propisima Evropske unije, EasyJet mora ostati u većinskom vlasništvu državljana EU. Castlelake navodi da je predložio vlasničku strukturu koja bi bila u skladu sa svim regulatornim zahtevima EU.

U 2025. godini angažovano je 1.669 radnika na tri kontinenta, najviše u Holandiji i Ruskoj Federaciji

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost građevinskih radova koje su domaće građevinske firme iz Srbije izvele u inostranstvu tokom 2025. godine iznosila je 19,31 milijardu dinara. U istom periodu, za ove poslove je bilo angažovano ukupno 1.669 radnika iz Srbije na tri kontinenta, od kojih je najviše radilo u Evropi – 1.628, zatim u Aziji 25, dok je u Africi zabeleženo 16 radnika.

Najveći broj angažovanih radnika bio je u Holandiji, gde je tokom 2025. godine u proseku radilo 352 radnika, koji su ukupno odradili 677.078 sati, odnosno po 1.923,5 radnih sati po radniku. Slede Nemačka sa 335 radnika i Crna Gora sa 237 radnika. Takođe, u Severnoj Makedoniji bilo je angažovano 208 radnika, dok je u Bosni i Hercegovini taj broj iznosio 148. U ostalim državama broj radnika nije prelazio sto tokom godine.

Što se tiče vrednosti građevinskih radova po državama, najveća aktivnost zabeležena je u Ruskoj Federaciji, gde je ostvareno 21,9% ukupne vrednosti izvedenih radova, što iznosi 4.222.915.000 dinara. Sledi Holandija sa 16,9%, Crna Gora sa 16,1%, Nemačka sa 13,9% i Uganda sa 8,7%. Zanimljivo je da je u Ugandi vrednost ugovorenih radova premašila osam milijardi dinara (8.701.111.000), dok je u Rusiji vrednost ugovorenih radova bila niža nego u Ugandi, iako je vrednost izvedenih radova bila najviša.

Kada se posmatra vrsta građevina, radovi na zgradama u 2025. godini iznosili su 4,96 milijardi dinara, što čini 25,7% ukupne vrednosti izvedenih radova. U Nemačkoj je, na primer, vrednost izvedenih radova na zgradama bila 2.348.225.000 dinara, dok je ukupna vrednost svih građevinskih radova iznosila 2,68 milijardi dinara.

Među zemljama u kojima domaće građevinske firme nisu angažovale nijednog radnika iz Srbije u 2025. godini nalaze se Belgija i Senegal. Po jedan radnik bio je angažovan u Norveškoj, Rumuniji i Velikoj Britaniji, dok su po dva radila u Češkoj, Italiji i Šri Lanki, a po tri u Mađarskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kada je reč o vrednosti materijala i opreme iz Srbije, najviše ih je utrošeno u Crnoj Gori (622 miliona dinara), Severnoj Makedoniji (286 miliona dinara) i Sloveniji (117,7 miliona dinara). U Ujedinjenim Arapskim Emiratima je, prema zvaničnoj statistici, tokom 2025. godine ugovoreno i izvedeno radova u vrednosti od 7,8 miliona dinara, a angažovana su tri radnika koji su ukupno proveli 168 sati na radu.

Podaci pokazuju da su domaće građevinske firme nastavile trend angažovanja radnika iz Srbije u inostranstvu, sa akcentom na evropskom tržištu, dok je vrednost ugovorenih i izvedenih radova ostala koncentrisana na nekoliko ključnih država.

Jedanaest kompanija i institucija iz Srbije sa 23 predstavnika nastupa na Četvrtom kineskom međunarodnom sajmu lanaca snabdevanja od 22. do 26. juna

Delegacija Srbije, predvođena ministarkom trgovine Jagodom Lazarević i predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom, održala je 22. juna sastanak sa rukovodstvom Walmart China u Pekingu, čime su otvorene nove mogućnosti za plasman srpskih premijum proizvoda na kinesko tržište. Na sastanku je istaknuto da saradnja sa Walmart China omogućava srpskim kompanijama uključivanje u globalne lance snabdevanja, dok povlašćen pristup tržištima, zahvaljujući mreži sporazuma o slobodnoj trgovini, čini Srbiju atraktivnom za proizvodnju i izvoz.

Ministarka Lazarević naglasila je konkurentsku prednost Srbije zbog sporazuma o slobodnoj trgovini, što doprinosi povlašćenom plasmanu proizvoda na više međunarodnih tržišta. Marko Čadež je istakao rast kapaciteta srpske privrede i spremnost domaćih proizvođača da ispune visoke standarde koje zahtevaju globalni trgovinski lanci.

Tokom razgovora je zaključeno da postoji snažno poklapanje između srpskih premijum proizvoda, naročito vina, i asortimana koji Walmart China razvija za svoje potrošače. Posebna pažnja posvećena je saradnji sa brendom Sam’s Club, najvećim maloprodajnim lancem za premijum uvozna vina u Kini, što otvara dodatne kanale za plasman visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda srpskog porekla zahtevnijem segmentu kineskog tržišta.

Delegacija Srbije boravi u Kini povodom nastupa na Četvrtom kineskom međunarodnom sajmu lanaca snabdevanja (CISCE), koji traje od 22. do 26. juna. Srbija se ove godine predstavlja na nacionalnom paviljonu u okviru AI zone, sa ukupno 11 kompanija i institucija i 23 predstavnika. U okviru zvanične posete predviđeno je i prisustvo na svečanom otvaranju sajma, kao i sastanci sa predstavnicima provincija Hajnan i Šandong i kineskim kompanijama.

Ovaj sastanak ocenjuje se kao važan korak za jačanje ekonomskih odnosa i širenje mogućnosti za plasman srpskih proizvoda na međunarodna tržišta kroz saradnju sa jednom od najvećih svetskih maloprodajnih kompanija.