Masna i slana hrana povećavaju rizik za zdravlje srca, ali promene u ishrani mogu doneti veliku razliku

Povišene vrednosti holesterola i visok krvni pritisak predstavljaju sve češće izazove za žene različitih godina. Prema mišljenju kardiologa Marka Frenkla, moderni stil života i ishrana bogata mastima i solju značajno povećavaju mogućnost ozbiljnih posledica poput srčanog ili moždanog udara. Pravovremena izmena navika igra ključnu ulogu u prevenciji ovih problema.

Najvažniji uticaj na nivo holesterola i krvni pritisak imaju svakodnevne prehrambene navike. Masna jela, posebno crveno meso i industrijski prerađene mesne proizvode, obiluju zasićenim mastima koje podižu nivo lošeg (LDL) holesterola. Kardiolog Frenkl naglašava: „Čak i male promene u ishrani, poput smanjenja unosa zasićenih masti, mogu imati veliki pozitivan efekat na zdravlje srca.“

Iako je pileća koža čest izbor zbog ukusa, ona je istovremeno puna zasićenih i trans masti koje povećavaju LDL holesterol. Preterani unos ovih masnoća može doprineti razvoju hipertenzije i pogoršati već postojeće stanje.

So predstavlja još jednu čestu zamku za zdravlje, posebno kod žena koje često biraju gotova jela ili grickalice. Već jedna kašičica soli sadrži oko 2.300 miligrama natrijuma, što je maksimalno preporučena dnevna količina. Kada se ova granica pređe, dolazi do zadržavanja tečnosti i naglog skoka krvnog pritiska.

Namirnice poput kiselog kupusa i kiselih krastavaca, iako su niskokalorične, imaju visok nivo natrijuma usled procesa konzervacije. Žene sa srčanim tegobama ili sklone povišenom pritisku treba da ih konzumiraju umereno ili da biraju verzije sa manje soli.

Za prevenciju ovih problema, preporučuje se povećan unos svežeg voća i povrća, integralnih žitarica i nemasnih izvora proteina. Redovna fizička aktivnost i kontrola telesne mase dodatno umanjuju rizik.

Dr Frenkl savetuje: „Važno je pratiti nivo holesterola i krvnog pritiska i redovno se konsultovati sa lekarom, posebno ako u porodici postoji istorija srčanih bolesti.“

Za tačnu dijagnozu i individualne savete, obavezno se obratite svom lekaru.

Najnovija istraživanja pokazuju da ključnu ulogu u reakciji kože na sunčevo zračenje ima RNK, a ne DNK, što otvara mogućnost novih strategija prevencije i nege.

Tokom letnjih meseci mnoge žene, naročito one sa osetljivijom ili svetlijom kožom, suočavaju se sa čestim opekotinama od sunca. Novo istraživanje koje su sproveli naučnici sa univerziteta u Kopenhagenu i Singapuru promenilo je dosadašnje razumevanje procesa nastanka opekotina. Ranije se smatralo da UV zraci primarno oštećuju DNK i tako izazivaju upalu i crvenilo, ali najnoviji rezultati ističu odlučujuću ulogu RNK – molekula koji prenosi genetske informacije u ćeliji – u prvom odgovoru kože na sunčevo zračenje.

Za razliku od DNK, RNK (ribonukleinska kiselina) je fleksibilnija i ne čuva informacije trajno, već ih prenosi i omogućava sintezu proteina neophodnih za ćelijsko funkcionisanje. Ključna novost ovog istraživanja jeste otkriće da UV zraci najpre oštećuju RNK, što pokreće trenutnu reakciju kože. Upala, odumiranje ćelija i tipični simptomi opekotina – crvenilo, zatezanje i osećaj peckanja – posledica su upravo tog procesa.

Jedna od autorki studije, doktorka Ana Konstans Vind, objašnjava: „Oštećenja RNK dešavaju se stalno i ne ostavljaju trajne mutacije kao DNK. Ipak, pokazalo se da upravo ona prva pokreću reakciju na UV zračenje.“ Ova saznanja potpuno menjaju dosadašnje razumevanje odgovora kože na sunce i mogu dovesti do novih metoda prevencije i tretmana kožnih oštećenja.

U praksi, ovo znači da bi buduće terapije za opekotine mogle biti usmerene na zaštitu ili obnovu RNK, a ne samo na sprečavanje oštećenja DNK. Žene koje se redovno izlažu suncu, bilo tokom odmora ili svakodnevnih aktivnosti, treba posebno da vode računa o zaštiti kože upotrebom preparata sa visokim zaštitnim faktorom i nošenjem odeće koja pokriva kožu.

Ako primetite crvenilo, bol, otok ili mehuriće nakon izlaganja suncu, preporučuje se da ohladite i hidrirate kožu i izbegavate dodatno izlaganje suncu. Kod težih opekotina ili ako imate hronične kožne probleme, najbolje je da se obratite dermatologu. Nova otkrića o ulozi RNK u zaštiti kože mogu doprineti boljoj prevenciji i efikasnijem tretmanu ovih problema u budućnosti. Za preciznu dijagnozu i savet uvek konsultujte lekara.

Kolonoskopija omogućava rano otkrivanje promena i može spasiti život ženama starijim od 50 godina

Poznata pevačica Zorica Brunclik nedavno je otvoreno govorila o svom iskustvu sa operacijom debelog creva, naglašavajući koliko je važno da žene posle 50. godine redovno idu na preventivne preglede, posebno kolonoskopiju. Nakon što je zbog zdravstvenih tegoba morala da napravi pauzu u karijeri, Zorica je podelila svoj savet: “Ja to nisam krila, ne možeš biti u bolnici toliko dugo, a da imaš grip. Imala sam tešku operaciju i bila je uspešna. Savetujem svima da idu na sistematske preglede. U mom slučaju je bilo debelo crevo. Kolonoskopiju treba svi da rade preventivno posle 50. godine. Ja se nisam bavila ozbiljno svojim zdravljem i došlo je dokle je došlo”, izjavila je Zorica Brunclik.

Kolonoskopija je procedura tokom koje lekar uz pomoć savitljive cevi sa kamerom pregleda unutrašnjost debelog creva. Ova metoda omogućava da se rano otkriju promene kao što su polipi ili tumori, a neki od njih mogu biti uklonjeni odmah tokom pregleda. Preporučuje se osobama starijim od 50 godina, a posebno onima sa porodičnom istorijom tumora debelog creva ili pozitivnim testom na skriveno krvarenje.

Na simptome poput krvi u stolici, promena u ritmu pražnjenja ili naglog gubitka telesne mase treba obratiti pažnju, jer se često pogrešno pripisuju hemoroidima. Priprema za kolonoskopiju uključuje pražnjenje creva lekovima i izbegavanje hrane dan pre pregleda, što omogućava jasniju sliku tokom same procedure.

Pregled obično traje između 15 i 30 minuta i može se obaviti u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji, zavisno od ustanove i dogovora sa lekarom. Većina žena opisuje blagu nelagodnost, a moguće su kratkotrajna nadutost ili manji bol zbog vazduha koji se tokom pregleda uvodi u crevo. Ozbiljne komplikacije su veoma retke i obično se rešavaju na vreme.

Gastroenterolog dr Dragana Petrović ističe: “Kolonoskopija je najpouzdanija metoda za otkrivanje bolesti debelog creva i omogućava nam da na vreme reagujemo. Redovni pregledi značajno smanjuju rizik od razvoja karcinoma.”

Žene starije od 50 godina, kao i one sa porodičnim opterećenjem, trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom o potrebi za kolonoskopijom. Pravovremeni pregled daje mogućnost da se promene otkriju dok su još izlečive. Za svaku nedoumicu ili savet, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.